Između kralja i učitelja

Zre­nja­nin – Kralj Pe­tar Pr­vi Ka­ra­đor­đe­vić je iz­u­zet­no po­pu­la­ran u sre­di­štu Ba­na­ta na­ro­či­to ka­da do­đe do po­li­tič­kih pre­vi­ra­nja. Ov­de mu je dva pu­ta po­di­zan spo­me­nik, grad je no­sio nje­go­vo ime – Pe­trov­grad, a ne­dav­no su se na ula­zu u va­roš iz­ne­na­da po­ja­vi­le ta­ble s tim ime­nom, što je opet uz­bur­ka­lo stra­sti. Po ne­ki­ma to je iz­raz vo­lje ve­ći­ne gra­đa­na, a dru­gi opet mi­sle da je to ne­za­ko­nit čin. 

Kralj Pe­tar je u gra­du na Be­ge­ju sim­bol oslo­bo­đe­nja u Pr­vom svet­skom ra­tu i pri­pa­ja­nja Voj­vo­di­ne ma­ti­ci Sr­bi­ji. Ula­zak na­še voj­ske 1918. je je­din­stven u srp­skoj isto­ri­ji jer je ov­de do­šlo do pr­o­me­ne vla­sti bez ijed­ne ka­pi kr­vi, jer pri­li­kom ula­ska bri­ga­di­ra Dra­gu­ti­na Ri­sti­ća na če­lu voj­ske ni­je bi­lo ot­po­ra, po­što su se Austro­u­ga­ri po­vu­kli, a ustuk­nu­la je i do­ta­da­šnja vlast iz grad­ske ad­mi­ni­stra­ci­je, za­hva­lju­ju­ći ume­šno­sti Srp­skog na­rod­nog ve­ća ko­je je za to pri­pre­mi­lo te­ren. 

U na­red­nim da­ni­ma i go­di­na­ma naj­vi­še je sla­vljen kralj Pe­tar. Nje­mu je 1926. na cen­tral­nom tr­gu po­dig­nut spo­me­nik u vi­du ko­nja­ni­ka. Kra­lja ka­ko ja­še na ko­nju, i pri tom vra­ća mač u ko­ri­ce na­kon du­go­go­di­šnjeg ra­to­va­nja, iz­va­jao je za­gre­bač­ki va­jar Ru­dolf Val­dec. Ne­mač­ke oku­pa­ci­o­ne vla­sti spo­me­nik ukla­nja­ju  1941. go­di­ne, a od sru­še­nog spo­me­ni­ka sa­ču­va­na je je­di­no kra­lje­va gla­va, ko­ja se da­nas ču­va u zre­nja­nin­skom Na­rod­nom mu­ze­ju. Spo­me­nik je ob­no­vljen 2005. go­di­ne. Re­pli­ku spo­me­ni­ka ura­dio je aka­dem­ski va­jar iz Bi­je­lji­ne Zo­ran Je­zdi­mi­ro­vić.

Zbog sim­pa­ti­ja pre­ma čo­ve­ku ko­ji je u na­ro­du pr­o­zvan i Oslo­bo­di­lac, zbog mno­gih ra­to­va u ko­ji­ma je uspe­šno uče­stvo­vao, Ba­na­ća­ni iz naj­ve­ćeg svog gra­da su mu 1935, ume­sto Ve­li­ki Be­če­ke­rek, da­li ime Pe­trov­grad. To ime tra­ja­lo je do 1941. ka­da mu ne­mač­ki oku­pa­to­ri da­ju svo­je – Gr­os­beč­ke­rek. Po­sle oslo­bo­đe­nja ime Pe­trov­grad se vra­ti­lo, ali na krat­ko vre­me. Ume­sto po kra­lju, Zre­nja­nin do­bi­ja ime po uči­te­lju i ko­mu­ni­sti Žar­ku Zre­nja­ni­nu. Oni ko­ji se s tim ni­su sla­ga­li ni­su, iz ta­da ra­zu­mlji­vih raz­lo­ga, is­po­lja­va­li svoj stav. Ime Zre­nja­nin se usta­li­lo, a tvr­di se da ono sa­da vi­še aso­ci­ra na zre­nje, na zre­lo voj­vo­đan­sko ži­to ne­go na Žar­ka. Po­ja­vom vi­še­stra­nač­ja, u od­no­su na SPS, opo­zi­ci­o­ne stran­ke pred­vo­đe­ne SPO-om su se iz­bo­ri­le za re­fe­ren­dum, od­no­sno taj­no iz­ja­šnja­va­nje o ime­nu gra­da. Oko dve tre­ći­ne gra­đa­na iz­ja­sni­lo se za sa­da­šnje ime Zre­nja­nin.

