Isidora Sekulić krasi Topčidersku zvezdu

Marija Brakočević

25. 11. 2015. 23:48

Споменик у природној величини дело је вајара Здравка Јоксимовића (Фото М. Бракочевић)

Grci traže dozvolu za objavljivanje „Đakona Bogorodičine crkve”

„Mali smo i sami, ali to nam ne smeta da se borimo protiv svakog nerada u sebi i budemo među onima koji stoje i ostaju zato što su među najboljima”, zapisala je Isidora Sekulić.
U ime Fonda „Isidora Sekulić” nekoliko reči o najobrazovanijim ženama svoga vremena kazao je i Ratko Adamović, predsednik fonda.
– Isidora je godinama bila spoticana, ali i dalje traje. Biti prva žena u SANU nije bila šala, kao što nije bilo jednostavno ni braniti doktorsku disertaciju iz filozofije u 22. godini i to u Nemačkoj – podsetio je Adamović, dodajući da je baš pre pola godine grčki izdavač usred krize u toj zemlji zatražio od fonda i opštine dozvolu za objavljivanje njene knjige „Đakon Bogorodičine crkve”.

Jedna od najumnijih i najobrazovanijih žena svog vremena, srpska književnica Isidora Sekulić (1877–1958), dobila je spomenik na Topčiderskoj zvezdi. Bronzano obeležje u prirodnoj veličini, postavljeno na postament, svečano je otkriveno u parku nadomak ulica Andre Nikolića i Petra Čajkovskog na Senjaku, u blizini kuće gde je književnica provela deo života. Delo je uradio vajar Zdravko Joksimović.

Prva žena član SANU

U svet stvaralaštva Isidora Sekulić kročila je 1909. posle dugogodišnjeg temeljnog školovanja i obrazovanja (doktorirala je filozofiju u Berlinu). Postala je član SANU, kao prva žena kojoj je pripala ta čast. U akademiju je primljena 1939, posle više kandidatura. Veoma stroga prema sebi, smatrala je da to priznanje ne zaslužuje i lično je molila da se njena kandidatura odbaci. Kada je ipak postala akademik, prijatelj i poštovalac Vasa Stajić joj čestitao na izboru, a ona, celog života u borbi protiv taštine, ispraznosti i slave, ovako mu je odgovorila: „Ja sam skromna, siva figura, nisam bolja od drugih, ne volim značke i povorku koja ide napred. Meni je akademija priredila zbunjenost veliku... Ja prosto radim ono što umem i mogu, i jedan sam od mnogih kulturnih pregalaca za dobro današnjice”.

– Možda se neko sada zapita u kakvoj su vezi opština Savski venac i Isidora Sekulić. Ima i onih koji ne znaju da je naša velika spisateljica ostavila opštini na staranje autorska prava na svoja dela. Zato je i osnovan fond koji nosi njeno ime. Trudimo se da ispunjavamo njeno zaveštanje, što nije velika obaveza, već je čast – poručio je Dušan Dinčić, predsednik opštine Savski venac.

U znak sećanja na Isidoru Sekulić u glavnom gradu do sada nije podignut spomenik, sem biste postavljene ispred istoimene osnovne škole u Ulici Gavrila Principa. Ovog leta ona je, nažalost, ukradena. Pošto je Isidora Sekulić radila i na Višoj devojačkoj školi u Pančevu, žitelji ovog grada su joj se odužili postavljanjem spomen-ploče, ali tek 80 godina po njenom odlasku iz Pančeva.

Akademik Ljubomir Simović primetio je da postoji nešto paradoksalno u vezi sa otkrivanjem spomenika.

– Paradoksalno, u odnosu na ono što je Isidora Sekulić u poslednjoj volji naložila. Njena želja bila je da joj se leš zavije u čaršav iz domazluka, položi u najprostiji čamov sanduk i spusti u sirotinjsku raku po redu na groblju. Bez aranžirane sahrane, bez govora i venaca, bez novinskih članaka. Da li mi danas otkrivanjem ovog spomenika izneveravamo njenu poslednju želju? Ne. Ovaj spomenik ne podižemo i ne otkrivamo zato što je potreban njoj, već nama, da nas podseti na savete, upozorenja i znanja, kao što je ona to ostavila u svojim knjigama – poručio je Simović.

Književnica je za sobom ostavila dela sabrana u 12 tomova koja su našu literaturu učinila stilski lepšom, tematski raznovrsnijom i misaono bogatijom. Književnoj karijeri prethodio je pedagoški rad – dugo je radila kao nastavnik u školama u Pančevu, Šapcu i Beogradu. Poslednje dve decenije života provela je u Beogradu.