Zakerbergovom poklonu svi gledaju u zube

Odluka Marka Zakerberga da povodom rođenja ćerke osnuje humanitarnu organizaciju kojoj će pokloniti 99 odsto svojih akcija u „Fejsbuku” izazvala je, uz čestitke, i lavinu negativnih komentara i kritika na njegov račun, na koje jedan od najbogatijih ljudi na planeti nije ostao ravnodušan.

Najviše su mu zamerali što je „Čen Zakerberg inicijativu”, organizaciju koju je osnovao sa suprugom Prisilom Čen, registrovao kao društvo sa ograničenom odgovornošću, a ne kao tradicionalnu neprofitnu fondaciju. U objavi na svojoj društvenoj mreži, Zakerberg je naveo da time nije želeo da izbegne plaćanje poreza, za šta ga optužuju kritičari koji naglašavaju da je tim potezom zapravo samo prebacio pare iz jednog svog džepa u drugi. Objasnio je i da bi mu klasični dobrotvorni fond doneo veće poreske olakšice od društva sa ograničenom odgovornošću, što su prethodnih dana potvrdili i američki poreski stručnjaci. Kako je napisao, d. o. o. status daje mu veću fleksibilnost u raspolaganju novcem, a svakako će morati da plati porez na kapitalnu dobit kada njegova humanitarna organizacija proda akcije.

Priča o Zakerbergovom neplaćanju poreza postala je aktuelna pre dve godine, kada su pojedini američki mediji objavili da je upravo manipulišući akcijama i koristeći rupe u zakonu, izbegao takse od šest milijardi dolara.

I ne treba da čudi što je ova donacija izazvala toliku buru i što su se odmah pojavile sumnje u motive osnivača „Fejsbuka” i njegove supruge, kada se ima u vidu da akcije koje nameravaju da poklone trenutno vrede 45 milijardi dolara. Njih dvoje su i ranije novac poklanjali kroz osnivanje d. o. o. firmi, a tome su pribegavali i drugi bogataši kada su hteli da imaju bolju kontrolu nad svojim novcem.

Kako prenose američki mediji, za razliku od klasičnih neprofitnih fondacija, d. o. o. pruža mogućnost finansiranja drugih neprofitnih organizacija, lobiranja za zakone, ulaganja radi ostvarivanja profita, prikupljanja političkih donacija i učešća u političkim aktivnostima. Otuda su se pojavila tumačenja da prvi čovek društvene mreže sa milijardu i po korisnika i sedmi najbogatiji Amerikanac (prema listi magazina „Forbs”) želi preko novoformirane organizacije dodatno da poveća svoju moć i uticaj. Kritičari ukazuju i na nedorečenost ciljeva Zakerbergove fondacije (obrazovanje, lečenje...) primećujući da su bliski svim ideologijama od liberalizma do komunizma.