Brojke pomažu i – zavode

Nedavna procena da veća potrošnja mesa i mesnih prerađevina u ishrani povećava rizik od kancera, pa su kobasice i slanina svrstane u isti koš sa duvanom i alkoholom, iznenadila je i one već naviknute da slušaju razna predviđanja, prognoze i statistike. Jer svakog dana  slušamo brojeve, procente, indekse koji govore o tome kako živimo, kako se hranimo, koliko smo zdravi, koje bolesti nam prete.

Svet danas proizvodi više podataka nego ikada ranije. To ponekad unese i zabunu jer se neki podaci sakriju, neki prenaglase, a neki pogrešno protumače. Zato bi, savetuju stručnjaci, trebalo oprezno birati kojim podacima se može verovati, a koja istraživanja mogu biti sumnjiva?

I velike korporacije znaju da manipulišu brojkama ne bi li ostvarile veći profit, dok su pojedine automobilske kompanije platile kazne kada se otkrilo da su falsifikovale podatke o saobraćajnim nesrećama.

Statistički podaci postali su sastavni deo sportskih komentara i analiza sportskih rezultat. Procenat neiznuđenih grešaka i vinera u tenisu, skokova i uhvaćenih lopti u košarci, broj udaraca u okvir gola u fudbalu koriste se da bi se objasnilo zašto je neko dobio, ili izgubio meč. U američkim srednjim školama profesori koriste primere iz sporta i u edukativne svrhe, da bi učenici lakše savladali statistiku i bili bolje motivisani da uče, kao što se u modernim bolnicama za svakog lekara vode podaci o procentima uspešnih operacija, a o političkim istraživanjima javnog mnjenja da i ne govorimo.

Za statistiku je karakteristično da obiluje podsmešljivim definicijama i interpretacijama koji omalovažavaju njen značaj. Poznata je ona Vibova „statistika naša dika, što poželiš to naslika”, ili ona koju je popularizovao Mark Tven da postoji tri vrste laži – „laži, velike laži i statistika”. Međutim, sagovornici „Magazina” kažu da nije problem u statistici već u nečem sasvim drugom. U naknadnim tumačenjima podataka i pogrešnim zaključcima. Ukoliko ti zaključci nisu ispravni i ponašanje u skladu s tim zaključcima može izazvati posledice koje se kreću u rasponu od malih do – katastrofalnih. S druge strane, savesni analitičari mogu da naprave nenamerne greške zbog niza razloga, jer je statistika prepuna zamki. Ni u jednom od ta dva slučaja kada se pojavljuju greške nije kriva statistika kao naučna grana. Kao kada se dogodi greška u servisiranju automobila, vlasnik ode boljem automehaničaru pa je tako i u primeni statistike. Ako analitičar izvuče pogrešne zaključke, ne postoji niko bolji od statističara koji će prepoznati problem i to popraviti.
Koliko je stara statistika u Srbiji, kada su počeli kod nas da se vrše popisi stanovništva, beleže zdravstveni podaci, prebrojavaju stabla voćaka, šta se može saznati iz naših arhiva i „državopisnih knjiga”  za „Magazin” govori Miladin Kovačević, direktor Republičkog zavoda za statistiku.

1. Koliko je naša statistika pouzdana?

Mi imamo tradicionalno jaku zvaničnu statistiku. Posle Drugog svetskog rata zvanična statistika bivše Jugoslavije je već početkom pedesetih godina isprednjačila i zadobila svoje prepoznatljivo mesto u svetskom statističkom sistemu. Već je tada od najznačajnijih međunarodnih institucija tretirana kao uzorna statistika.

2. Kada počinje moderno vođenje podataka našoj zemlji?

Moderna istorija Srbija od početka ustanaka kroz 19. i 20. vek bila je istaknuta po nastojanju da uspostavi i da vodi zvanične statistike primerene evropskim. Tako je tokom 19 veka od tridesetih godina pa nadalje sprovedeno nekoliko popisa stanovništva i gazdinstava. Statistička služba osnovana je 1862 godine. Ali, ratovi su prekidali kontinuitet statističkog rada, a promene državne teritorije narušavale su uporedivost podataka iz dugih serija.

