Može li Islamska država da ujedini Obamu i Putina

Jelena Stevanović

18. 11. 2015. 08:15

Франсоа Оланд и Џон Кери (Фото Бета/АП)

Jelisejska palata pokušava da napravi „veliku koaliciju” za ratovanje protiv Islamske države (ID). Predsednik Fransoa Oland najavio da će se za nekoliko dana videti sa Barakom Obamom i Vladimirom Putinom ne bi li ih ubedio da treba da se ujedine protiv islamista.

Oland je izjavio da je njegova zemlja u ratu nakon što su džihadisti u petak u Parizu ubili 129 i ranili 350 ljudi, posle čega je proglašeno vanredno stanje. Francuska je juče i zvanično zatražila pomoć od ostalih država EU. Prva je članica koja se, kako je javio „Gardijan”, pozvala na član Lisabonskog ugovora, u kojem se kaže da „ako je zemlja članica žrtva oružane agresije na svojoj teritoriji, druge zemlje članice će imati obavezu da joj pomognu svim sredstvima kojima raspolažu”. Francuzi, dakle, očekuju pomoć saveznika, mada nisu aktivirali član pet Severnoatlantskog ugovora, koji omogućava kolektivnu odbranu u slučaju napada na članicu NATO-a.

Francuska je prva je članica EU koja je iskoristila odredbu Lisabonskog ugovora i zatražila pomoć drugih članica, iako još nije aktivirala član pet NATO ugovora, koji omogućava kolektivnu odbranu u slučaju napada

Otvorili su dva fronta. Prvi je kod kuće, gde su izveli 120 racija u potrazi za radikalnim islamistima i pomagačima crne osmorke od petka trinaestog. Ipak, još nisu uhvatili Salaha Abdeslama, jedinog preživelog napadača. Drugi je u Siriji i Iraku, gde bombarduju položaje ID, sa naglaskom na neformalnu prestonicu sunitskih pobunjenika u sirijskoj Raki. Ministar odbrane Žan-Iv le Drijan podvukao je da su rastrzani između policijskih i obaveštajnih operacija, sa jedne strane, i vojnih akcija, sa druge, i da očekuju asistenciju bloka. Pozvao je blok da „učestvuje u francuskim operacijama u Siriji ili Iraku ili da pomogne u drugim operacijama”.

Posle masakra u 10. i 11. arondismanu, šef Jeliseja pokušava da približi stavove SAD i Rusije, koje u Siriji bombarduju istog neprijatelja – ID, ali i podržavaju različite prijatelje: Vašington pobunjenike, a Moskva Bašara el Asada. U želji da predupredi buduće atake, Pariz smatra da treba uništiti ID i da to jedino može ujedinjenim i zajedničkim akcijama Bele kuće i Kremlja. Oland je zatražio i da SB UN donese rezoluciju koja bi omogućila „uništenje ID”. Ruse i SAD je teško ubediti u to jer imaju suprotstavljene vizije o budućnosti Sirije. To bi možda moglo da se na neko vreme ostavi po strani posle tragedije u Parizu i potvrde Kremlja da je na ruski putnički avion ipak izvršen teroristički napad, za šta je ID odmah preuzela odgovornost. Posle optužbi da Kremlj u Siriji uglavnom gađa Asadove neprijatelje, iz Vašingtona je stigla potvrda da su Rusi ciljali islamiste u Raki.

Nije jasno šta su Francuzi tačno dobili od članica EU koje su jednoglasno podržale pariski zahtev budući da se nijedna zemlja nije ponudila da se pridruži francuskom bombardovanju. U zapadnim medijima je sve češći poziv da NATO ili SAD upute u Siriju kopnene trupe, ali je Obama odbacio takvu mogućnost. Ipak, moguću eskalaciju najavljuje njegov ministar odbrane Eš Karter kada poziva Evropu da ojača borbu protiv ID. Kako prenosi „Volstrit džornal”, Karter je kazao da će SAD učiniti sve što treba, ali da moraju da se uključe i evropske zemlje, koje je prekorio zbog pasivnosti i nedovoljnog izdvajanja za vojsku. Vlada u Londonu rado bi se pridružila bombardovanju u Siriji, ali nema podršku parlamenta. Vođa laburista Džeremi Korbin odbio je da odgovori na pitanje da li bi ikad podržao rat protiv ID, ponavljajući da je rešenje za Siriju isključivo političko i da su zapadne intervencije na Bliskom istoku delimično odgovorne za udare u Parizu. Korbin je kazao i da se protivi davanju većih ovlašćenja policiji, koja bi im omogućila da osumnjičene za terorizam ubija u racijama.

„Ne” kvotama

Mađarska, koja je pored Češke, Slovačke i Rumunije glasala protiv kvota za raspoređivanje migranata, saopštava da će pred Evropskim sudom pravde probati da ospori nametnuti sistem redistribucije. Poljska, koja je pod pritiskom glasala za kvote, posle napada je, ipak, istakla da je ranije usvojena politika sada neodrživa. Guverneri 25 saveznih država SAD posle pokolja preko Atlantika istakli su da odbijaju da prime sirijske izbeglice po planu predsednika Baraka Obame za prihvat 10.000 ljudi.

Oland je najavio da će promeniti ustav tako da vlasti imaju veća ovlašćenja u borbi protiv terorizma, pri čemu bi vanredno stanje produžio na tri meseca. Obećao je veća izdvajanja za vojsku i policiju. Francuski organi reda nisu, istina, jedini u Evropi koji se žale na male budžete. Time i činjenicom da postoji slobodan protok ljudi sa Bliskog istoka pokušavaju da opravdaju što je cela evropska obaveštajna zajednica podbacila, ne sprečivši pokolj u Parizu. CIA tvrdi da su SAD i saveznici znali da ID osmišljava masovna ubistva negde u Evropi, što je potvrdio i Irak, poručivši da je još ranije upozorio Zapad šta se sprema u „kuhinji” ekstremista koji su objavili snimak u kojem najavljuju udar na Vašington.

Francuski mediji su došli do fotografije hotelske sobe u kojoj je pripreman napad. Podovi su bili prekriveni kutijama od pice, špricevima i iglama za koje se ne zna da li su korišćeni za drogiranje ili za nameštanje eksploziva. Sobu je navodno rezervisao odbegli Abdeslam, za kojim traga i belgijska policija, budući da je živeo u Belgiji i da je u subotu iz Francuske ušao u Belgiju. Njegov brat je, prema pisanju „Liberasiona”, iznajmio kuću u predgrađu Pariza koja je služila u iste svrhe – za organizovanje pokolja. On je, kao i ostalih šest kamikaza, nastradao u samoubilačkom napadu. Veruje se da je mozak operacije Abdelhamid Abaud, belgijski državljanin koji je verovatno pobegao u Siriju nakon što je policija u januaru osujetila njegov atak na civile.