Kako lekari kriju svoje greške

Više od osam godina prošlo je od smrti trogodišnje Anje Grahovac i od pokretanja sudskog postupka protiv lekara osumnjičenih da su odgovorni za devojčicinu smrt. Osam godina, njena majka Ivana i otac Aleksandar čekaju da sud utvrdi da li je i ko od lekara koji su učestvovali u operaciji napravio grešku koja je njihovu trogodišnju mezimicu koštala života.

Pred Višim sudom u Beogradu sutra bi trebalo da bude nastavljeno suđenje četvorici okrivljenih za Anjinu smrt.

– Posle ovoliko vremena pravda je, ako je i bude, izgubila svaki smisao. Ne znam tačno ni koliko je sudija promenjeno do sada. Možda to, samo po sebi, ne bi predstavljalo problem da zbog toga postupak svaki put ne kreće iz početka. Problem je i sa veštacima. Dešavalo se da, iako su svi pozvani, neki od njih ne dođu. Onda se opet zakazuje novi pretres – kaže za „Politiku” Aleksandar Grahovac.

Do kraja godine sudija je zakazala tri pretresa. Otac ne zna da li to znači da će sada sudija konačno presuditi.

– Lekari štite jedni druge. Ceo slučaj se razvodnio. Neki od okrivljenih su u penziji. Ne mogu da im oduzmu dozvolu za rad, ne mogu im ništa. Rasplinula se priča u smislu da se utvrđuje da li je postojala dozvola za uvoz aparata koji je korišćen tokom operacije. Valjda je bitno da li je aparat radio ili ne – ogorčeno kaže Aleksandar.

Mala Anja otišla je 21. maja 2007. na rutinsku operaciju katarakte u privatnoj bolnici „Perfekta”, ali su hiruršku intervenciju obavili lekari ordinacije „Ilić”. Devojčica je posle intervencije pala u komu zbog nedostatka kiseonika, a preminula je 4. juna 2007. Hapšenja osumnjičenih počela su 22. juna 2007. godine.

Za teško delo protiv zdravlja ljudi sa klinike „Perfekta” optuženi su doktori Dejan Milutinović (46) i Stanoje Glišić (75), a sa klinike „Ilić” oftalmolog Božidar Ilić (76). Serviser aparata za kiseonik Milan Vasiljević (78) optužen je za pomaganje u izvršenju krivičnog dela.

Postupak protiv okrivljenih za smrt Anje Grahovac, nažalost, nije jedini koji traje toliko dugo. Kao po pravilu, suđenja osumnjičenima za „lekarsku grešku” traju godinama. Nekada i duže nego što je pacijent živeo.

Prema rečima „Politikinog” sagovornika iz suda, problem predstavlja postupanje veštaka, to što oni sudu neblagovremeno dostavljaju svoje nalaze i mišljenje. Kada bi se poštovala rešenja predviđena Zakonom o veštacima taj problem bi bio rešen. Sud je u obavezi da najmanje jednom godišnje analizira rad veštaka i da eventualne primedbe predoči Ministarstvu pravde. Obrazložen predlog za razrešenje veštaka zbog nestručnog, neurednog ili nesavesnog veštačenja može da podnese sud, organi koji vode postupak, to jest stranka ili drugi učesnici u sudskom i drugom postupku.

Advokat Dejan Ćasić, zastupnik oštećenih, ali i lekara u „medicinskim” sudskim procesima, smatra da je „lekarska greška” teško dokaziva i da sudski postupci dugo traju zbog nepostojanja protokola lečenja.

– Osnovni problem je što ne postoje protokoli lečenja koji moraju da se poštuju i na osnovu kojih bi tačno moglo da se utvrdi da li je neko počinio grešku tokom lečenja pacijenta. Tim pravilima je jasno utvrđeno šta lekar mora da preduzme. Ona postoje u bogatim zemljama, a pretpostavljam da u našoj neće biti još dugo uvedena jer su skupa. Kod nas postoji običaji dobre prakse što je niži stepen od protokola, a nekada oni nisu dovoljni. U zemljama anglosaksonskog sistema imate pravila šta je lekar dužan da uradi kada mu se javi pacijent sa određenim tegobama i onda je lako dokazati lekarsku grešku. U ovoj situaciji, ispada da nekome u našoj zemlji odgovara da nema protokola jer će se lekar uvek braniti rečima: „Ja sam imao dobru nameru i nisam sumnjao da je trebalo da učinim još neku dodatnu analizu”. Mi imamo situaciju da su veštaci istovremeno i veštaci i aktivni lekari. U našoj zemlji je većina lekara izuzetno dobro obrazovana i savesna. Zato ih ne bi trebalo poistovećivati sa lošim kolegama kojih ima, kao i u svakoj drugoj profesiji – smatra Ćasić.

On napominje da treba imati na umu i da su svugde u svetu lekari privilegovana profesija, pa bi zbog toga ona morala da snosi i veći stepen odgovornosti. Jer, naglašava Ćasić, lekarske greške skupo koštaju.

----------------------------------

Za četiri godine 800 prijava Sudu časti

Vesna Jovanović, direktorka Lekarske komore kaže za „Politiku” da sudski postupci moraju da budu brži jer se odugovlačenjem suđenja okrivljenim lekarima obesmišljavaju i pravo i pravda.

– Ne bih se složila sa tvrdnjama da u postupanju veštaka ima manipulativnih radnji. Nekada se, verujte mi, dešava da se veštak ne pojavi na poslu zato što je ceo dan na suđenjima. Ne branim veštake, samo ukazujem na činjenice. Takođe, ne slažem se sa tvrdnjom da se lekari međusobno štite. Većina njih postupa po savesti – kaže Jovanovićeva.

Za četiri godine koliko postoji Sud časti Lekarske komore pokrenuto je oko 800 postupaka protiv lekara.

– Sud časti radi po pravilima upravnog postupka, a u takvim postupcima rok zastare je dve godine. Postupak protiv lekara može da se pokrene najduže godinu dana posle učinjenog dela. Upravo iz ovih razloga, razmatra se mogućnost da ubuduće Sud časti postupa po pravilima krivičnog ili prekršajnog postupka – objašnjava direktorka Lekarske komore.