Kako sa kosovskim dugom

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić izjavio je juče da Srbija u dogovoru sa međunarodnim poveriocima treba da prekine plaćanje inostranog duga za Kosovo i Metohiju, istakavši da neplaćanje kosovskog duga ne znači da se Srbija odrekla suvereniteta nad Kosovom i Metohijom.

Ministar je najavio da će to pitanje pokrenuti na sednici Vlade Srbije u četvrtak i izrazio očekivanje da će predlog biti jednoglasno prihvaćen.

Dinkić je istakao da Srbija treba da uspostavi ekonomski suverenitet u delovima Kosova i Metohije gde žive Srbi i da će za to biti potrebna dodatna novčana sredstva, ali da je G17 plus protiv rebalansa budžeta i uvođenja novih poreza i taksa.

Dinkić je istakao da novac, umesto na otplatu kosovskog duga, koji iznosi između 100 i 150 miliona dolara, treba da bude usmeren na jačanje položaja Srba u pokrajini, njihovo zapošljavanje i investiranje u sredinama u kojima žive.

U kancelariji Svetske banke u Beogradu podsećaju da je Srbija registrovani zajmoprimac i da zato treba da servisira dug. U izjavi za naš list direktor Svetske banke za Srbiju Sajmon Grej kaže da su oni spremni da primene bilo kakvo uređeno rešenje ovog pitanja koje je zasnovano na dogovoru strana i koje su potvrdili akcionari banke, a koje obezbeđuje da se nastavi servisiranje duga bez ugrožavanja kreditne sposobnosti Srbije.

Član pregovaračkog tima za KiM ekonomista Boris Begović kaže da je duboko ubeđen da je inicijativa Mlađana Dinkića kontraproduktivna i u suprotnosti sa svim našim diplomatskim naporima da sprečimo međunarodno priznavanje odvajanja dela naše teritorije, a da je eventualna finansijska korist minimalna.

– Ukupan javni spoljni dug Srbije koji se odnosi na Kosovo iznosi 1,264 milijarde dolara, a do sada je Srbija servisirala 331 milion dolara i to dospelih obaveza, plus kamata. Dug koji dospeva ove godine iznosi oko 92 miliona dolara. Poređenja radi izdaci budžeta Srbije za ovu godinu su 11,9 milijardi dolara pa mi zapravo, ukoliko prevedemo ovu inicijativu, „koljemo” državu za nepunih 100 miliona dolara, što je bedna para. Sem toga pokrećemo pregovore o dugu koji podrazumevaju spremnost obe strane da se problem reši. Pri tom da ne pominjem problem odvajanja dela naše teritorije i sve to za tako malu sumu – kaže Begović.

Ovaj pregovarač za KiM u okviru Ahtisarijevog plana podseća da je dug ugovorna obaveza naše države, a to što neke druge države krše međunarodno pravo nama ne daje za pravo da mi to činimo. U slučaju naše jednostrane odluke da prestanemo s plaćanjem kosovskog duga posledice za nas bi bile velike, urušavanje kreditnog rejtinga zemlje pre svega.

– Prilikom pregovora u Beču jedan naš zahtev po pitanju kosovskog duga je uvažen kao razborit, a to je da se Srbiji, kada se nađe konačno rešenje za dug, vrati celokupni iznos koji je Srbija servisirala od perioda kada nije imala fiskalnu vlast nad tom teritorijom. Tražili smo i kamatu kao da smo ta sredstva imali i plasirali ih kao devizne rezerve. Po mom viđenju, u pregovoru s međunarodnim institucijama, postoje dve mogućnosti. Jedna da se dug prebaci na Kosovo, a druga da se Kosovo vrati pod fiskalni suverenitet Srbije. Do tog trenutka treba da nastavimo da servisiramo dug.