Ne­dav­no, baš ka­da se na­vr­ši­lo 80 go­di­na od ka­da je 1935. gra­du pr­vi put da­to ime Pe­trov­grad, zre­nja­nin­ski Pa­tri­ot­ski blok u ko­me su DSS i „Dve­ri” je u jav­no­sti iz­neo ini­ci­ja­ti­vu da se opet vra­ti to ime.

„Ka­da se Pa­tri­ot­ski blok bu­de pi­tao Zre­nja­nin će se po­no­vo zva­ti Pe­trov­grad, po kra­lju ko­ji ga je oslo­bo­dio”, re­kli su u po­me­nu­tom blo­ku. On­da su ta­ble na ula­zu u grad, na ko­ji­ma se na­la­zi­lo ći­ri­lič­no i la­ti­nič­no ime Zre­nja­nin, te ma­đar­ski nat­pis Nađ­beč­ke­rek i ime­na Zre­nja­ni­na na slo­vač­kom i ru­mun­skom, osva­nu­le i s ime­nom Pe­trov­grad. Naj­pre se sa­mo na­ga­đa­lo ko je za­me­nio ta­ble, a on­da su u Di­rek­ci­ji za iz­grad­nju gra­da zva­nič­no iz­ja­vi­li da su to ura­di­li oni. Tri da­na po­sle to­ga na ne­kim ta­bla­ma je ime Pe­trov­grad pre­ko no­ći pre­ša­ra­no.
Ta­da se ogla­sio i gra­do­na­čel­nik Zre­nja­ni­na Če­do­mir Ja­njić i iz­ja­vio da će nad­le­žne slu­žbe opra­ti pre­ša­ra­ne ta­ble.

– Kao što je pre ne­ko­li­ko go­di­na pre­far­ban i na­ziv „Ve­li­ki Beč­ke­rek”, pa smo to opra­li, opra­će­mo i ovo. Oči­sti­će­mo sve kao što kre­či­mo gra­fi­te i ulep­ša­va­mo naš grad – re­kao je Ja­njić no­vi­na­ri­ma, a ob­ja­šnja­va­ju­ći ka­ko se ime Pe­trov­grad na­šlo na ta­bla­ma on je re­kao da po­sto­je ini­ci­ja­ti­ve „vi­še de­se­ti­na orga­ni­za­ci­ja da se i Pe­trov­grad na­đe na ta­bli.

– Na ula­zu u Is­tan­bul pi­še i Kon­stan­ti­no­polj, a kao što je sta­ja­lo Nađ­beč­ke­rek i Zre­nja­nin, evo, sto­ji i Pe­trov­grad i mi­slim da je to u re­du – re­kao je Ja­njić i ta­ko iz­neo stav grad­ske upra­ve  o po­stup­ku za ko­ji ne­ki tvr­de da je ne­za­ko­nit.

Me­đu­tim, ne­ke ne­vla­di­ne orga­ni­za­ci­je, po­put Zre­nja­nin­skog so­ci­jal­nog fo­ru­ma, osu­đu­ju po­sta­vlja­nje ta­ble s nat­pi­som Pe­trov­grad.
„To mo­ra da pr­o­đe za­kon­sku pr­o­ce­du­ru i ni­ko ne­ma pra­vo da bez nje me­nja ta­ble”, re­kli su oni. Osta­la re­a­go­va­nja su u to­ku.