Mihajlović: Brzo i jeftino ozakonjenje bespravnih objekata

BEOGRAD – Zakon o ozakonjenju nelegalno izgađenih objekata, koji bi trebalo danas da bude usvojen u skupštini, predviđa da se konačno završi sa nelegalnom gradnjom, kao i da se bespravni objekti ozakone brzo i jeftino, izjavila je danas potpredsednica vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović.

Ona je poručila da je taj zakon jednak za sve i da se potpuno razlikuje od prethodnih, zato što će država ozakoniti nelegalne objekte.

Srbija već 18 godina pokušava da reši problem „divlje gradnje”, kazala je Mihajlović na RTS.

Na pitanje da li će u državi u kojoj je svaki treći objekat „divlji”, šesti pokušaj legalizacije uspeti, Mihajlović je precizirala da ovog puta država radi ozakonjenje objekata.

Ona je rekla da vlasnici koji su podneli zahtev za legalizaciju, a njih je oko 700.000, sada treba da čekaju obaveštenje da dođu da plate taksu i tako postaju vlasnici.

Međutim, kako je dodala, drugih 800.000 vlasnika nelegalnih objekata, prema novom zakonu ne treba bilo šta da rade već da sačekaju inspektora, koji će sagledati situaciju i izdati dokument o rušenju.

Na pitanje da opozicija zamera što, kako kažu, zakon štiti bogate, Mihajlovićeva odgovara da zakon nikoga ne štiti i da će on obezbediti da vlasnici dobiju papir o vlasništvu i konačno da mogu da raspolažu svojim objektom.

„Mi smo želeli da zakon bude brz, jeftin, i da konačno završimo sa nelegalnom gradnjom”, naglasila je Mihajlovićeva.

Ministarka je rekla da vlasnici objekata u nacionalnim parkovima prve zone zaštite, kao i vlasnici objekata na klizištima, u okviru vodotokova neće dobiti dozvolu i da će ti objekti biti srušeni.

„Vile, vikendice na obalama reka, svi koji su gradili u vodotokovima, neće moći da se ozakone. Zakon nema ni ime ni prezine”, poručila je Mihajlovićeva.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Nikolićeve dileme o ustavnosti Zakona o ozakonjenju objekata

BEOGRAD – Predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio je danas pismo ministarki građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović i pedsednici parlamenta Maji Gojković, u kojem je izneo dileme u vezi sa ustavnošću i određenim rešenjima Zakona o ozakonjenju objekata.

U pismu koje je objavljeno na sajtu predsednika, Nikolić je naveo da je, svestan da stotine hiljada građana čekaju ozakonjenje objekata, a da je, zbog kratkog vremena koje je imao da proceni ustavnost Zakona i način donošenja, odlučio da procenu i odluku o ustavnosti tog akta prepusti Ustavnom sudu, ukoliko se pred njim nađu zahtevi za ocenu ustavnosti.

„Mislim da će Ustavni sud imati priliku da utvrdi da li su ovim zakonom izvršene povrede nekoliko članova Ustava, zato što se čini da su Zakonom narušena ustavna načela vladavine prava i socijalne pravde, ljudska prava i povređena zabrana diskriminacije po bilo kom osnovu, a naročito imovnog stanja, što bi dovelo do neravnopravnosti građana”, smatra predsednik.

On u pismu navodi i da postoji mogućnost da je Zakonom povređena i ustavna zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opštih akata, imajući u vidu da Ustav predviđa retroaktivnost samo kao izuzetak.

Nikolić dodaje i da su ovim zakonom privilegovani učinioci krivičnih dela, jer je prema ranije važećem pozitivnom krivičnom pravu, bespravna gradnja bila krivično delo.

„Na osnovu ovog zakona, učinioci krivičnih dela sada su privilegovani u odnosu na ostale građane koji su poštovali pravo i gradili legalno, sa urednom dokumentacijom i dozvolama”, naveo je Nikolić.

On navodi i da je opšti pravni princip, svuda u svetu, da učinilac krivičnog dela, čak i kada je delo kasnije dekriminalizovano, ne može da ima korist od svog nedopuštenog i kažnjivog činjenja ili nečinjenja.

„Na taj način je izvršena diskriminacija građana i to u korist učinilaca krivičnih dela i nesavesnih lica”, upozorio je Nikolić.

On je ukazao i da bi, primenom zakona, lokalne samouprave izgubile prihode od naknade za uređenje građevinskog zemljišta, dok bi troškovi infrastrukture i planske dokumentacije, koje su ranije podneli investitori koji su poštovali pravni poredak, pale samo na njihov teret, što je još jedan primer ustavnopravne neravnopravnosti.

Nikolić dodaje i da su ovlašćenja lokalnih samouprava da određuju cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta neposredno, grubo povređena.

Zakon, prema oceni predsednika, stavlja u diskriminatorski položaj pravne subjekte i u vezi sa njihovim imovnim stanjem i ne štiti siromašne građane koji grade objekte za rešavanje stambenog pitanja i „jedva sastavljaju kraj sa krajem”, već ih opterećuju isto kao da pripadaju imovinski bogatijem delu društva.

On podseća da su i do sada vlasnici porodičnih objekata do 100 ili 200 kvadrata imali izvesne povlastice prilikom legalizacije, ali razlika je sada što svi koji su gradili za tržište i za prodaju po visokim cenama, u turističkim centrima i u velikim gradovima, dobijaju priliku da po izuzetno niskim cenama iz nelegalnih pređu u legalne tokove i tako „uštede”, odnosno, „zarade” enormne sume novca.

