Hvala lepo i doviđenja

Televizijsku ponudu domaćih kanala sa nacionalnom frekvencijom treba gledati onako kako svoj posao rade ispirači zlata na Peku: zahvate, energično prosejavaju kroz veliko sito, bace vodu i mulj i raduju se najfinijim i najsitnijim delovima koji blistaju. Zašto to treba da radi i TV gledalac? Jer su i dobre emisije i prilozi „sakriveni” u šemi.

U subotnjoj emisija „Sportska budućnost Srbije” (RTS 2, u 19.03) videli smo odličan prilog Bojane Šumonje o vaterpolisti „Partizana” Nikoli Jakšiću koji na dirljivo jednostavan način priča o putovanjima, planovima, željama… Ne skidajući blagi osmeh s lica govorio je o drugarima sa Pravnog fakulteta, svojim nadanjima da će se reprezentacija Srbije plasirati na Olimpijske igre, da će položiti kolokvijum i dati sve ispite sa prve godine… Upoznali smo i njegovog kolegu sa kojim deli klupu. Jedan od priloga koji će i one koje ne interesuje sport naterati da ga odgledaju i zapamte… Gost Rade Đurić u emisiji „A sada, Rada” 29. novembra bio je Goran Krsmanović, veroučitelj iz Obrenovca, nekadašnji fudbaler i fudbalski trener koji je u zrelim godinama upisao Bogoslovski fakultet. On je i otac sedmoro dece, a za osmo, dvomesečnog dečaka, postali su hraniteljska porodica. Goran je tokom nekoliko minuta, koliko je imao na raspolaganju, uspeo da kao fluid oko sebe raširi mir, ljubav, toleranciju i optimizam. Ova emisija se drži svog koncepta „živi program i gosti u studiju”, a bilo bi dragoceno da je kamera ušetala u dom porodice Krsmanović. Posebno jer je gost sa ponosom rekao: „Svaki porođaj podmlađuje ženu, treba da vidite moju suprugu pa biste se u to uverili”! Da ne žele pred kamere, ne bi, pre nekoliko godina, učestvovali u emisiji „Vreme je za bebe”.

U novoj emisiji „Tako stoje stvari” u sredu je urednik Spoljnopolitičke redakcije Bojan Brkić mnogo toga zanimljivog i bitnog objasnio o OEBS-u i ministarskoj konferenciji u Beogradu.

Pažnju valja obratiti i na „Dopisnicu iz Banata” (RT Vojvodina, subota 19.10) sentimentalno putovanje u sopstvene mladalačke uspomene uvek duhovitog novinara (i muzičara) Ljubomira Živkova i na sitkom „Pomeri se s mesta” reditelja Slobodana Šuljagića o dve generacije mešovitih srpsko-mađarskih bračnih parova...

Ako ste u sredu, u udarnom terminu na Pinku, gledali emisiju „DNK” za koju je voditeljka Nataša Aksentijević naglasila da je dokumentarna, onda ste prisustvovali trenutku u kojem je odrasla devojka iz Bjeljine saznala da sa čovekom, za koga je mislila da joj je biološki otac (jer joj je tako oduvek govorila majka), nije ni u kakvom srodstvu! Voditeljka je tri puta ponovila pitanje, očigledno zatečenoj majci: „Da li se sećate ko bi mogao da bude njen otac?”, kao da je to ime bitno za emisiju. Čovek za kojeg je nalaz referentne laboratorije pokazao da nije devojčin otac, ustao je i rekao: „Hvala lepo i doviđenja”.

Rijaliti programi počivaju na potrebi ljudi da „zavire” u tuđ privatan život i želji pojedinaca da postanu poznati i osvoje novčanu nagradu koja iznosi koliko i godišnja plata naučnika istraživača na doktorskim studijama. Ili, više od toga.

„Parovi” ko „Parovi”. Obećavaju da će da preteknu i do 2016. „Veliki brat” (TV B92) se završava u petak 11. decembra, pre javne rasprave o preporuci REM-a da se rijaliti prikazuju posle 23 sata, a u dvorištu „Farme” se, sudeći po naslovima u novinama, više čuje motorola (malo malo pa neko ide u policiju da daje iskaz u vezi nasilja), nego glasovi pevača. Uvrede na nacionalnoj osnovi i na temu godina samo kuljaju, pa tako Jasminu Medenicu zovu „baba” iako tamo ima mnogo starijih učesnika… Sreća, te nema nijedan Japanac, Indijanac ili Afroamerikanac pa niko nikoga ne vređa na rasnoj osnovi.