Mali diplomatski rat velikih sila u Beogradu

„Srbija je pokazala da može da bude ozbiljan partner na međunarodnoj sceni i da predsedava jednom ovako teškom organizacijom. I sam ton obraćanja velikih sila i niz bilateralnih sastanaka pokazali su da Srbija može da bude mesto gde će se tražiti neki kompromisi“, rekao je predsedavajući OEBS-a i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić dok je njegov nemački kolega i budući čelni čovek OEBS-a Frank Valter Štajnmajer potvrdio da se ne seća, kao neko ko prati rad OEBS-a dugi niz godina, da je u prošlosti bila ovako uspešna konferencija te da se retko dešavalo da se jedan skup OEBS-a tako intenzivno koristi za bilateralne susrete i diskusije kao što je to bio slučaj u Beogradu.

Sadašnji i budući predsedavajući OEBS-a morali su, međutim, da se izvine novinarima jer ni posle celodnevnog rada ministri OEBS-a nisu uspeli da postignu saglasnost o zaključcima skupa. Plenarna sednica na kojoj je, prema nekim nezvaničnim informacijama trebalo da se usvoji sedam tačaka trajala je do kasnih večernjih časova, mnogo duže nego što je to bilo predviđeno zvaničnim protokolom.

„To se dešava u OEBS-u kada primenjujete princip konsenzusa. To zahteva dugoročne i naporne pregovore. Potrebno je mnogo vremena i truda da završite dokumente koje kasnije treba da usvojite“, objasnio je Štajnmajer dok je Dačić rekao kako mu je drago što novinari imaju priliku da na delu vide kako donošenje odluka u OEBS-u nije lak posao.

„Tako izgleda u Beču gotovo svakog dana kad se usaglašavaju neki tekstovi jer je princip odlučivanja konsenzus, odnosno za svaku odluku neophodna je saglasnost svih 57 učesnica“ rekao je Dačić.

Govoreći o godini kojom je predsedavao OEBS-om, on je naglasio da se trudio da revitalizuje ulogu Trojke (bivši, sadašnji i budući predsedavajući OEBS-a). Održano je pet sastanaka što, kako je ocenio, ranije nije bio tako čest slučaj.

„Jedni drugima smo pomagali. Kao član Trojke ja ću biti na usluzi tokom iduće godine za sve za šta Štajnmajer misli da Srbija može da pomogne. Imajući u vidu da je Nemačka član i Normandijskog formata (diplomatska grupa visokih funkcionera Nemačke, Rusije, Ukrajine i Francuske) , to može da doprinese uspešnom radu naše organizacije“, kazao je Dačić uz ocenu da je Srbija uspela da revitalizuje ulogu i značaj OEBS-a.

Nemački šef diplomatije je konstatovao da je godina na izmaku bez svake sumnje bila puna izazova te da format Trojke nikad nije bio aktivniji. Obraćajući se Dačiću, Štajnmajer je rekao da je srpski ministar spoljnih poslova ove godine preduzeo aktivnosti kako bi OEBS učinio vidljivijim, osnažio ga i pobrinuo se da ukrajinski konflikt ne preraste u nešto veće.

„ Trebalo bi, Dačić i ja, da zahvalimo i Burkhalteru jer je on prošle godine, na početku ukrajinske krize postavio kurs za OEBS koji je kao organizacija pokazao da je neophodan jer je jedna od retkih institucija gde Istok i Zapad mogu podjednako da se predstave i gde sukobljene strane u Ukrajini mogu da se predstave“ rekao je šef nemačke diplomatije podsetivši da u Ukrajini radi 650 posmatrača OEBS-a koji pomažu u povlačenju naoružanja.

On je, međutim, ocenio da ipak nije zadovoljan statusom mirovnih pregovora u ovoj zemlji te da se ulažu napori da se sporazumi iz Minska sprovedu u praksi što nije nimalo lako.

Govoreći o nemačkom predsedavanju organizacijom Štajnmajer je najavio da će morati da se angažuje i OEBS koji je trenutno na terenu, kao i Trilateralna kontakt grupa, ali i normandijski format kako bi se pripremile zakonske osnove i uslovi za predstojeće izbore.

