Infuzija za nebeskog šetača

Pecka – Znatiželja, prirodni nagon ili nepovoljni vetrovi bili su jedan od razlog zbog čega se mladi beloglavi sup od svoje kolonije udaljio skoro 500 kilometara. Ovaj predstavnik retke i zaštićene vrste imao je uz ovu pustolovinu i mnogo sreće, jer je po povratku kući premoren i izgladneo aterirao u selo Carinu pored Pecke gde su mu meštani i tamošnji veterinar pritekli u pomoć i spasli ga od uginuća.

Kada je ptica na granici Mađarske, dokle se pretpostavlja da je stigla, shvatila da to nije njen prostor i da praktično nema na vidiku brda i planina u kojima se izlegla, krenula je nazad kući. Posle pređenih skoro 500 kilometara valjalo je još toliko prevaliti u povratku. Uz mnogo napora, jer se radilo o mladom orlu čiji je ovo bio prvi ozbiljniji let, zastao je pred sam prag kuće, odnosno kolonije u kanjonu reke Trešnjice kod Ljubovije i blizni kanjona Uvca. Umor i glad ovog nebeskog suverena, sa rasponom krila većim od dva metra, primorali su ga da sleti, bolje reći da se stropošta, bez biranja mesta na kojem će to učiniti. Zahvaljujući meštanima sela Carine i mladom veterinaru Igoru Rabatu, iz Pecke kod Osečine, ptica je spasena od najgoreg. Kako nam je ispričao Igor, orao se po povratku sa dalekog puta spustio na krov jedne štale u selu, što su primetili meštani i o tome ga odmah obavestili. On ih je zamolio da ga ne uznemiravaju do jutra narednog dana kada bi trebali tačno da utvrde o čemu se radi, da li je povređen ili ima neke druge probleme.

– Zajedno sa aktivistima rezervata Trešnjica i organizacije „Natura” koji brinu o beloglavom supu izašli smo na lice mesta i pticu pronašli u jednom gustom šipražju, sklupčanu na odbačenoj staroj jagnjećoj koži. Bila je čipovana i obeležena brojem 27. Videlo se da je potpuno izgladnela, dehidrirana i u tako lošem stanju da smo na momente pomislili da će teško preživeti. Praktično, bila je pomućene svesti, zbog čega smo je odmah odneli u veterinarsku ordinaciju i priključili na infuziju uz davanje prateće terapije. To je pomoglo da pticu povrtimo u život, a posle nekoliko dana i u potpunosti oporavimo – priča mladi veterinar iz Pecke, dodajući da su beloglavog supa preuzeli ljudi iz kolonije u kanjonu Uvca u kojoj je rođen i odakle je i krenuo na svoj prvi, dugi i neizvesni let.

On ističe da je epilog ove priče mogao da bude drugačiji i tužniji da u njemu nisu aktivno učestvovali meštani sela Carine, koji su ga na vreme o svemu obavestili i time pokazali visoku svest i razumevanje kada je u pitanju zaštita retkih vrsta orlova. Samo do pre neku godinu oni su najviše stradali, upravo od tamošnjih stočara, koji su postavljajući otrovne mamce za vukove, šakale i podivljale pse koji su im pravili štetu, trovali i nedužne supove. Nisu bili retki ni slučajevi kada su se orlovi nalazili na nišanu nesavesnih pojedinaca, koji su ih bez ikakvog osnova stavljali na spisak nepoželjnih „komšija”.

Inače, dešavalo se i ranijih godina, priča veterinar Igor, da odrasli i iskusni beloglavi supovi iz ova dva rezervata odu na „ekskurzije” do neke od zemalja srednje Evrope, pa čak, i Afrike, da bi se posle nekoliko nedelja ili meseci, u najvećem broju, vratili kući, odnosno svome jatu. Za mlade ptice svaki takav let je rizičan. Inače, u dva rezervata u Uvcu i kanjonu Trešnjice ima više od 100 gnezdećih orlova, što ih svrstava u red najuspešnijih u ovom delu Evrope.