Obama

Turska ima pravo da brani svoju teritoriju i vazdušni prostor, mantra je koju američki predsednik Barak Obama ponavlja otkako je turska raketa oborila ruski vojni avion. Pokušavajući da posreduje između Vladimira Putina i Redžepa Tajipa Erdogana, američki predsednik apeluje na „dve strane” da izbegnu dalje širenje tenzije i opasnu eskalaciju.

Obama je prihvatio tursku verziju događaja nad nebom Sirije, pa braneći svog NATO saveznika faktički izjednačava odgovornost. Iako je mnogima očigledna Erdoganova namera da obori ruski „su-24” znak osvete, jer Rusi remete njegove planove po Siriji, Obama ponavlja da je Moskva samu sebe dovela u tu poziciju „ciljajući na umerenu sirijsku opoziciju”.

Ovakvim stavom Obama ugrožava upravo cilj za koji kaže da bi morao da bude najvažniji: globalno suprotstavljanje Islamskoj državi i njenom terorizmu. Za razliku od francuskog predsednika Fransoa Olanda, koji pokazuje spremnost na partnerstvo s Rusima, šef Bele kuće tvrdi da mu je u borbi protiv islamista dovoljna postojeća koalicija – iako Islamska država gotovo da nije ni načeta posle više od godinu dana bombardovanja.

Blanko se solidarišući sa Erdoganom, Obama se udaljava od Rusa u vremenima kada raste konsenzus da bez Moskve, sirijskog predsednika Bašara el Asada i sirijske regularne armije, islamisti ne mogu da budu pobeđeni.

Podsećajući na Džordža V. Buša, Obama bi da sačuva monopol borbe protiv terorizma. Umesto da ukori svog saveznika i upozori ga na moguće nesagledive posledice njegovih rizičnih poteza, američki predsednik ponavlja tursko „pravo na odbranu” – koje istovremeno negira sirijskom režimu. Odbranu od koga? Od čega?

Od Rusije koja, kao i Zapad, štiti svoje interese u Siriji i pripada istom frontu borbe protiv islamista. Elementarni je nonsens tvrditi da je ruski avion mogao da predstavlja pretnju nacionalnoj bezbednosti Turske. Nikakve pretnje „ruskog medveda na nebu” nije bilo. Obama sada ne samo da turskog predsednika ohrabruje u uverenju da ne treba da se izvini Moskvi, već ozbiljno narušava sopstveni integritet „lidera slobodnog sveta”.

Da bi sve po američkog predsednika bilo gore, odbija da zvanično potvrdi da su pobunjenici iz Slobodne sirijske armije – formacije koja ima svaku vrstu podrške SAD – sramno i protivno svim konvencijama ratovanja pucali na ruskog pilota dok se spuštao padobranom – što je ratni zločin.

Obama nepokolebljivo brani turske vlasti u trenutku kad Putin saopštava da Rusija ima dokaze da je „su-24” oboren kako bi se nesmetano obavile isporuke nafte iz Sirije za Tursku, ilegalni posao koji vodi do političkih vrhova Turske, mada to Ankara demantuje.

Neselektivnom odbranom nebranjivog – obaranja ruskog aviona – Obami preti da iz Bele kuće izađe neostvarenog obećanja koje je dao kada je u tu kuću ulazio: moralnog pročišćenje Amerike i njene uloge u svetu posle Bušovih katastrofalnih godina.