Srpski kao strani u bavarskim gimnazijama

Isto­ri­ja pro­u­ča­va­nja srp­skog je­zi­ka i kul­tu­re kod Ne­ma­ca du­ga je pre­ko dva sto­le­ća i ima­la je svoj pr­vi ve­li­ki vr­hu­nac po­čet­kom 19. ve­ka. U kul­tur­noj epo­hi ro­man­ti­čar­skog tra­ga­nja za „pri­rod­nom po­e­zi­jom” ot­kri­će srp­skih na­rod­nih umo­tvo­ri­na sa­vr­še­no se uklo­pi­lo u Her­de­rov kon­cept ide­al­ne na­rod­ne li­ri­ke. I sam Ge­te je bio in­spi­ri­san na­šim ju­nač­kim pe­sma­ma, a dve knji­ge pre­vo­da na ne­mač­ki Te­re­ze Al­ber­ti­ne Luj­ze fon Ja­kob (Talfj) otvo­ri­le su put na­šem na­rod­nom stva­ra­la­štvu u ne­mač­ku kul­tu­ru.
To­kom 19. ve­ka bu­di se u ne­mač­kim ze­mlja­ma i na­uč­ni in­te­res za pro­u­ča­va­nje je­zi­ka i knji­žev­no­sti slo­ven­skih na­ro­da, pa od če­tr­de­se­tih go­di­na na uni­ver­zi­te­ti­ma na­sta­ju i pr­ve ka­te­dre za sla­vi­sti­ku, na ko­ji­ma se po­red ru­skog i polj­skog vr­lo ra­no pro­u­ča­vao i srp­ski je­zik. Ta­da, kao i da­nas, za­sni­va­nje ovih na­uč­nih cen­ta­ra bi­lo je jed­nim de­lom re­zul­tat či­sto fi­lo­lo­ške zna­ti­že­lje, ali je ima­lo i po­li­tič­ku po­za­di­nu: in­te­res(ova­nje) Ne­mač­kog car­stva za slo­ven­ske na­ro­de, za sta­nje na Bal­ka­nu, za oslo­ba­đa­nje Ju­žnih Slo­ve­na od Tu­ra­ka itd. Do Dru­gog svet­skog ra­ta sla­vi­stič­ke ka­te­dre ni­ču u svim ve­ćim uni­ver­zi­tet­skim cen­tri­ma, pro­fi­li­šu se ugled­ni sla­vi­sti, a aka­dem­ske stu­di­je sla­vi­sti­ke sve če­šće ob­u­hva­ta­ju i iz­u­ča­va­nje srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti. 
Dru­gi vr­hu­nac u raz­vo­ju srp­sko-ne­mač­kih kul­tur­nih i na­uč­nih ve­za pred­sta­vlja­lo je raz­do­blje 1950–1980. go­di­na, ko­je se s pra­vom mo­že na­zva­ti zlat­nim do­bom ne­mač­ke sr­bi­sti­ke. Ta­da se po­ve­ćao broj sla­vi­stič­kih ka­te­dri, na­sta­ja­li su no­vi lek­to­ra­ti za srp­ski je­zik, a in­te­re­so­va­nje mla­dih Ne­ma­ca vi­de­lo se u po­ve­ća­nom bro­ju stu­de­na­ta. U kon­tek­stu hlad­nog ra­ta i po­sto­ja­nja gvo­zde­ne za­ve­ze, ko­ja je slo­ven­ske na­ro­de či­ni­la da­le­kim i eg­zo­tič­nim, je­zik i kul­tu­ra na­ro­da Ju­go­sla­vi­je pred­sta­vlja­li su isto ta­ko dru­ga­či­ji svet bo­ga­te kul­tu­re.