„Sa druge strane, država i lokalne samouprave će ostati bez sredstava koja ni u kom slučaju nisu neznatna”, dodaje Nikolić u pismu i dodaje da se umesto jasnog razgraničenja na komercijalne i stambene objekte, opštine i investitori nedvosmisleno stavljaju u neravnopravan položaj.

Sve to je, navodi Nikolić, izuzetno je loša poruka za većinu onih koji su do sada sve pošteno plaćali i poštovali pozitivne propise.

„Poruka i pouka bi primenom ovog zakona mogla da se tumači samo na jedan način, kao podstrek za nepoštovanje zakona i drugih propisa i kao podsticaj nesavesnom ponašanju”, ukazao je Nikolić.

On je u pismu naveo da će primenom tih zakona pojedinci i preduzeća koja poštuju propise trpeti štetu, dok će oni koji ih ne poštuju imati od toga profit, te da to nijedan pravni poredak u civilizovanom svetu sebi ne sme da dopusti.

Nikolić je naveo da se tokom skupštinske rasprave isticalo kao pitanje da li će biti srušene vikend kuće njegovih sinova, koje su bile u postupku legalizacije po do sada važećim zakonima, te da je predstavnik predlagača, da bi uverio predstavnike opozicije i medija da Zakon nije pisan da bi se ozakonili objekti njegovih sinova, zakon branio tvrdnjom da će oni biti srušeni.

Kad je reč o izmenama i dopunama Zakona o državnom premeru i katastru, predsednik je ukazao da novim rešenjima nije obezbeđena prava i potpuna dvostepenost, jer i u prvom i u drugom stepenu faktički odlučuje Zavod, odnosno posebna tela koja je sam Zavod oformio.

Na kraju pisma, predsednik Srbije kazao je da je sa svojim stavovima upoznao i narodne poslanike koji su glasanjem prihvatili zakone.

--------------------------------------------------------------------------------------------

Ministarstvo: Ozakonjenje objekata u javnom interesu

BEOGRAD – Nakon pisma koje je predsednik Srbije Tomislav Nikolić uputio potpredsednici vlade i ministarki građevinarstva saobraćaja i infrastrukture Zorani Mihajlović, kao i predsednici Skupštine Srbije Maji Gojković iznoseći dileme vezano za Zakon o ozakonjenju objekata, resorno ministarstvo je objavilo da je taj propis donet i sprovodi se u javnom interesu.

„Nikada do sada stvarni broj bespravno izgrađenih objekata nije utvrđen, a jedno od rešenja u Nacrtu zakona upravo pokušava da reši taj problem. Nacrtom je predviđeno da građevinska inspekcija popiše sve bespravno sagrađene objekte na svojoj teritoriji, što predlagač smatra izuzetno važnim u smislu sistemskog rešavanja ovog pitanja”, objavilo je ministrarstvo.

Istovremeno, kako ističu, pitanje utvrdivanja broja nezakonito sagrađenih objekata, ima po značaju, karakter javnog interesa za Srbiju.

„Cilj je da građevinska inspekcija, koja ranije nije uradila svoj osnovni posao na prevenciji bespravne građnje i dozvolila da objekti budu izgrađeni i useljeni, završi posao na način da posle zakonom utvrđenog roka, a to je jedini pouzdan podatak o statusu objekta, imamo tacan broj bespravno sagradenih objekata u Srbiji”, piše na sajtu ministarstva.

Status ovih objekata, kako je navedeno, razlikuje se po uslovima ozakonjenja od objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju, u skladu sa ranije važhim zakonima. Po evidentiranju objekata za koje nije podnet zahtev, građevinski inspektor je u obavezi, a to je predvideno i Zakonom o planiranju i izgradnji, da donese rešenje o rušenju tog objekta.

Doneto rešenje o rušenju se dostavlja vlasniku nezakonito izgrađenog objekta i nadležnom organu za ozakonjenje, koji je u obavezi da po službenoj dužnosti pokrene postupak ozakonjenja.

„Dakle, ne prepušta se više na volju vlasnicima nezakonito izgrađenih objekata da li će podneti zahtev, već država, tretirajući ovo pitanje kao pitanje od javnog interesa, sama pokreće i vodi postupak ozakonjenja”, piše na sajtu.

Ministarstvo podseća da je svaki od ranije donetih zakona kojima je bilo uređivano ovo pitanje je pomerao vremensku granicu do kada se objekti mogu legalizovati, bez obzira na što je bespravna gradnja u Srbiji od 2002. godine krivično delo, sankcionisano i zaprećenom kaznom zatvora.

Srbija je, kako piše, u nekoliko navrata pokušavala da uredi ovo pitanje i legalizuje bespravne objekte.

Prvi zakon je donet 1997. godine - Zakon o posebnim uslovima za izdavanje gradevinske, odnosno upotrebne dozvole za odredene objekte, a potom, kao deo Zakona o planiranju i izgradnji i 2003., 2006., 2009. i 2011. godine, odnosno kao poseban zakon 2013. godine - Zakon o legalizaciji objekata.

„Svaki od navedenih zakona je omogućavao da se bespravni objekti vrate u legalne tokove, ali su efekti ovih zakona bili skromni”, piše na sajtu ministarstva.

Resorno ministarstvo podseća da je, prema poslednjem izveštaju, u Srbiji podneto oko 771.000 zahteva za legalizaciju, dok prema podacima Republičkog geodetskog zavoda, broj objekata za koji nije moglo biti utvrđeno da imaju građevinsku i upotrebnu dozvolu, iznosi oko 1,5 miliona.