Ren: Srbija blizu, ali...

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel 26. februara – Srbija je veoma blizu pune saradnje sa Haškim tribunalom i potpisivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, a posebno je vidljiv napredak u tom smeru u poslednjih pola godine. Međutim, Srbija mora da raskrsti sa prošlošću i izruči sudu Ratka Mladića – rekao je danas Oli Ren, evropski komesar za proširenje EU, u okviru javne debate o proširenju granica EU, koja je održana u Francuskom institutu za međunarodne odnose u Briselu.

Ren je ponovio da su vrata EU i dalje otvorena za Srbiju, ali da odluku o približavanju Uniji mogu doneti samo politički lideri naše zemlje.

– Znam da je ovo težak trenutak za Srbiju, ali ujedno napominjem da je budućnost Srbije u Evropskoj uniji. EU nikada nije jače podržavala zemlje zapadnog Balkana da pristupe evrointegracijama. Zaista nema smisla zatvarati vrata EU, jer proširenje granica Unije je pitanje proširenja stabilnosti i ekonomskog prosperiteta. Trudimo se da motivišemo Tursku i sve zemlje zapadnog Balkana da nam se pridruže što pre. Takođe, sve najbolje želim novoj ukrajinskoj vladi koja će, nadamo se, izvršiti veoma važne reforme. To je dobro za Ukrajinu, a dobro je i za EU i Rusiju – kazao je, pored ostalog, Ren u uvodnom obraćanju, pomenuvši pri tom da je zapadni Balkan ostvario vidan progres ka evrointegracijama.

Govoreći o Kosovu, Ren je ponovio zaključke Saveta ministara EU i istakao da je Kosovu mesto u Evropi.

Odgovarajući na pitanja grčke novinarke, kako će EU reagovati na eventualnu odluku građana Republike Srpske, ako budu zatražili otcepljenje od BiH, i da li je i njima mesto u EU, Ren je naglasio da se „kosovski slučaj” ne može primeniti na RS, zbog Dejtonskog sporazuma i ponovio da je Kosovo „jedinstven slučaj”.

Zanimljiv odgovor Olija Rena usledio je posle pitanja o legalnosti misije Euleks na Kosovu, uz obrazloženje da je zakonski osnov misije baziran na fragmentima istrgnutim iz konteksta Rezolucije 1244 SB UN i Helsinškog završnog akta, a zapravo nije u saglasnosti sa ovim međunarodnim aktima.

– Milošević (Slobodan prim. a.) prekršio je odredbe Helsinškog završnog akta o ljudskim pravima. Podsetiću da pored odredaba o teritorijalnom integritetu, ovaj akt ima deo koji se odnosi na ljudska prava. Maršal Tito (Josip Broz prim. a.) dao je tokom sedamdesetih godina punu autonomiju Albancima na Kosovu, a Milošević je to pogazio. Svojevremeno je KGB savetovao Leonida Brežnjeva da ne potpiše Helsinški završni akt, upravo zbog odredaba koje se tiču ljudskih prava. Srećom SSSR je taj akt potpisao – objasnio je Ren, što je izmamilo osmehe većine od stotinak prisutnih.

Govoreći o kapacitetima proširenja EU, posle pitanja italijanskog novinara, u kojem je izražena skepsa o mogućnostima EU da apsorbuje još članova, Ren je kazao da ne mora svaka država da zatraži članstvo, ali da EU mora da razmotri svaki zahtev. On je rekao da zemlje bivše Jugoslavije nisu zadnje dvorište EU, već naprotiv.

Pitanje američkog novinara odnosilo se na buduće granice EU. On je citirao Angelu Merkel, navodeći da je nemačka kancelarka jednom prilikom rekla da su granice EU političke, a ne geografske.

– Šta ako Australija, Novi Zeland ili zemlje Latinske Amerike zatraže članstvo u EU?

– Kada je reč o severnim granicama, EU bi volela da pridruži Island, a Severni ledeni okean je granica. Na zapadu, to je Portugalija, odnosno ostrva koja se nalaze u Atlantskom okeanu. Na jugu, to je prirodno Mediteran. Predlog Maroka da bude pridružen Uniji smo odbili. E sad, na istoku je granica političko-intelektualna, više nego geografska – kazao je Ren, što je takođe propraćeno smehom.