Neuručeni otkazi stižu sledeće godine

Fiskalna strategija za 2016. godinu, sa projekcijama za naredne dve, delovala je kao hladan tuš za zaposlene kod države. Jer, njom se predviđa da se broj zaposlenih već u 2016. godini smanji za oko 35.000. Od toga, po hitnom postupku, već u januaru u radnom odnosu neće biti 14.000 ljudi.

Otkud odjednom da će tako veliki broj zaposlenih ostati bez posla kod države? Zar nije koliko juče ta ista država saopštavala da otkaz treba da dobije oko 9.000 nameštenika, a da oko 4.500 ljudi odlazi u penziju?

Glavni razlog za poprilična otpuštanja i „teranje” u penziju je to što država nije sprovela ono što je sama najavila pa otpuštanja u ovoj godini praktično nije ni bilo. Samo ministarstvo finansija je to u Fiskalnoj strategiji priznalo navodeći da su predviđeni rezultati izostali.

Pre dva dana vlada je usvojila odluku o maksimalnom broju zaposlenih u javnoj upravi, ali taj dokument još nije dostupan javnosti.

Podsećanja radi, krajem jula ove godine Kori Udovički, ministarka državne uprave i lokalne samouprave, najavila je da će spisak zaposlenih kod države do kraja ove godine biti kraći za oko 14.500 ljudi. Tada je bilo najavljeno 9.000 otkaza i da će 4.500 ljudi otići u penziju. Već tada se govorilo da je višak oko 30.000 zaposlenih.

U julu država je donela Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u državnoj upravi, ali bez preciziranja koliko je ljudi višak navodeći da je to samo pravni osnov.

Nekoliko meseci kasnije ministarka Udovički bila je preciznije saopštivši da je na centralnom nivou vlasti višak 9.000 zaposlenih, a da ih je na lokalu oko 5.500. Po njenim rečima, dve trećine od onih koji su višak na centralnom nivou vlasti trebalo je da do kraja ove godine dobije otkaz.

I član Fiskalnog saveta Vladimir Vučković izjavljivao je da je ova godina za otkaze izgubljena, a da u naredne dve godine posao kod države treba da napusti 40.000 zaposlenih. Od toga se očekuje da 10.000 ode u penziju.

Racionalizacija javne uprave jedna je od najvažnijih reformi koje Srbija mora da sprovede u naredne tri godine. Prema aktuelnom sporazumu sa MMF-om, sredstva koja država izdvaja za zaposlene u javnom sektoru moraju se, sa 8,5 odsto BDP, koliko su sada, svesti na sedam odsto BDP. Na kraju 2014. godine kod države je radilo 500.038 ljudi. Analiza javne uprave koju je sprovelo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave pokazala je da Srbija ne odstupa značajnije od proseka EU prema broju zaposlenih u sektoru države u odnosu na 100 stanovnika. U Srbiji prema podacima za 2014. godinu ovaj pokazatelj iznosi sedam dok je prosek na nivou EU (28) 7,2. Ipak troškovi potrebni za finansiranje ovog broja zaposlenih su visoki kada se uzme u obzir da je u Srbiji, u privredi, zaposleno svega 34,2 odsto stanovništva, dok taj procenat u EU iznosi 45,2.