Novembarski ratovi

Pre nekoliko dana pokvario mi se televizor, pa sam tako propustio nekoliko državnih udara. A kako čitam uglavnom „Politiku”, suočavam se sa odmerenošću i novinarskim profesionalizmom, te sam ostao uskraćen za neverovatne događaje. Mada sam na jednoj fotografiji video scenografiju i koreografiju jedne konferencije za štampu, kojoj su pojačavali vizuelni utisak do zuba naoružani specijalci u pozadini događaja. A možda i ispred događaja. Ne bih premijera dovodio u vezu sa svim tim, mada se on lično doveo u vezu, prijavivši se na detektor laži. I to, čim se vratio iz prijateljske Kine, u kojoj je već 67 godina državni udar izbačen čak i iz teorije.

Pustimo te sitne državne udare, gledajmo šta ćemo sa trećim svetskim ratom, koji je najavio rimski papa. Srećom, mi smo pravoslavci, pa ne živimo u istom kalendaru. A možda ni u istom svetu. Doduše, po izbeglicama osećamo da se tamo negde u Siriji nešto opasno dešava. Biju se ruski Sirijci i ruski Kurdi protiv američkih Sirijaca i turskih Turkmenistanaca. Čak su i navijači KK Crvena zvezda odali poštu poginulom ruskom pilotu, za koga Turci tvrde da je izvršio pravo samoubistvo, prelazeći na njihovu teritoriju. Bilo je to znači samoubistvo iz zasede.

Taj rat pratimo iz bezbedne daljine, mada nam se taj voz približava, sa presedanjem u Parizu. Druga vrsta rata besni ovde. I to mnogo dramatičniji rat između tabloida. Dakle, stari Latini nisu bili u pravu kad su smislili ono „Korvus korvi okulus...“ ili vrana vrani oči ne vadi. Vadi i te kako. Jedni hoće da budu jedine državne novine, a drugi bi, ni manje ni više, da uzmu „Politiku”. Da ne bismo ono o žabi i potkivanju, moji Čarapani bi rekli: Mnogo je mačku goveđa glava.

U međuvremenu, približavaju se novi izbori. Dakako, ako preživimo ovu zimu. I ako minutom predizborne ćutnje odamo poštu svim dosadašnjim izborima.

Jer, kako rekoše dvojica aforističara (samo jedan je originalan): zdravi ljudi imaju hiljade želja, a bolesni samo jednu – da pobede na izborima.