Istorija tenisa dopisana ćirilicom

Ako ne mogu ja, može on... Ta uteha navijača svih velikih šampiona odzvanja hiljadostruko u Srbiji, na uspehe Novaka Đokovića. Nije ni čudo, u raskoraku između toga ko smo i gde smo, sa time ko je i gde je najbolji sportista sveta, uvek spreman da se predstavi kao jedan od nas....

Njegova biografija nastavlja da raste, kao i mesto u medijima širom planete, bez obzira koja je tema i ko ga voli ili ne. Trenutno je najaktuelnija rasprava da li je Đokovićeva 2015. najuspešnija u istoriji profesionalnog tenisa. Po jednom aršinu, ranije često citiranom, (GOAT lista), upravo je pobedom na završnom ATP turniru u Londonu nadmašio Federerovu 2006. i Lejverovu 1969, za skok do samog vrha tabele koja boduje: titule, finala i polufinala grend slem turnira; titule i finala mastersa i olimpijskih; pehare u Dejvis kupu i ostalim takmičenjima, kao i broj sedmica na vrhu svetske liste.

Konačne ocene nikada neće biti, ali čak i mediji skloni Federeru priznaju da je 2006. imao više slabijih turnira (Doha, Hale, Tokio i Bazel), a verovatno i rivala. Na primer, Švajcarac je tada odigrao 23 meča sa protivnicima iz prvih deset (19:4), a naš as sada 36 (31:5). Sedam puta je Đoković u ovogodišnjim finalima savladao drugog ili trećeg na ATP listi, a Federer 2006. dva puta.

Mereno najcenjenijim titulama (grend slem, masters i završni) Đokovićeva 2015. preteže za dve iz masters ranga. Univerzalnost je dokazao na šljaci Monte Karla i Rima, dok Federer na zemljanim terenima nije mogao da prođe pored Rafaela Nadala. Uzgred, zbog te uže specijalizacije, najbolje sezone Španca su vrlo nisko na GOAT listi. Nadalova 2008. je na 18-20. mestu, 2013. na 21-22, a 2010. na 23-25.

Druga omiljena tema ovih dana je kandidatura Novaka Đokovića za najboljeg tenisera svih vremena. Ako je delovala preambiciozno do pre godinu dana, kada je imao duplo manje grend slem titula od Nadala (14) i deset manje od Federera (17), već 12 meseci kasnije i sadašnjost i budućnost izgledaju drugačije.

Dugo trajanje je Švajcarca i Španca koštalo nemoći protiv desetostrukog grend slem šampiona. Od 2011. na ovamo, srpski teniser je osvojio tri velike titule više nego Federer, Nadal i Mari zajedno (34:31), a skor sa svom trojicom u tom periodu glasi 48:22 (23:4 u poslednjih 27 mečeva). Godinu je završio simboličnim poravnanjem sa Nadalom (23:23) i Federerom (22:22). Dalje idu od nule i jasno je kuda to vodi.

U takvim je tokovima postalo neukusno govoriti o „velikoj četvorci”, ali i o nedodirljivosti Federera. Sada i britanski „Gardijan” podseća da je Švajcarac prvih deset grend slem titula osvojio protiv ukupno slabijih rivala, dodajući uz neka imena podrugljiv komentar „Ko to beše?”: Filipusis, Safin, Rodik, Hjuit, Rodik, Agasi, Bagdatis, Nadal, Rodik i Gonzalez. Navodeći zatim Đokovićeve protivnike u finalima (Conga, Mari, Nadal, Nadal, Nadal, Mari, Federer, Mari, Federer, Federer), „Gardijan” zaključuje: „To je 9 iz 10 protiv Nadala, Federera i Marija. Dovoljno rečeno!”

Za one koji se poistovećuju sa Đokovićevim uspesima, postoji važnija dimenzija od ovih brojki. Još jači utisak od rezultata ostavlja trnovit put stalnog napretka kojim i dalje nagriza eru Federera i Nadala, da bi, konačno, zasenio obojicu.

Ne računajući dane i godine posvećene terenu i igri, zapanjujuće je koliko je različitih i dalekovidih poteza povlačio u formiranju sopstvene ličnosti i statusa, kako u velikom svetu, tako i u svojoj zemlji. Od odbijanja primamljive ponude da igra za Veliku Britaniju 2006, do nesvakidašnjeg predstavljanja Borisa Bekera pred Beograđanima, ovog septembra. Nije bilo dovoljno što je rezultatima dokazao ispravnost angažovanja toliko kritikovanog trenera, već je do te mere zbližio Bekera sa ovdašnjim navijačima, da su ga prihvatili kao svog. Od tada i Nemac izgleda drugačije na klupi šampiona, mnogo bliži i važniji, a saradnja se nastavlja, bolje nego ikada.

Deo neprekidnog sazrevanja i osmišljavanja karijere su i promene u izjavama o dvojici najvećih rivala, posle trijumfalnog završetka sezone. Nekoga je mogla da iznenadi nedavna Bekerova izjava da je Federer ipak najbolji svih vremena... Međutim, posle pobede u Londonu je i Novak dva puta naglasio da je Federer najveći, a Nadal odmah uz njega...

Sportista iz male i ocrnjene zemlje, koji se godinama dovijao da stekne mesto u visokom društvu, sada i ovakvim izjavama pokazuje da je dosegao nivo potpune nadmoći nad ostalima. Dižući rivale na pijedestal, iako ih je potpuno zasenio, uzdiže i sebe.

Među ključnim utiscima o tome koliko se izborio u igrama van terena, bile su Đokovićeve pobedničke poruke na kamerama, u polufinalu i finalu. Posle svih jezika koje je u međuvremenu savladao i koristio u svečanim prilikama, sam kraj zastrašujuće sezone je obeležio porukama na srpskom, napisanim ćirilicom. Čestitikom „Srećna slava!”, proslavio je aranđelovdansku neumoljivu pobedu nad Nadalom, a rečima „A sada odmor”, lekciju održanu Federeru, kome ni brada, ni tuđa stolica, nisu pomogle u finalu. Kratko i slatko. K’o veli, ne moram više nikome da se ulagujem, a vi prevedite ako vas zanima...