Novi „buvljak" umesto Terazija

Izvol’te! Kafa, vinjak! Suncokret – sport za zube, melem za creva, iz sveg glasa nudi prodavac deo svog asortimana na kolicima dok poput Šumahera vozi između improvizovanih tezgi raširenih na poljani kod Železničke stanice „Novi Beograd”. Oran je za rad, ali njegov entuzijazam ne dopire do potencijalnih kupaca – nelegalnih prodavaca koji su trotoar pored „buvljaka” nedavno zamenili stotinak metara udaljenim komadom gole zemlje iznad koje je nadvožnjak. Prekrili su je belim stolnjacima, šarenom ćebadi i ceradama i na njima izložili – stare cipele, iznošenu garderobu, plastične i staklene boce, fenove, nakit, mobilne telefone, pelene, lekove, raštimovane kasetofone…

– Kako ide prodaja?

– Kako se dvoje dogovore – odgovara prodavac.

– Dečko, nećeš se pokajati. Povoljniji sat iz uvoza nećeš naći. Kad Švajcarac nešto napravi, radi večno – raspričao se jedan od pedesetak trgovaca koristeći sve trikove poznate njemu i ostalim prodavcima na ovoj nelegalnoj pijaci i svim drugim „buvljacima” otkad je sveta i veka.

Bez dobre trgovačke priče, nije lako „uvaljati” ni novu, a kamoli odavno zastarelu robu. Pohabani komadi mogu da se kupe za 50 dinara. Cela tezga za 1.000. Za najskuplji komad na novoj nelegalnoj pijaci – mobilni telefon – treba izdvojiti 100 evra. Njegov vlasnik kaže da je nov.

– Gde ste ga nabavili?

– Od švercera. Ovde, bato, svi kupuju od švercera – odgovara prodavac.

– Ja ne – dobacuje kolega za tezgom do njegove.

– Svu svoju robu sakupio sam po haustorima. Ljudi svašta bacaju. Za nekoga je to staro, drugima ništa ne fali. Sve zavisi od dubine džepa – ističe on.

Njihov novčanik nije debeo i ovi nelegalni prodavci primorani su da se snalaze na sve načine. Para za zakup tezgi, tvrde, nemaju. Zato su se nedavno pobunili i blokirali saobraćaj kada je komunalna policija došla da im ukloni imetak sa trotoara.

– Više nas ne uznemiravaju. Valjda ne znaju čiji je ovo posed. Priča se da je neka pevačica vlasnik, neki kažu da je zemljište poznatog političara. Čije god da je, sve dok ovde možemo da prodajemo mi smo zadovoljni. Čak smo se među sobom organizovali i dajemo po 50 dinara ljudima koji, kada uklonimo tezge, dođu i počiste smeće – ističe jedan od prodavaca.

Na placu koji je sada okupiran tezgama od platna prethodne četiri godine bio je tematski park „Terazije iz 1930”. Osmišljena kao gradski trg bez saobraćaja, mesto za odmor, šetnju i druženje, replika Terazija to nikada nije postala – bila je nezanimljiva zakupcima lokala i nije privukla turiste. Montažni kompleks čak je bio nelegalno priključen na električnu mrežu, što je prelilo čašu nezadovoljstva projektom u koji je prethodna vlast uložila 72 miliona dinara. Srušen je u januaru ove godine na zahtev Direkcije za građevinsko zemljište jer će se u Bloku 42 graditi autobuska stanica. Na mestu gde danas nelegalni prodavci, kako kažu, zarađuju za hleb planirana je zgrada železničke stanice i poslovno zdanje visine do 100 metara.

Ako ih komunalna policija još nije posetila na novoj lokaciji, to će sigurno učiniti pre početka gradnje autobuske stanice, što se očekuje sledeće godine.