Estetska greška –slika liberalnog kapitalizma

„Kome pripada svet?” zapitanost je umetnice Margarete Kern, kojom je naslovila svoju izložbu u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda, preispitujući poziciju čoveka u vremenu krize – političke, ekonomske, ratne... Kao dobitnica nagrade KCB-a na 54. Oktobarskom salonu, gošća iz Velike Britanije dobila je priliku da izlaže u galeriji ove kuće – pred publikom se do 12. decembra nalaze tri video-animacije, na kojima Kernova stavlja telo u centar slike, njime manipuliše, boji ga, docrtava, briše, transformiše. Ljudske figure opiru se policajcima koji pokušavaju da ih izvuku iz mase, studentski aktivisti pozivaju na bunt protiv liberalnog kapitalizma, žene u mirnom protestu prkose – na nekima od radova prateći zvuk snimljen je na berzi, bilo da je reč o komešanju brokera, bilo o gongu koji označava kraj trgovačkog dana, ponegde se čuju delovi kompozicija poznatih autora, aktivistički govori, delovi umetničkih tekstova. I baš nas zato ideje Margarete Kern iz umetničke tišine premeštaju u svet nasilja, konkretnog, političkog ali ili onog koje proizvodi globalna ekonomija.

– Nekoliko godina bila sam posmatrač svega što nam se dešava u poslednjim decenijama. Živim u Britaniji već 23 godine i pre pet godina konzervativci su došli na vlast, uveli krizne mere i srezali zdravstvo, kulturu, obrazovanje... Sve su to tehnike neoliberalnog kapitalizma, kojima država sme manje širi dobro, a sve više postaje menadžer kapitala. Bilo je dosta protesta u to vreme, u nekima sam učestvovala. Pokušali smo na jedan nesvakidašnji način našom angažovanošću da ukažemo na situaciju. U jednoj od galerija umetnici su se obukli u klovnove, armija klovnova potpuno je zbunila policiju, protest je postao pozorište, cirkus. Dve godine nakon toga, kad se sve sleglo, rešila sam da kroz umetnički rad kažem ponešto o tome – objašnjava Margareta Kern.  

Naša sagovornica koristi još jedno oruđe – tehniku nužnog kvara, odnosno estetske greške u postupnu animiranja slike. Reč je o nesavršenostima koje posmatrača, po mišljenju kritičarke Jelene Petrović, uvlače u svet koji je autorka kreirala a koji potcrtava sve nevolje sveta u kojem živimo. Namerno izgreban kadar ili namerno preskočena sekvenca zvuka imaju svoju jasnu funkciju, to je nit koja se provlači kroz sva tri rada i koja ih spaja.

– U radu „Tela koja ne mogu više da podnesu, slike koje ne mogu više da podnesu” koristila sam snimak koji se pojavio na vestima povodom umetničke i policijske intervencije u instalaciji Tadašija Kavamate i Kristofa Šajdigera, koja je 2013. bila deo Sajma umetnosti u Bazelu. Budući da je rad bio postavljen na javnom trgu a izazvao je revolt javnosti i umetničkog sveta, u ime toga unutar te instalacije napravljena je žurka, kao vid umetničkog aktivizma. U jednom trenutku intervenisala je i policija, jer umetnici nisu hteli da ugase muziku u kasnim večernjim satima. Nasilje policije u ovom slučaju referiše na uništenje kako umetničkog dela tako i samog aktivizma. Zvuka nema, svaki treći kadar sam preskočila, a snimljeni materijal se pomera napred-nazad. Liči na grešku koja to nije. Odsustvo glasa jeste, zapravo, prećutni mehanizam funkcionisanja umetničkog sveta danas – kaže naša sagovornica.

Jedan od radova usmeren je tako da se emituje na podu galerije dok drugi video posetilac gleda na velikom panou, koji je sa zadnje strane poduprt džakovima sa peskom. Otkud umetnici ideja da deo galerije uredi tako da podseća na barikade? Kako objašnjava, reč je o nameri da se umetnički prostor i fizički prilagodi temi.

– Barikade uvek asociraju na neko probijanje, na akciju. To fizičko ograničenje ima svoje značenje kao i posmatranje samog rada. Zbog toga se ono što sam predstavila može kompletno doživeti samo ako se pogleda na licu mesta. Rad na mreži, ako ga gledate na internetu, nema tu jačinu – ocenjuje autorka.

Margareta Kern (1974, Hrvatska) vizuelna je umetnica koja svoj društveni i politički angažman izražava kroz fotografiju, film, animaciju, crtež, tekst i instalaciju. Diplomirala je likovnu umetnost na Goldsmit koledžu, a magistrirala vizuelnu antropologiju na Univerzitetskom koledžu u Londonu. Izlagala je samostalno i na grupnim izložbama U Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Mađarskoj i u regionu. Živi i radi u Londonu i Kornvolu.