Dugo čekanje na Evropu

Tek kada otvorimo pregovaračko poglavlje 23, a to neće biti pre sledeće godine, možemo stvarno početi da merimo vreme preostalo do učlanjenja u Evropsku uniju. Od tog trenutka treba nam minimum osam godina da zatvorimo sva poglavlja, pa možemo očekivati da pristupimo EU, u najboljem slučaju, 2024. godine. To je matrica po kojoj Boris Tadić, lider Socijaldemokratske stranke, računa vreme za ostvarenja najvažnijeg cilja državne politike Srbije – ulazak u EU.

On je u petak na konferenciji za novinare rekao da i dalje „apsolutno nema ništa bolje od toga”, to jest, učlanjenje u Uniju je najoptimalniji put za Srbiju, ali da treba da znamo da je rok pomeren za bar pola decenije. O pomeranju roka on je govorio zbog toga što se predstavnici vlasti i dalje drže optimistične procene da bismo taj važan posao mogli da okončamo u periodu 2018–2020. godina. Mada sve manje ubedljivo, čini se.

Jedna od poslednjih tako izričitih izjava premijera Aleksandra Vučića jeste iz aprila ove godine. Na poslovnom forumu u Bratislavi izrazio je očekivanje da bi Srbija mogla da postane punopravna članica EU do 2020. godine, navodeći da je to prioritet vlade na čijem je čelu.

Međutim, na nedavnom regionalnom samitu Brdo-Brioni u Zagrebu mogle su se čuti ocene, prenose posmatrači, da je vrlo moguće usporavanje evrointegracija zbog toga što će EU morati da se posveti borbi protiv terorizma i migrantskoj krizi. A Tadić je, govoreći o prilikama u društvu i razlozima za vanredne parlamentarne izbore, u poraze aktuelne Vlade Srbije uvrstio i to što je Srbija suštinski usporena u evropskim integracijama, te će, u najboljem slučaju, ući u EU te 2024. godine.

Komentarišući ove pesimistične procene, ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović podseća da je Srbija otvorila zvanične pregovore u januaru 2014. i da je važan deo pregovora skrining, koji je uspešno završen u martu ove godine.

– Srbija ne da nije usporila evropski put, već ga kvalitetom reformi čini realnim, a ne postavljamo sebi obaranje rekorda u brzini pristupanja i otvaranju poglavlja, već u reformama i konsolidaciji javnih finansija, kojima se vlast Borisa Tadića nije bavila na odgovoran način. I to ne radimo zbog EU, kao što su oni godinama govorili, i to bez rezultata, već zbog naših realnih potreba za efikasnijom i boljom državom. A da li će to biti za pet, šest, sedam ili osam godina, manje je važno – rekla je za „Politiku” Jadranka Joksimović.

Ona je dodala:

– Slušala sam prethodne decenije i mnogo nerealnije rokove o članstvu, koji su odavno prošli. To nas neće omesti da budemo uporni na našem evropskom putu.

Licitiranje datumima za ulazak u EU se nastavlja. Podsećanja radi, nekadašnji premijer Zoran Živković 2003. je obećavao punopravno članstvo 2007, a Boris Tadić je u predsedničkoj kampanji 2008. govorio da ćemo do kraja njegovog petogodišnjeg mandata, 2013, biti u EU. Prilično razočaravajuće delovala je ocena nekadašnjeg ambasadora SAD u Srbiji Vilijama Montgomerija, data 2010. godine, da Srbija neće ući u EU pre 2018.

Optimizam se vratio na velika vrata posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. i dobijanja datuma za početak pregovora. Tadašnji premijer Ivica Dačić uskliknuo je: „Ono što je godinama i decenijama izgledalo kao san za mnoge generacije, počelo je da se ostvaruje. Srbija sada sigurno ide u Evropu. Više to nije bajka niti predizborni adut, već naša realnost. Brzina napredovanja ka EU zavisiće od naše dalje posvećenosti. Do sada je najbrže do članstva stigla Slovačka, što je trajalo pet ili šest godina. Uveren sam da možemo da ih nadmašimo”.

Onda su prošle godine bili evropski izbori, izabrana je nova Evropska komisija na čelu sa Žan-Klod Junkerom i on je na početku mandata poručio da nijedna nova država neće ući u EU u narednih pet godina. Mandat ove EK je od novembra 2014. do oktobra 2019.

I trenutno, posle svih nevolja koje su zadesile Evropu i svet, niko ne može sa tačnošću da predvidi kako će teći dalji procesi, ocenjuje Aleksandra Joksimović, direktorka Centra za spoljnu politiku.

– Dinamika u međunarodnim odnosima očigledno je velika. Dešavaju se velika pomeranja u različitim pravcima. Ko bi rekao, do pre samo nešto više od godinu dana, da je moguće da ponovo dođe do ozbiljnog zahlađenja odnosa između Rusije i Zapada, da bi moglo doći do ovakvog širenja terorizma, migrantske krize... – kaže ona.

Evidentno je samo ono što je Junker rekao – da u njegovom mandatu neće biti daljeg procesa proširenja. Ali niko nije precizirao u kojem tačno momentu posle toga može doći do njega. Stoga ona misli da je prerano i veoma teško u takvim dugim vremenskim rokovima, a sada je i pet godina dug vremenski rok, dati bilo kakva predviđanja.

– Jasno je da u tom nekom birokratskom smislu proces napreduje i dalje. Vidimo da Crna Gora konstantno otvara poglavlja s ambicijom da u toku sledeće godine otvori sva poglavlja, a Srbija očekuje da do kraja godine otvori neko od poglavlja. Generalno, dakle, taj proces se kreće. A kakve će okolnosti uticati za pet godina na čitav proces, ili za neki duži period, to je zaista teško reći – ističe Aleksandra Joksimović, dodajući da je za nas u ovom trenutku ipak važniji sam proces nego konkretno učlanjenje. Za reforme u Srbiji to je mnogo važnije.