3. Ako pogledamo u bogate istorijske arhive šta je ono što bismo mogli istaći kao prednost ili kao mana?

U periodu između dva svetska rata statistička služba vidno je napredovala, ali su podaci najčešće bili objavljivani za celu zemlju i banovine. Iz tih razloga nije bilo moguće izdvojiti podatke za teritoriju Srbije, osim kad je reč o podacima iz ređih izdanja, u kojima su teritorijalni rasporedi bili dati za okruge i srezove. Pored statističkih godišnjaka i statističkih publikacija pojedinih upravnih ustanova, korišćeni su iscrpne knjige popisa stanovništva i drugih popisa, od kojih su neke imale prikaze po istorijskim oblastima.

4.  Da li su se u to vreme vodili i podaci o platama, ekonomiji, gazdinstvima?

Do Prvog svetskog rata podatke o nadnicama prikupljali su sudovi. Snimane su nadnice za za kopače, kosače, zidare i obične nadničare. Statistiku od 1920. do 1940. preuzimaju ustanove socijalnog osiguranja. Prikupljanje podataka o kretanju cena u Srbiji počelo je u julu 1862. i to za stoku i prehrambene proizvode. Cene su prikupljane nedeljno, na pijačni dan, a prikupljali su ih sudski činovnici, ocenjeni kao najpogodniji za ovaj posao.

6. Kada su počeli popisi stanovništva?

Vuk Karadžić je procenjivao da je za vreme Prvog srpskog ustanka u Srbiji bilo oko pola miliona stanovnika, a to je čak šest puta više nego pre stotinak godina ranije. U Srbiji je 1834 godine izvršen prvi opšti popis stanovništva koji je obuhvatio celu populaciju. Tada se prvi put pored poreskih obveznika u kući popisuju i vojni obveznici čime je omogućeno da država raspolaže podacima neophodnim za vođenje fiskalne i vojne politike. Popisano je oko 668 hiljada stanovnika.

Posle Berlinskog kongresa sprovedeno je šest popisa među kojima su postojale znatne razlike u metodama popisivanja.

7. Da li su i kako vremenom usavršavane metode popisa?

Opšti zakon o popisu stanovništva i domaće stoke od 1890 predstavlja krupan preokret u razvitku srpske statistike. Po njenu svake pete godine na dan 31. decembera popisuje se stanovništvo, a popis vrše opštinski sudovi, pomoću svojih popisivača, s tim što su državni službenici, nastavnici, sveštenici i drugi pismeni građani bili dužni da besplatno vrše popis ako ih pozovu. U Srbiji je, navedimo kao jedan od podataka i danas dostupnih, 1884. godine bilo 325.000 kuća, a 1911. više od 445.000. Istovremeno u ovom razdoblju broj stanovnika narastao je sa 1.901.736 na 2.911.701, a prirodni priraštaj iznosio je 14,7 promila, dok je  zaključenih brakova 1910 bilo 30.420.

8. Posle toliko godina kako danas vidite statistiku u Srbiji?

Zvanična statistika Republike Srbije razvijala decenijama u kontinuitetu sa statistikom bivše Jugoslavije. Danas Republički Zavod za statistiku obuhvata sva područja zvanične statistike, od ekonomije, finansija, životnog standarda, životne sredine, stanovništva, socijalne politike… Moderna statistika ima svoje petogodišnje programe, a poslednji je usvojen u junu ove godine. Aktuelni plan za 2014. i 2015. godinu sadrži 317 istraživanja i razvojnih delatnosti od čega 247 pripada Republičkom zavodu za statistiku.

9. Kakva je na ovom planu saradnja sa međunarodnim institucijama?

Statističari objavljuju redovna mesečna i kvartalna saopštenja, a veliku pomoć i podršku imaju od međunarodnih statističkih institucija posebno Eurostata–a , MMF, Svetske banke… Evropska unija je obimnim donacijama pomogla razvoj statistike u poslednjoj deceniji, uloživši više od 30 miliona evra na sprovođenje velikih popisa i drugih istraživanja. Tako je bilo moguće sprovesti tri velika popisa , 2011 popis stanovništva i popis privrede, i 2012 popis u oblasti poljoprivrede.

