Laseri „čitaju" ikone i freske

Nas novinari zovu samo ako iskrsne neki problem ili neko nešto „uprska”, a to šta mi radimo – to nikoga ne zanima!

Reči Vojina Nikolića, šefa slikarskog ateljea, ili zvanično Odeljenja za slikarstvo i fizičko-hemijske laboratorije u Republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture – Beograd, nisu nas vratile sa kapije dvorišta i prelepe predratne vile na Vračaru. Ne moraju naše kolege, ali nama je institucija koja brine o kulturnom nasleđu, ipak, dobra tema. Pogotovo što je i država odrešila kesu i pomogla im da nabave milione dinara vredne aparate. Da, da, ono stalno kritikovano, „škrto” Ministarstvo kulture.

Držali se spiska iz časopisa

– Zavod ima tri stručna odeljenja, za istraživanje i dokumentaciju, arhitektonski atelje, kao i ovo naše Odeljenje za slikarstvo i fizičko-hemijsku laboratoriju, kolokvijalno: slikarski atelje, koji je oduvek na istom poslu spajao slikare, konzervatore i restauratore sa raznim obrazovanjima – kao dobar domaćin pojašnjava Nikolić. –Laboratorija postoji praktično od osnivanja Zavoda i nastala je bukvalno po uputstvu koje je nekad davno objavio stručni časopis „Stadis end konzervejšn” šta bi fizičko-hemijska laboratorija trebalo da sadrži da bi bila adekvatna za konzervaciju. Sva ta oprema je i dalje ovde, ali prošle su decenije, danas neke rendgene ne bismo smeli da uključimo jer bi zračili sve okolo – poredi Nikolić

.

– Teško ćete u Italiji naći spomenike kulture poput naših, koji su bili delimično srušeni, dva puta paljeni, neko vreme korišćeni kao štala, što znači sve u svemu poprilično oštećeni. Zaustaviti njihovo dalje propadanje ili nabavljati opremu za laboratoriju – malo tu bude mesta za nedoumice. Kad je zemlja na raskrsnici važnih, strateških puteva, onda su i spomenici na udaru, šta da se radi? Za restauraciju jedne godine nema para, a onda dođe nova kriza... – podseća šef slikarskog ateljea.

– Pamtim da je profesor Zeković, jedan od osnivača smera za konzervaciju kulturnog nasleđa na Akademiji za primenjenu umetnost i predavač na Cetinju, voleo da poredi konzervatore i lekare, jer kao stručnjaci posao počinju sa analizama iz laboratorije. Ti rezultati ne spasavaju čoveku glavu ali su neophodni za sve dalje poteze i terapiju. Tako i naša laboratrorija u Zavodu, ona nije u prvom planu, ali je vrlo bitna za kvalitetno izvršenje posla – ističe Vojin Nikolić.

Niko nema sve

– Prošle godine iz Ministarstva kulture nam je stigla vest da imaju nameru da pomažu ustanovama, to jest da im je cilj obnova ustanova, s obzirom da je teško održavati sistem i čuvati kulturno nasleđe ako nemate ustanove koje su kvalitetno opremljene. Ono što je sasvim sigurno jeste da problem sa ljudima kod nas ne postoji, imamo profesionalce koji odlično rade, njihovo znanje i stručnost sasvim sigurno su u rangu onog koje imaju kolege u okruženju i šire. Nema sumnje da je trogodišnji projekat finansijski vrlo zahtevan, ali zahvaljujući tome opremamo fizičko-hemijsku laboratoriju Republičkog zavoda za primenu takozvanih instrumentalnih metoda na način kako se to radi svuda u svetu. Taj značajan posao biće završen sledeće godine – dodaje naš sagovornik.

– Da se razumemo: nikada u laboratoriji ne možete imati sve, ali smo procenili čime pokrivamo najvažniju „problematiku” koja može da nas zadesi. Doduše lako je ponešto i pozajmiti od drugih ustanova što košta, ali svi regionalni i naš centralni zavod su u sistemu i uvek kada je to moguće ispomažemo se međusobno, uradimo neophodne analize, što je slučaj sa bibliotekama i muzejima koji nam se obrate. Mi smo najstariji, dostigli smo visok nivo, imamo tradiciju i gledali smo da ne kupujemo ono što drugi imaju, mada ovakvu „analitiku” niko nema – zaključuje Nikolić.

