Iran prkosi OPEK-u

Svetska tržišta energenata našla su se juče pred najnovijom ovonedeljnom geopolitičkom zagonetkom nesagledivih posledica.

Naime: Turska iz Rusije uvozi 55 odsto prirodnog gasa i trećinu neophodne nafte. Moskva je juče – a nakon turskog obaranja ruskog bombardera „su-24” nadomak granice sa Sirijom u utorak – objavila da i projekat gasovoda „Turski tok” spada u „opseg restriktivnih mera prema Ankari”. Da li su bliskoistočni tokovi nafte i gasa prema Zapadu izloženi novom faktoru rizika?

Trgovci naftom slabi su inače u rešavanju geopolitičkih nejednačina: na prvi znak nove nepoznate, strada cena strateških sirovina, u ovom slučaju nafte i gasa. Geopolitički rizici uveli su berze nafte u stanje novog rastrojstva početkom sedmice. Naime, prvo dejstvo jedne članice NATO-a (Turske) protiv ruskih vojnih ciljeva od sredine 20. veka izazvalo je u utorak rekordni skok cene nafte. Vrednost barela severnoatlantske nafte („brent”) rastao je tog dana najbržim tempom u poslednje tri sedmice, da bi dostigao najvišu vrednost od 11. novembra (od preko 46 dolara). Trgovci naftom podigli su tada cenu kladeći se da bi bilo kakav potres na tlu proizvođača i zemalja tranzita nafte (u koje spada i Turska) mogao da pomogne smanjivanju sadašnjih istorijskih zaliha neprodate nafte.

Iznenadni rast cene nafte – nakon turske vojne akcije – toliko je bio značajan da ga je prokomentarisao i američki predsednik Barak Obama.

„Nafta je i dalje dominantni ekonomski pokretač mnogobrojnih učesnika. Strateški, to je prvi i najveći faktor rizika”, ocenio je Obama.

Nafta je zatim juče ujutru naglo pojevtinila – nakon izveštaja Uprave za energetske informacije SAD da su tamošnje sadašnje zalihe

petroleja dostigle najviši nivo u poslednjih 80 godina (488,2 miliona barela dnevno).

Današnju rekordno nisku cenu nafte (u junu 2014. koštala je oko 113 dolara) izazvala je ćudljiva lanjska odluka OPEK-a. Naime, pre tačno godinu dana OPEK je, predvođen Saudijskom Arabijom, odlučio da uprkos padu tražnje i rastu svetskih zaliha nastavi da pumpa crno zlato iz sve snage ne bi li istisnuo spoljnu konkurenciju. OPEK idućeg četvrtka u Beču drži redovnu sednicu, čiji je ishod za sada nepredvidiv, posebno pošto je mimo ranijih najava kartel odlučio da na dnevni red stavi i temu predstojećeg povratka Irana na svetsko tržište nafte.

Dalji potezi velikih proizvođača – OPEK-a, Rusije i Irana – trenutno su nepredvidivi.

Što se OPEK-a tiče, kartel je od prošlog novembra ukupno na gubitku oko 500 milijardi dolara. Bitka za izbacivanje rivala sa svetskog tržišta prerasta naime u Pirovu pobedu sve nesložnijeg kartela.

Budžetski deficit Saudijske Arabije, najbogatije članice OPEK-a, iznosiće krajem godine 16 odsto BDP-a (krajem 2014. bio je 1,4 odsto). Istovremeno, Venecuela – članica OPEK-a, koja ove godine očekuje najveći negativni privredni rast na svetu (minus 10 odsto) – već mesecima bezuspešno upozorava da će cena nafte već početkom 2016. pasti na dvadesetak dolara ukoliko kartel ne obuzda svoju proizvodnju.

Sve veću javnu neslogu unutar OPEK-a sa velikom pažnjom prati i zvanični Teheran.

„Iran neće tražiti dozvolu od OPEK-a da poveća isporuke nafte na tržište niti će se s tim u vezi usklađivati sa kartelom. Čak i ako cena nafte padne ispod 30 dolara, Iran će povećati proizvodnju i izvoz dok sankcije ne budu ukinute”, izjavio je nedavno za Sputnjik iranski ministar za naftu Bidžan Namdar Zanganeh.

Profil budućih odnosa Irana i OPEK-a teško je predvideti. Neke članice kartela ušle su na tržišta (među njima i pojedina u Evropi) na kojima je pre uvođenja sankcija Teheranu dominirala iranska nafta. Koliko pre 10 godina, Grčka je, na primer, iz Irana uvozila 40 odsto neophodne nafte. Za razliku od saudijske nafte, iranska je po sastavu prilično slična ruskom crnom zlatu – koje sa lakoćom prerađuju evropske rafinerije.

Bitka globalnih petroizvoznika postaje sve oštrija.

Saudijska Arabija je u oktobru preotela Rusiji primat petroizvoznika u Kini. Rijad je nedavno, prvi put posle 20 godina, prodao naftu i u Švedskoj i Poljskoj – direktno ulazeći na do juče neprikosnoveni teren Rusije.

Povratak Irana na svetsko tržište nafte tek će povećati konkurenciju i verovatno dodatno oboriti cenu.

Ukoliko ne dođe do „potresa” na koji se sada klade berze.