Sa ras­pa­dom Ju­go­sla­vi­je ovaj pe­ri­od na­glo se pre­ki­da, a sta­nje na sla­vi­stič­kim ka­te­dra­ma u Ne­mač­koj od ta­da se stal­no po­gor­ša­va. To­me su do­pri­ne­li i fak­to­ri unu­tar sa­me stru­ke – ne­sta­nak srp­sko­hr­vat­skog idi­o­ma i ce­pa­nje fi­lo­lo­gi­je na na­ci­o­nal­ne je­zi­ke, što je bi­lo pra­će­no i ten­zi­ja­ma na ka­te­dra­ma, osi­pa­njem stu­de­na­ta i tra­že­njem no­vog kon­cep­ta u aka­dem­skim stu­di­ja­ma što­kav­skih idi­o­ma. Mno­go va­žni­ji bi­li su, a i do sa­da de­lu­ju, dru­štve­ni fak­to­ri, od­no­sno glo­bal­ne i ne­mač­ke ten­den­ci­je u re­for­ma­ma i fi­nan­si­ra­nju uni­ver­zi­te­ta. 
Iako je ve­ći­na uni­ver­zi­te­ta u Ne­mač­koj dr­žav­na, i njih je za­hva­tio glo­bal­ni trend ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je i tr­ži­šnih prin­ci­pa, pa se fi­nan­sij­ska sred­stva od­se­ci­ma i fa­kul­te­ti­ma do­de­lju­ju stro­go na osno­vu bro­ja upi­sa­nih stu­de­na­ta i pre­ma „upo­tre­blji­vo­sti” stru­ke u pri­vre­di, eko­no­mi­ji ili me­di­ci­ni. 
U ta­kvoj kli­mi stra­da­ju sve „ma­nje” fi­lo­lo­ške na­u­ke. Do­da li se na ovo i sma­nje­no in­te­re­so­va­nje mla­dih Ne­ma­ca za stu­di­je sla­vi­sti­ke i sr­bi­sti­ke, ja­sno je da je ve­ći­na sla­vi­stič­kih ka­te­dri u Ne­mač­koj da­nas u si­tu­a­ci­ji go­le bor­be za op­sta­nak i u kon­ku­ren­ci­ji za ono ma­lo bu­džet­skih sred­sta­va sa dru­gim fi­lo­lo­gi­ja­ma. Upo­re­do sa tim, i ne­mač­ki uni­ver­zi­te­ti su sa ra­ni­jih ma­gi­star­skih pre­šli na no­ve bo­lonj­ske stu­dij­ske pro­gra­me, ko­ji stu­den­ti­ma po pra­vi­lu osta­vlja­ju mno­go ma­nje vre­me­na za stu­di­ra­nje, bo­rav­ke u ino­stran­stvu i do­dat­no usa­vr­ša­va­nje. Stu­dij­ski pro­gra­mi su re­du­ko­va­ni, a iz­u­ča­va­nje srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti po­sta­lo je na ve­ći­ni ka­te­dri sa­mo jed­na od spo­red­nih, iz­bor­nih mo­guć­no­sti u okvi­ru sla­vi­stič­kog ba­če­lo­ra.
Lo­gič­no je, da­kle, da se na­sta­va srp­skog je­zi­ka i knji­žev­no­sti na sla­vi­stič­kim ka­te­dra­ma ne­mi­nov­no iz­vo­di za­jed­no sa iz­u­ča­va­njem je­zi­ka i dru­gih na­ro­da što­kav­skog idi­o­ma, pa i u tom sa­ve­zu pred­sta­vlja ugro­že­nu di­sci­pli­nu. Bor­ba za sva­kog stu­den­ta, za sva­kog dok­to­ran­da, zna­či da­nas na­pro­sto bor­bu za op­sta­nak ju­žno­slo­ven­skih stu­di­ja u Ne­mač­koj.
Svi ovi či­ni­o­ci uglav­nom su ma­lo po­zna­ti do­ma­ćim sla­vi­sti­ma, kao što je i sr­bi­sti­ka u ino­stran­stvu uglav­nom pre­pu­šte­na sa­ma se­bi. Stal­na i si­stem­ska po­dr­ška iz Sr­bi­je, od nje­nih ključ­nih na­uč­nih i po­li­tič­kih in­sti­tu­ci­ja, mno­go bi zna­či­la ne­mač­kim sla­vi­sti­ma i lek­to­ri­ma ali se ona da­nas uglav­nom svo­di na lič­ne kon­tak­te. Dra­go­ce­ni su pro­gra­mi Be­o­grad­skog uni­ver­zi­te­ta kao što je go­di­šnji su­sret stra­nih sla­vi­sta u Vu­ko­ve da­ne i kur­se­vi za stra­ne stu­den­te, kao i me­đu­bi­bli­o­teč­ka raz­me­na knji­ga Na­rod­ne bi­bli­o­te­ke Sr­bi­je, ko­joj mno­ge sla­vi­stič­ke bi­bli­o­te­ke du­gu­ju stal­no oba­vlja­nje svog fon­da. 
