Duži rok za otplatu švajcarca

Protest dužnika u švajcarcima okupljenih u udruženju „Efektiva” prošlog vikenda očigledno je naterao Ministarstvo finansija da najzad saopšti preporuke koje je radna grupa „spremila” dužnicima i bankarima, a na koje se čekalo nedeljama. Sada su na potezu banke da ih primene, jer ipak radi se samo o preporukama. Drugim rečima, dužnici su prepušteni milosti banaka koje će da izračunaju da li im se isplati da dužnicima daju neke od predloženih pogodnosti.

Preporuke Ministarstva finansija svode se na to da banke svojim klijentima omoguće reprogram, što podrazumeva produžetak roka otplate. To su banke i do sada omogućavale na osnovu ranije datih preporuka Narodne banke Srbije. Novina je to što je ministarstvo navelo i kriterijume za odlaganje plaćanja duga. Da je kredit uzet za kupovinu prvog stana, odnosno za trajno rešavanje stambenog pitanja, kao i da je od momenta uzimanja kredita smanjena tržišna vrednost nekretnine, čime je klijent izgubio svoj inicijalni ulog, kao i ukupnu dosadašnju otplatu kredita. Treći kriterijum je da klijent ne može da nastavi da plaća svoje obaveze usled vanrednih okolnosti kao što su nezaposlenost duža od šest meseci, trajna invalidnost usled nesreće ili bolesti, da se radi o samohranim majkama i da ostatak mesečnih prihoda nije dovoljan za plaćanje drugih obaveza i normalnu egzistenciju pojedinca ili porodice.

– Naša preporuka je da banke klijentima, koji ispunjavaju kriterijume, predlože reprogram obaveza uzimajući u obzir visinu kredita, ostatak duga i preostali period otplate kredita, kao i sposobnost klijenta da servisira kredit – navelo je Ministarstvo finansija.

Jedna od ključnih stavki u pomenutoj preporuci je da će Ministarstvo omogućiti povoljan poreski tretman eventualnog otpisa glavnice i troškova nastalih reprogramom dugova za klijente koji ispunjavaju kriterijume. „Očekujemo da će Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita i Narodna banka u sklopu svojih nadležnosti predložiti mere koje bi omogućile bankama da izađu u susret klijentima u nalaženju rešenja za ovu vrstu kredita.”

Ministarstvo finansija se ovim preporukama ni u čemu nije približilo stavovima udruženja „Efektiva” koji su tražili prebacivanje kredita iz franka u evre po kursu na dan uzimanja kredita. „Efektiva” je već saopštila da nije zadovoljna ponuđenim modelom pa tako dužnicima ne preostaje ništa drugo nego da se nadaju da će i naš premijer, poput hrvatskog, u osvit nekih republičkih izbora, da im zajmove u švajcarcima pretvori u evre ili domaću valutu. I da će banke to da prihvate. Nije hrvatski model jedini na koji se naši dužnici pozivaju. Tu je i mađarski, čije je pretvaranje zajmova iz franka u domaću forintu, zbog velikog udela zajmova u švajcarcu, devizne rezerve centralne banke koštala čak devet milijardi evra.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da u preporukama Ministarstva finansija ima dosta nejasnoća i izraza poput eventualnog otpisa glavnice što sve ukazuje da pomenute preporuke imaju neformalan karakter.

– Ministarstvo finansija govori o reprogramu duga čime se uopšte ne smanjuje glavnica, već se dužniku samo produžava rok otplate. Takvih modela je i do sada bilo u ponudi. Kada se govori o otpisu glavnice ne kaže se za koliko i po kom kursu i pri tom se kaže da je to eventualna opcija – kaže Grubišić.

Po Grubišiću treba praviti razliku između onih koji su se zadužili za prvi stan i onih koji nisu ispunjavali uslove za kredit u evrima u pogledu opterećenosti plate ili za državne subvencije i onih koji su se prezadužili, kupili nekretnine veće vrednosti, jer su računali na uvećane prihode pa su tako rizikovali što se u ekonomiji zove moralni hazard. Banke će se, kaže on, voditi svojom logikom, a to je da reprogram njima odgovara, jer zadržavaju isti nivo kreditnih plasmana, a dodatne pogodnosti klijentima mogu da daju samo ako budu stimulisane u vidu poreskih efekata.

Grubišić kaže da predlog „Efektive” da se krediti u švajcarcima prebace u evre tako kao da su se od trenutka uzimanja plaćali u evrima nije realan, jer pravi razliku između klijenata.

Banke juče nisu želele da bilo šta kažu na ovu temu pravdajući se time da još ništa zvanično nisu dobile od Ministarstva finansija.