Seme razdora u OPEK-u

Barel severnoatlantske nafte („brent”) pojeftinio je juče u Njujorku, čitava dva dolara (ispod 43 dolara), dok je laka teksaska nafta pala na nivo poslednji put viđen u jeku globalne finansijske krize 2009 (39,98 dolara).

Jučerašnji strmoglav cene usledio je nakon vesti iz Beča da je OPEK odlučio da nastavi sa sadašnjom besomučnom proizvodnjom nafte (uz nepromenjenu kvotu od 30 miliona barela dnevno), uprkos padu tražnje i istorijskom rastu svetskih zaliha.

Kada je juče predveče samit završen, nijedan od učesnika u prvi mah nije hteo da otkrije njegov ishod. Samitu je inače prethodila teška kavga među članicama na krajnje neuobičajenom neformalnom sastanku održanom dan ranije – ne u sedištu kartela, već na neutralnom terenu, u jednom bečkom hotelu. Neformalni sastanak zahtevao je Ekvador, uz podršku Angole, Alžira, Nigerije, Venecuele i Iraka.

„Sve nas čeka katastrofa ukoliko ne obuzdamo proizvodnju i nekako podignemo cenu nafte”, apelovao je Karlos Pareha, petroministar Ekvadora. „Tokom prethodnog samita OPEK-a u junu barel je koštao 60 dolara. Danas košta 40 dolara. Sledeći put kad se okupimo, stajaće verovatno dvadesetak dolara. Stvarno smo zabrinuti”, dodao je Eulohio del Pino, ministar za naftu Venecuele. Izuzetno uticajni ministar za naftu Saudijske Arabije Ali el Naimi uoči samita OPEK-a nagoveštavao je da je Rijad spreman da čuje stavove siromašnijih članica OPEK-a, koje pad cene, sa 114 dolara u junu 2014, na četrdesetak dolara ove jeseni, teško pogađa.

To se ovog puta nije desilo.

Naime, tvrdoglavi stav Saudijske Arabije i njenih zalivskih istomišljenika Ujedinjenih Arapskih Emirata i Kuvajta da je najvažnije zadržati poziciju na tržištu po svaku cenu izgleda da je prevagnuo, prenele su juče kasno posle podne svetske agencije.

U međuvremenu, od prošlog juna do danas, zbog urušavanja cene nafte je obustavljeno preko 200 milijardi investicija u globalnoj petroindustriji, preko četvrt miliona ljudi ostalo bez posla, dok su zalihe narasle do skoro dva miliona neprodatih barela dnevno.

Prema prvim izveštajima – pre završetka sednice -, kartel će nastaviti sa sadašnjom rekordnom proizvodnjom, sa zamišljenim ciljem da tako istisne spoljnu konkurenciju. Koga sve OPEK, to jest njegovi najuticajniji zalivski članovi, smatra konkurencijom: da li samo američke proizvođače iz uljnih škriljaca ili i Iran, koji na velika vrata najavljuje povratak na svetsko naftno tržište već početkom iduće godine? Možda još nekog?

Naime, Saudijska Arabija je uoči jučerašnjeg samita u Beču spominjala da bi eventualno prihvatila da smanji proizvodnju ukoliko Irak zamrzne proizvodnju na sadašnjem nivou, Iran se uzdrži od (najavljenog) rekordnog pumpanja crnog zlata, a Rusija, Meksiko, Oman i Kazahstan zavrnu slavine.

Nijedna od „prozvanih” država nije ovih dana pokazala razumevanje za ove uslove Rijada.

Iranski ministar za naftu Bidžan Zanganeh ponovio je u Beču odlučan stav Irana da povrati nekadašnje ključno mesto na svetskom tržištu nafte kao zemlja sa najvećim dokazanim rezervama gasa i četvrtim globalnim rezervama petroleuma.

„Ne prihvatamo nikakvu diskusiju oko povećanja iranske proizvodnje nafte. To je naše pravo i niko nam to ne može ograničavati. Tim povodom, nećemo ništa prihvatiti. I, ne očekujemo od naših kolega u OPEK-u da vrše na nas pritisak. To je neprihvatljivo i nije fer”, preneo je juče Rojters izjavu Zanganeha u Beču. Prema najavama iz Teherana, Iran planira da do kraja decenije, sa milion barela, koliko je proizvodio nafte u vreme uvođenja zapadnih sankcija 2012, proizvodi preko pet miliona barela nafte dnevno. Za taj dramatični porast proizvodnje – pred očima zalivske i druge konkurencije – Iran je nedavno ponudio stranim investitorima da ulože oko 30 milijardi dolara. Velike naftaške firme „Total”, „Rojal Dač Šel” i „Lukoil” jesu među kompanijama koje su ušle u posao razvoja određenih iranskih nalazišta nafte i gasa, izvestila je agencija Blumberg.

Koliko će siromašnije krilo OPEK-a tek koštati jučerašnja odluka kartela, još je neizvesno. Tehnički eksperti OPEK-a upozorili su rukovodstvo da će cena nafte ostati prilično niska sve do 2017 (i zbog ogromnih zaliha), šta god da odluči kartel.

Koliko juče, Venecuela je zatražila da OPEK iduće godine održi vanredni samit na vrhu da bi razmotrio posledice povratka Irana na svetsko petrotržište.

Iran sredinom decembra organizuje Treću konferenciju o nafti i gasu u Teheranu (prvobitno zakazanu u Londonu) na kojoj nastavlja pregovore o budućem razvoju strateške industrije.