Kako je Miteran nagradio Jovu Dejanovića

Novi Sad – U vreme kada je Novi Sad predvodio gradonačelnik Jovan Dejanović, od 1974. do 1982. godine, grad se ubrzano razvijao pa je u njegove ruke ubrzo dopao i Orden Legije časti koji mu je dodelio tadašnji francuski predsednik Fransoa Miteran. „Ostao sam zapanjen što je baš mene odlikovao”, seća se danas 89-godišnji Dejanović u svojoj knjizi „Moje novosadske i druge godine” koja je ovih dana izašla u izdanju „Prometeja”. Orden je dugo godina imao jedini u Novom Sadu, sve dok nije uručen i velikom literati Aleksandru Tišmi.

U dva Dejanovićeva mandata tokom kojih je stekao veliku popularnost, građeni su i završeni Srpsko narodno pozorište, Most slobode, Sportski centar „Spens” u kome je 1981. održano Svetsko prvenstvo u stonom tenisu. Grad je tada imao 180.000 žitelja, a 115.000 zaposlenih, dobio je pet novih osnovnih škola i šest vrtića, Institut u Sremskoj Kamenici i zgradu RTV-a na Mišeluku. Niklo je Novo naselje, a blatnjavo dunavsko priobalje postalo je uređeno šetalište. Saobraćaj je iz centra grada izmešten, pa su Zmaj Jovinom ulicom zamirisale lipe, posađene uz pomoć mašina koje je Novom Sadu ustupio tadašnji gradonačelnik Beograda Živorad Kovačević...

Dejanović je dve godine bio i predsednik Stalne konferencije gradova i opština bivše Jugoslavije i veoma aktivan u međunarodnoj saradnji. Jedna takva sesija na svetskom nivou, održana u italijanskom Riminiju u okviru Saveza zbratimljenih gradova, imala je nekoliko godina kasnije u Beogradu pomenuti epilog, 1984. prilikom posete Miterana.

U Riminiju se prethodno na dnevnom redu našao i predlog rezolucije o razoružanju. „Istina, tematski ne baš primeren našoj organizaciji, ali u konstelaciji međunarodne politike sve je moguće”, navodi Dejanović. Međutim, priča on dalje, bilo je sporno zalaganje da se oda posebno priznanje tadašnjem predsedniku Francuske Valeri-Žiskar D’Estenu, „zakamuflirano” time što mu je „u paketu” dodat prvi čovek Senegala i pesnik Leopold Sedar Sengor. Dejanović je predložio da se u toj priči o ulogama u demilitarizaciji brišu imena, što je izazvalo veliku polemiku. Sesija kojoj je predsedavao tadašnji gradonačelnik Pariza Žak Širak nije završena do večeri i sutradan je nastavljena.

„Opet krene rasprava. Ja sam se još tri puta javljao za reč da dodatno argumentujem svoje stavove i oni pobede, dobivši jedan glas više. Bio je to takav udarac za Širaka, da je jednostavno nestao i ostavio generalnom sekretaru da sednicu privede kraju”, svedoči bivši novosadski lordmer.

Nekoliko godina kasnije, u Beograd stiže Miteran, tada predsednik Pete republike, ali i čelnik Socijalističke partije Francuske. Dejanović mu je bio „samo jedan od domaćina” kao predsednik Socsaveza SFRJ, pa je zato, kako je naveo, ostao „zapanjen” nagradom.

„Sve elemente sam uzimao u obzir, a naši diplomatski stručnjaci su mi dodatno objasniše, kako je Francuska ozbiljna država, pa su joj takve i obaveštajne službe. Precizno su evidentirale šta sam sve uradio kao gradonačelnik za Novi Sad, kako smo sa najvišim državničkim respektom dočekali Lionela Žospena. Međutim, naročito je socijalistima bilo bitno što sam sprečio njihovog glavnog ideološkog suparnika Širaka da, u ime degolističke stranke, reklamira svog šefa D’Estena. Svetska politička kombinatorika, očigledno, ima jako dugo pamćenje. Još malo pa kao moje babe iz Like”, opisao je Dejanović.