Reč godine – smajli

Na osnovu različitih procena, Oksfordov rečnik svake godine bira najvažniju reč ili izraz koji je obeležio prethodnih dvanaest meseci. Titulu „Reč godine“ poslednjih nekoliko godina ponele su reči pretežno digitalnog rečnika, poput reči „selfi“, „animacija“ i „rasprijateljiti”.Ova poslednja se odnosi na virtuelne prijatelje koje uklanjate sa liste kontakata na socijalnim mrežama. Ovogodišnja reč godine je izazvala veliku polemiku jer zapravo nije reč. U pitanju je „smajli“, koji predstavlja „lice sa suzama radosti“, odnosno koristi se za situacije razdraganosti i smeha. Oksford je naglasio da je smajli izabran kao „reč“ koja najbolje odražava etos, raspoloženje i okupaciju društva. U 2015. drastično je povećana upotreba „smajlija“ u odnosu na devedesete godine kada su se oni prvi put pojavili u okviru elektronskih prepiski.

Istraživanje Oksford univerziteta i kompanije „Sviftkej“, izvedeno je uz pomoć softvera koji prati unos reči u poruke na mobilnim uređajima. Tako se došlo do saznanja da se u ovoj godini pobednički „smajli“ koristio više od bilo koje standardne reči. Sličica naspram jezika. Preorijentisanost generacija na digitalnu komunikaciju poslednjih godina dovela je do pojednostavljivanja kako pisanih poruka, tako i samog govora. Male digitalne sličice postale su deo naše svakodnevice i upotrebljavaju se za brže izražavanje ideja i osećanja u okviru elektronske komunikacije. Prestali smo da opisujemo, objašnjavamo, ne tražimo reči, već sve svodimo na izbor od tridesetak ponuđenih ekspresija. Piktografi su korišćeni kao prvi simboli reči ili fraza još u kulturama Egipta i Mesopotamije tri hiljade godina pre nove ere. U dvadeset i prvom veku, tehnološki najnaprednija komunikacija se ponovo vraća simbolima i sličicama, pri čemu su one daleko uprošćenije u odnosu na hijeroglife.

U užem izboru za „reč godine“ su izrazi i reči koji neverovatno oslikavaju probleme i okupacije savremenog društva i vremena koje živimo. Jedna od reči je „izbeglica“, uz koju u rečniku stoji objašnjenje da su to ljudi koji su morali da napuste svoje zemlje kako bi izbegli rat, progon ili prirodne nepogode. U užem izboru je bio i izraz „bloker reklama“ koji označava softver čija funkcija je da uklanja reklame sa internet stranica. Izraz „oni“ koji se koristi kako bi označio osobe nedefinisanog pola, takođe je zabeležio frekventnu upotrebu u ovoj godini. Isto je i sa izrazom „zajednička ekonomija“, koji obeležava ekonomski sistem u kojem se sredstva ili usluge dele između privatnih lica, bilo besplatno ili uz naknadu, obično putem interneta. Ovaj izbor najčešće korišćenih reči do detalja oslikava našu stvarnost.

Jer mi smo društvo koje se bori sa svojim identitetom, a sve vreme osuđuje svaku drugost. Sredstva i usluge su najčešće razmenjivani putem interneta, koji je preplavljen reklamama, pa se stvaraju softveri koji pokušavaju da ih blokiraju. Dvadeset i prvi vek je ponovo vek migracija. Civilizacijski napredak na svom vrhuncu ljudima oduzima domove i sigurnost. Sve migracije su prinudne. Razlika je samo što neke migracije traže humanije uslove za život, a neke traže samo i jedino život. Kao društvo se u komunikaciji vraćamo simbolima, pretvarajući svoj svakodnevni izraz u sličice. Jedino je lepo to što, izgleda, naše emotivno stanje predstavlja smajli koji, za sada, plače suze radosnice.

Diplomirani filolog