– Šta smo dobili konkretno? Lane smo nabavili aparat XRF (iks-er-ef) koji rendgen zracima analizira elementarni sastav uzorka, prenosiv je, prisloni se na zid i dobijete podatak o površini zida što je za svaku zidnu sliku vrlo bitno. Lako se identifikuju pigmenti ili soli. Dobili smo i aparat koji po principu spektroskopije daje važne odgovore o sastavu onoga što analizira. Pri tome, da se zna: nama na analizu ne donose čiste supstance koje bi na klasičan način bilo vrlo jednostavno analizirati. Podrazumeva se da je uzorak minimalan jer neće biti vraćen na mesto odakle je skinut. Kada se kroz uzorak propuste laserski ili rendgen zraci svaka materija daje odgovor drugačijeg izgleda i vi onda kažete na osnovu ovog elementa ili hemijske grupe iz preseka „to je to” ili „to je ono”.

Naučnici rade svoje

Nova oprema će svakako pomoći da se lakše radi i na terenu, a jedan od njih su i Dečani, gde ekipa stručnjaka Republičkog zavoda već nekoliko nedelja restaurira ikone, pa je tamo sa bratstvom bila i na dan kada se odlučivalo o prijemu Kosova u Unesko.

– Ove godine smo potrošili 24 miliona dinara za nabavku, lane oko deset. U svakom slučaju lepo je čuti da je nešto novo nabavljeno, s obzirom da se svaki put kada se neke pare namene za kupovinu aparata jave oni koji misle da je preče popraviti nešto ruinirano, „kad već sve postoji na fakultetima” koji su i sami degradirani i nisu skorije opremani nečim novim. Ne zaboravimo da se naučni radnik koji se bavi hemijom ili biologijom tokom godine može posvetiti dva-tri puta onim što je konzervatoru bitno za Studenicu ili Sopoćane. Svi hoće da pomognu kada im se obratimo, ali naše su potrebe veće od njihovih mogućnosti – pojašnjava šef Nikolić.

Posebna je tema to što laici smatraju da su aparati dovoljni sami po sebi i da se posle dobijanja rezultata posao svake struke završava.

– Naprotiv, tada na scenu stupa stručnjak koji dobijene podatke tumači, baš kao što će svako pacijentu dati rezultate u laboratoriji i reći mu da potraži svog lekara ili nekog specijalistu da mu ih objasni – vraća se na već pomenuto tumačenje starijih kolega Vojin Nikolić, dok mu kolege iz laboratorije, Tatjana Tripković i Aleksa Jelikić, hemičari savetnici, pomažu da nam pokaže kako šta funkcioniše.

S obzirom na brzinu kojom napreduje tehnologija, pitamo domaćine koliko će laboratorija moći da sa novom opremom konzervatorima bude oslonac u zaštiti kulturnog nasleđa.

– Proizvođači svake godine ponude nešto novo, ali ne možemo za tri godine da stanemo u red i tražimo da i to imamo. Oprema koju smo dobili od države potrajaće sigurno bar deset-dvadeset godina – uveren je Vojin Nikolić.

Taman koliko i oni nekad najnoviji rendgeni koje više ne smeju ni da uključe.

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Donacija iz Japana pride

Slikarskom ateljeu se izgleda baš posrećilo u pogledu obnavljanja opreme. Slušamo pomalo neobičnu priču Vojina Nikolića:– Prošle godine dobili smo zvanični dopis preko naše ambasade u Japanu, u isto vreme kad i Srpska pravoslavna crkva, u kome smo obavešteni da profesor Kinićiro Hidaka, inače Uneskov ekspert za zaštitu i konzervaciju spomenika kulture, želi da snima tri-de laserom nešto kod nas. Stupili smo u kontakt sa njim, posetio je naše ekipe u Studenici, Gradcu, Sopoćanima, Ravanici. Profesoru se posebno dopala ozbiljnost kojom pristupamo svemu čime se bavimo. Uglavnom – njegova ćerka je izabrala da dvogodišnje postdoktorske studije završi u Srbiji, a profesor je preporučio vladi svoje zemlje da Zavodu bude doniran aparat vredan oko 52.000 evra, da bismo još lakše radili – pokazuje nam domaćin u slikarskom ateljeu još jednu novu mašinu na stolu.S obzirom da su se firme na tenderu trudile da baš one budu izabrane, pa su skidale cenu, posle nabavke je ostao i „kusur” od oko pet hiljada evra, tako da su darodavci naknadno dozvolili da se nabavi još neki

-----------------------------------------------------------------------------------------------------

Zavodu koristan instrument

Koliko posla za konzervatoreU centralni registar trenutno je upisano 2.513 nepokretnih kulturnih dobara, od toga 2.173 spomenika kulture, 75 prostorno-kulturno-istorijskih celina, 190 arheoloških nalazišta i 75 znamenitih mesta. Kategorisanih nepokretnih kulturnih dobara ima 782, od čega 200 od izuzetnog, a 582 od velikog značaja.