Svest o va­žno­sti sr­bi­sti­ke u Ne­mač­koj kao ne­ke vr­ste kul­tur­ne di­plo­ma­ti­je i kul­tur­nog po­sred­ni­štva, upra­vo u ze­mlji ko­ja je i da­nas i ra­ni­je iz­u­zet­no va­žan ge­o­stra­te­ški či­ni­lac na Bal­ka­nu, tre­ba tek da se raz­vi­je.  Raz­voj di­dak­ti­ke srp­skog je­zi­ka kao stra­nog i ja­če po­ve­zi­va­nje do­ma­ćih sla­vi­sta sa ne­mač­kim in­sti­tu­ti­ma, uz bo­lju raz­me­nu na­uč­nog oso­blja i stu­de­na­ta, mo­glo bi sva­ka­ko da una­pre­di sta­nje na ne­mač­kim ka­te­dra­ma. 
Po­ten­ci­ja­li po­sto­je i tre­ba ih is­ko­ri­sti­ti. To su, po­red dvo­ve­kov­ne tra­di­ci­je ne­mač­ke sla­vi­sti­ke, u no­vi­je vre­me i ja­ke mi­grant­ske za­jed­ni­ce Sr­ba u Ne­mač­koj sa svo­jim kul­tur­nim i sport­skim udru­že­nji­ma, iz ko­jih se obič­no „re­gru­tu­je” bar po­lo­vi­na re­dov­nih stu­de­na­ta sla­vi­sti­ke. Po­zna­va­nje srp­skog je­zi­ka pri­zna­je se u ba­var­skim gim­na­zi­ja­ma kao zna­nje jed­nog od bit­nih stra­nih je­zi­ka. A na aka­dem­skom ni­vou iz­u­ča­va se na oko pet­na­est uni­ver­zi­te­ta u Ne­mač­koj, ka­ko na osnov­nim ta­ko i na ma­ster pro­gra­mi­ma. 
Srp­skom je­zi­ku ili knji­žev­no­sti po­sve­će­ni su i da­lje broj­ni po­je­di­nač­ni i grup­ni na­uč­ni pro­jek­ti, di­ser­ta­ci­je i kon­gre­si. U po­re­đe­nju sa ne­kim dru­gim slo­ven­skim fi­lo­lo­gi­ja­ma, sr­bi­sti­ka je sva­ka­ko „ži­va” na­u­ka, ko­ja bu­di in­te­re­so­va­nje i kod stu­de­na­ta dru­gih pro­fi­la. Nji­hov pr­vi su­sret sa srp­skim je­zi­kom i sa ve­li­kim de­li­ma na­še knji­žev­no­sti po pra­vi­lu vo­di i pr­vim bo­rav­ci­ma u Sr­bi­ji, ko­ji na ove mla­de lju­de sa Za­pa­da osta­vlja­ju ne­iz­bri­si­ve uti­ske. Nji­ho­ve pri­če o go­sto­prim­stvu srp­skog na­ro­da, o bo­ga­toj kul­tu­ri ko­ju su upo­zna­li, o no­vim pri­ja­te­lji­ma kao i o že­lji da se pr­vom sle­de­ćom pri­li­kom vra­te ta­mo, naj­lep­ša su na­gra­da na­ma na­stav­ni­ci­ma za ulo­žen trud, i ujed­no su osno­vi­ca na ko­joj po­či­va na­da u bo­lja vre­me­na ne­mač­ke sr­bi­sti­ke.
Lek­tor za srp­ski je­zik Uni­ver­zi­te­ta u Min­he­nu