10. A statistika u budućnosti?

Istraživanja u svetu i podaci postaju podloga za odlučivanje ne samo u državi već i u korporacijama, gotovo svuda. Nameće se sve više potreba za objedinjavanjem i upotrebom različitih vrsta podataka, ali i veća upotreba analitike i korišćenje različitih registara Bez statistike se ne može razumeti društvo, pre svega  njegova sadašnjost, ali i istorijski podaci su dragoceni kako bi sagledali njegov razvoj i lakše protumačili aktuelna zbivanja.

-------------------------------------------------------------------------------

Ankete, predviđanja, procene...

– Istraživanja u politici su uvek u centru pažnje javnog mnenja, i po pravilu, nailaze na veliki odjek stranaka, njihovih članova i simpatizera. Ali ljudi obično i s dosta nepoverenja dočekuju rezultate istraživanja i sumnjaju da su oni namešteni. Međutim, uprkos raširenom mišljenju, svaka agencija bi jako volela da pogodi izborne rezultate jer bi joj to donelo ugled i profit na tržištu, kaže dr Zoran Lučić, profesor Matematičkog fakulteta u Beogradu koji je do nedavno radio za nevladinu organizaciju „Cesid“.

Predikcije, odnosno predviđanja su najteži deo posla za jednog istraživača javnog mnjenja jer se suočava sa brojnim problemima.  Zašto. Razloga je više: mnogo ljudi neće da kaže šti misli, zato se pitanja moraju postavljati pametno. Mnogi će na primer reći da su religiozni, ali samo mali broj je zaista suštinski religiozan, dok ostali poštuju običaje. Tako je i sa političkim uverenjima. Ankete se obično vrše nekoliko nedelja pre izbora pa je i to razlog koji ograničava sposobnost procene. Naravno, događa se i da stranka naruči istraživanje kakvo joj odgovara, a i izborni sistem daje više poslanika najvećim strankama nego što su osvojili glasova.

Profesor Lučić ističe da uzorci moraju biti slučajni, ako bi za nove izbore izabrali najverniji uzorak sa prethodnih izbora to bi dovelo do potpuno pogrešnih procena

Ako imate šest i po miliona glasača u biračkom telu ako vi pitate za mišljenje njih hiljadu ili dve jako je komplikovano uobličiti njihove odgovore u neku kvalitetnu prognozu. Zato istraživači dosta i greše jer je politika najteža za ispitivanja. Mnogo je jednostavnije raditi istraživanja tržišta, na osnovu kojih proizvođači prave strategiju razvoja određenog proizvoda, kaže dr Zoran Lučić.

Kada je reč o popisu naš sagovornik ističe da nemamo dovoljno razvijene baze podataka i da u tom pogledu zaostajemo za razvijenim zemljama. Na primer u obrazovanju srednje škole nemaju sređene baze za sve svoje učenike i uspeh koji su postigli. Kod nas popisivači upisuju obrazovanje i druge podatke, ali postavlja se pitanje ko to proverava. U sređenijim državama ti podaci o svakome već postoje tako da se samo donese odluka da se određenog dana svi podaci zaustave u određenom trenutku i sliju u jednu bazu i to se smatra popisom stanovništva.  Naravno, pitanje je kako će se svi podaci koristiti i da li će biti zloupotrebe, ali tamo gde vlada poverenje između stanovništva i politike, to se tako radi, zaključuje naš sagovornik

-------------------------------------------------------------------------------

Zdravstvo

Zdravstvena statistika je pre Drugog svetskog rata sistematski prikupljala podatke o kretanju akutnih zaraznih bolesti. Krajem 19 i početkom dvadesetog veka veka smrtnost od raka bila je 0,7 odsto a od tuberkuloze čak 15 posto, dok je od staračke iznurenosti smrtnost bila 8,8 procenata. Prema statističkim godišnjacima, smrtnost od tuberkuloze je u periodu do Drugog svetskog rata bila u stalnom porastu.  Pokazatelj slabe razvijenosti zdravstvene zaštite svakako je i niska prosečna starost umrlih, koja je na primer u periodu  1896–1905 u proseku iznosila 23,05 godina. Ovako niska  starost umrlih rezultat je velike smrtnosti odojčadi u tom periodu, naime, prosek je viši za osam godina, ukoliko se isključi smrtnost najmlađe populacije.