Bauk deflacije

Učinićemo sve što je potrebno da poguramo inflaciju. Ovu za naše prilike jeretičku rečenicu izgovorio je pre neki dan predsednik Evropske centralne banke Mario Dragi.

Prekjuče na istu temu viceguverner Narodne banke Srbije Veselin Pješčić izjavi da strah od deflacije u Srbiji nije opravdan, kao i da naša centralna banka ima mehanizme da izbegne ulazak inflacije u negativnu zonu.

Dragi, prvi čovek jedne od najmoćnijih centralnih banaka na svetu, na 

Evropskom bankarskom kongresu u Frankfurtu, upozori da je inflacija i dalje uporno znatno ispod cilja od dva odsto i da mu se sve to dešava i pored toga što je ECB pokrenula 1,1 bilion evra (1.100 milijardi evra) vredan program kupovine obveznica da bi podstakla rast potrošačkih cena.

U prevodu, ECB svakog meseca, od marta ove do septembra iduće godine, upumpavaće 60 milijardi evra mesečno u robno-novčane tokove zemalja Monetarne unije ne bi li pokrenula privredni rast, a time i inflaciju, koja bi kao termometar pokazala da se ekonomija moćne Evrope polako podgreva. Zalud. O kolikim parama je reč možda najbolje ilustruje podatak da je srpskoj privredi i građanima potrebno skoro dve godine da stvore 60 milijardi evra. Ni tolike pare, zavapio je prvi monetarac EMU, nisu bile dovoljne da bi Evropa ostvarila cilj – da podigne inflaciju bar do dva bedna procenta.

Dotle naš viceguverner Pješčić izjavi da mi „imamo prostor da, korišćenjem konvencionalnih instrumenata monetarne politike izbegnemo deflaciju. To je pre svega prostor za dodatno smanjenje referentne kamate i stope obaveznih rezervi”. A šta bi drugo. Mi nemamo iza sebe Evropsku centralnu banku i njenih mesečnih 60 milijardi evra.

Ali šta nam je, ipak, zajedničko – niska inflacija ili strah od deflacije.

Za razliku od EU, Srbija i sa minimalnim rastom privredne aktivnosti od oko 0,7 do 0,8 odsto ove godine i stopom inflacije od nekih 1,4 procenta, pokazuje više nego dobre znake recesionog oporavka, ali takva kakva jeste, mala, otvorena privreda, ne može sasvim sama da se dokopa sigurne luke. Njenoj privredi neophodna je jaka privredna lokomotiva oličena u EU u koju bar 60 odsto svoje robe izvozi. Ali, EU – stagnira. Nema tražnje i pored toliko gotovo besplatnih para nadohvat ruke.

Epilog, u septembru 2015. međugodišnja inflacija u Evropi bila je ispod jedan odsto u 35 od ukupno 45 zemalja, uključujući i 19 država zone evra. Negativnu stopu inflacije – deflaciju, zabeležila je 21 evropska zemlja.

Naša centralna banka nema te pare, niti mogućnost da štampanjem dinara podstače rast cena, a samim tim i privredni rast. U tome smo se svojevremeno, 1993, pokazali kao svetski rekorderi sa hiperinflacijom od 313 miliona procenata godišnje. Ako može da se bira, bolje niska, pa i nulta inflacija, nego njen požar.