„Ponovno poverenje nakon svih ratova i konflikata je nešto što predstavlja najveći zadatak u toku našeg predsedavanja. Moram da kažem da je ovo odlučujući resurs koji će značiti da smo bolje opremljeni da u budućnosti uspešnije održavamo mir i bezbednost. Treba da shvatimo, kada je reč o krizama i konfliktima, da ćemo uvek imati različite stavove kao vlade. Ali, za mene je važno da postoji volja i da sve države učesnice imaju volju da žive mirno jedni pored drugih“, zaključio je nemački ministar spoljnih poslova.

Ovaj skup, kojim se Srbija oprostila od svog predsedavanja organizacijom koja okuplja države od Vladivostoka do Vankuvera, okupio je u glavnom gradu Srbije 44 ministra spoljnih poslova. Među njima svakako su najveću pažnju medija, ali i celokupne svetske javnosti, privukli ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i američki državni sekretar Džon Keri koji su se sastali na marginama skupa. Sve oči bile su uprte i u turskog šefa diplomatije Mevluta Čavušoglua koji na razočaranje njegovog ruskog kolege Lavrova u Beograd nije doneo nikakav novi stav Istanbula u vezi sa obaranjem ruskog aviona na granici Turske i Sirije.

--------------------------------------------------------------------------------------

Dačić: Konsenzus nije bio moguć u svim slučajevima

BEOGRAD – Predsedavajući OEBS-u, ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić izjavio je večeras na kraju ministarskog saveta OEBS-a da je uloženo mnogo napora na sastanku da se postigne konsenzus po nizu pitanja, ali da u određenom broju slučajeva, to nije bilo moguće.

Dačić je rekao da je sastanak ipak protekao u dobroj atmosferi, konstruktivnoj i otvorenoj.

„Izražena je duboka zabrinutost zbog krize u i oko Ukrajine, koja je bila jedan od ključnih elemenata u razgovorima. Postoji zajednički interes da kao zajednica reagujemo na izazove terorizma i nasilnog ekstremizma koji duboko pogađaju celokupan prostor Evrope i ; Bliskog istoka. Prepoznata je potreba za hitnim rešavanjem migracione i izbegličke krize, kao i njen značajan uticaj na niz država učesnica i Partnera za saradnju, s obzirom da OEBS može da odigra korisnu ulogu u reagovanju na krizu”, rekao je Dačič. ;

On je rekao da se sve članice nisu složile oko uzroka krize u Ukrajini, ali da su izrazile podršku angažovanju OEBS-a u toj krizi.

Dačić je rekao da je istaknuto da se suverenitet, nezavisnost i teritorijalni integritet Ukrajine moraju u potpunosti poštovati, a da je jedan broj država učesnica izneo stav da je kriza u Ukrajini nastala kršenjem principa sadržanih u Završnom aktu iz Helsinkija, posebno u vezi sa statusom Krima.

Ministri su se takođe založili za punu primenu sporazuma iz Minska i nesmetan i slobodan pristup posmatračke misije OEBS-a u Ukrajini, rekao je Dačić.

„Postignuta je široka saglasnost da učvršćivanje primirja u istočnoj Ukrajini i preduzimanje daljih koraka u pravcu postizanja trajnog političkog rešenja mora i dalje ostati najviši prioritet kako bi se izbegao dalji gubitak života i ljudska stradanja, a što bi predstavljalo osnovni uslov za napredak u prevazilaženju šire krize evropske bezbednosti”, rekao je Dačić.

Uprkos tome što države učesnice imaju različita viđenja o najboljim načinima za uključivanje u konstruktivni dijalog u cilju iznalaženja zajedničkih rešenja za ove izazove, značaj uključivanja u takvu debatu nije osporavan, a prilike za saradnju u zajedničkom suprotstavljanju ovim izazovima se moraju pronaći i podržati, rekao je Dačić.

Dačić je rekao da je poseban akcenat stavljen na borbu protiv terorizma, uključujući fenomen stranih boraca terorista, kao i na suprotstavljanje radikalizaciji i ekstremnom nasilju koji mogu da dovedu do terorizma.

Brojne države učesnice konstatovale su važnu ulogu civilnog društva i nezavisnih medija, koji pomažu u obezbeđivanju punog poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i vladavine prava, kao i promovisanju dobrog upravljanja i razvijanju slobodnih i pluralističkih društava, rekao je Dačić.

„Želim Nemačkoj i Austriji sve najbolje u važnom zadatku koji će obavljati tokom naredne dve godine. Posebno, svom nasledniku na mestu predsedavajućeg OEBS-u, ministru spoljnih poslova Štajnmajeru, želim puno uspeha u narednoj godini”, rekao je Dačić. (Beta)