Gradonačelnik u raljama politike

Kragujevac – Prošlo je nešto više od godinu dana otkako su Verkovi saveznici okrenuli ćurak i sa naprednjacima formirali novu skupštinsku većinu, birajući Radomira Nikolića za gradonačelnika Kragujevca. „Ne znam da li su me odbornici izabrali za gradonačelnika ili stečajnog upravnika”, bila je prva Nikolićeva izjava kojom je aludirao na katastrofalnu ekonomsku situaciju koju je nasledio od svog prethodnika Veroljuba Stevanovića, dugogodišnjeg lidera trenutno neregistrovane stranke Zajedno za Šumadiju, sada i predsednika opozicionog Gradskog veća u senci.

Gradske finansije danas stoje nešto bolje, ali je zelena grana još daleko. To, međutim, nije jedini problem sa kojim se suočava mladi Nikolić, koji će svoj prvi pravi ispit političke zrelosti polagati na sledećim lokalnim izborima, na proleće naredne godine.

Iako današnja opozicija – Zajedno za Šumadiju i Demokratska stranka – uporno ponavljaju da im je vlast u Kragujevcu oteta i da je do promene došlo na nelegalan način, bez izbora, 28. oktobra 2014. u Skupštini grada se nije desilo ništa neuobičajeno za političke prilike u Srbiji.

Manje partije, bez kojih je bilo nemoguće formirati vladajuću koaliciju, odlučile su da se okupe oko novog političkog stožera – Srpske napredne stranke, računajući da će im koalicija sa snažnim naprednjacima omogućiti da zadrže, pa i poprave pozicije stečene tokom desetogodišnje Stevanovićeve vladavine. Ali taj pragmatizam manjih partija je zapravo dvosekli mač koji bi mogao da „poseče” i mladog Nikolića.

Ne potcenjujući značaj funkcija koje ima u stranci (predsednik je Izvršnog odbora i Gradskog odbora SNS-a), ipak će se tek na sledećim izborima videti od kakvog je „materijala” Radomir Nikolić. Osim što će morati da balansira između Scili i Haribdi i rešava brojne finansijske probleme koje je zatekao, aktuelni gradonačelnik će svojim sugrađanima morati i da dokaže da više nije samo „tatin sin” koji je tu gde jeste samo zato što mu je otac predsednik Srbije.

U ovom trenutku, mladom Nikoliću kao da ništa ne ide u prilog. Veroljub Stevanović mu stalno diše za vratom, spočitavajući mu neiskustvo u poslovima vođenja velikog grada, a manje partije sa kojima je napravio koaliciju nametnule su mu najbliže saradnike od kojih mnogi više brinu za svoju političku karijeru nego što vode računa o interesima grada. Uz sve to, budžet je i dalje na klackalici između praznog i dopola punog. (Da nije bilo pomoći države, u koju se naprednjačka vlast u Kragujevcu i dalje uzda, račun grada bi i dalje bio u blokadi koju je proizveo Stevanović).

Naprednjački plan obnove Kragujevca počiva na tri stuba: briga o socijalno ugroženim grupama, podizanje kvaliteta komunalnih usluga i investicije. Uprkos finansijskim problemima, Nikolić je uspeo da izmiri sve zaostale obaveze prema nezaposlenim porodiljama, Crvenom krstu i drugim ustanovama socijalne zaštite, „Čistoća” će krajem godine dobiti nove kamione za odnošenje smeća, pa će tako i održavanje higijene konačno biti na nivou kakav zaslužuje četvrti po veličini grad u zemlji.

Kapitalna ulaganja se najavljuju za narednu godinu, kada će se investirati u izgradnju nove autobuske stanice i putnu infrastrukturu. Očekuje se i dolazak kineske kompanije CMEC, koja u Kragujevcu planira da gradi veliku fabriku za preradu mesa.

Radomir Nikolić je, očito, doneo odluku da praksu prethodnika, koji su „šminkali grad” zarad političkih političkih poena, zameni strateškim, dugoročnim planiranjem. Ali da bi ostvario svoj naum, moraće da pobedi na sledećim izborima. Takav ishod bi mu omogućio da ponovo promeša karte, ali to će moći da uradi samo pod uslovom da neke manje partije, koje imaju veliki „ucenjivački kapacitet”, ostanu ispod cenzusa.