Montgomeri osudio nezavisnost

Iako je većina stanovnika Kosova prošle nedelje proslavljala nezavisnost zemlje, otcepljenje ove pokrajine od Srbije i Rusije nije garancija za „savršen srećan kraj“, piše jučerašnji dnevni list „Dejli Juta kronikl“.

Umesto toga, kako kaže Vilijam Montgomeri, bivši ambasador u ovom regionu, novostečena sloboda Kosova predstavlja neverovatno komplikovanu situaciju koja zahteva komunikaciju i kompromis.

„Uprkos svim našim naporima, čak i danas region Balkana i dalje je nestabilan“, rekao je Montgomeri grupi studenata, profesora i članova zajednice. Montgomeri je govorio na Hinkli institutu za politiku, a kolumnista je otkako se penzionisao 2004. Prethodno je bio diplomata i američki ambasador u Bugarskoj, Hrvatskoj i Srbiji i Crnoj Gori.

Govorio je o regionu Balkana, a posebno o Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost uprkos Srbiji i Rusiji i osudama njegovog statusa kao nove zemlje. To je, međutim, samo jedan problem zbog koga brine vlada ove zemlje, rekao je.

Montgomeri je naveo spisak prepreka sa kojima je suočena nova vlada, uključujući i „beznadežnu ekonomiju, kao i nedovoljno obrazovanu i obučenu radnu snagu“.

Ujgar Aktan, postdiplomac studija iz oblasti Bliskog istoka i političkih nauka, složio se sa Montgomerijem „da je to početak novog i teškog poglavlja“ u ovom regionu.

I pored svega, najveća prepreka biće ljuti Srbi, kaže Montgomeri.

„Za različite ljude to ima različito značenje“, kaže on. „Kosovski Albanci sada slave dok su Srbi veoma ogorčeni zbog situacije i sigurni da tako neće moći. Ako oni koji se zalažu za nezavisnost Kosova misle da će, tako što im pružaju mogućnost da sebi daju oduška, Srbe proći bes, ljuto se varaju.“

Ova zemlja postala je nezavisna više od deset godina nakon krvavog separatističkog rata sa srpskim snagama koji je odneo 10.000 života, navodi agencija AP.

Montgomeri je rekao da bi proglašavanje kosovske nezavisnosti moglo da ima posledice po odnose Rusije sa Sjedinjenim Državama i Evropskom unijom. U trenutku kada se Montgomeri obraćao studentima, Sjedinjene Države, kao i istaknute članice EU, Francuska i Nemačka, priznale su nezavisnost Kosova, ali Rusija, članica sa pravom veta u savetu bezbednosti UN, nije.

„Rusija neće dozvoliti da se zaobiđe njen veto u UN“, rekao je dodavši da smatra da ruski predsednik Vladimir Putin „namerno traži situacije u kojima bi se sukobio sa Sjedinjenim Državama, insistirajući na tome da Rusija bude poštovana, za razliku od devedesetih za vreme poslednjih nemira u ovom regionu“.

Montgomeri smatra da bi najveća šansa ovog regiona za postizanje kompromisa mogla da leži u EU, čije bi poželjno, ali strogo, članstvo moglo da podstakne sile u regionu da dođu do izvodljivog, nenasilnog rešenja. Ovakvo rešenje odgovaralo bi onima koji dovode u pitanje potrebu za mešanjem SAD.

„Voleo bih kada bi Sjedinjene Države vodile računa o sebi i kada se ne bi mešale u pitanja drugih zemalja“, rekao je Robert Stil, viši zvaničnik za organizaciju i komunikacije.

Uprkos neizvesnosti, Montgomeri je izrazio optimizam kada je reč o budućnosti ovog regiona.

„Istorija Balkana postoji i živi iako je daleko od nas“, zaključio je Montgomeri.

S. R.

-----------------------------------------------------------

Iglberger: Protiv nezavisnosti

Vašington – Bivši američki državni sekretar i ambasador u Jugoslaviji Lorens Iglberger izjavio je juče da je jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova stvoren presedan i da „sada postoje mogućnosti” da Republika Srpska ili sever Kosova traže „pripajanje Srbiji”. „Pošto je sada uspostavljen presedan, Republika Srpska će tvrditi da bi taj entitet trebalo da se pripoji Srbiji, ili sever Kosova, i mada to nisu urgentna pitanja, kao što je bila eksplozivna situacija na Kosovu, takve mogućnosti sada postoje”, rekao je Iglberger „Glasu Amerike”.

On je istakao da mnogi u Americi i drugde u svetu ne shvataju istorijsku važnost Kosova za Srbe i Srbiju, dodavši da je „Kosovo oduvek bilo srce Srbije, njene državnosti, njenog verskog opredeljenja”.„To znam i iz ličnog iskustva kao ambasador u bivšoj Jugoslaviji – da Srbi smatraju Kosovo Srbijom. Ta privrženost Srba Kosovu nije poznata i shvaćena u inostranstvu, dakle ne samo u SAD, već i drugde, te otuda možda i takav odnos prema tom pitanju.

Bivši američki ambasador u Jugoslaviji istakao je da je podrška Vašingtona nezavisnosti Kosova doprinela da odnosi SAD i Srbije „ne budu više tako bliski”.

Govoreći o odnosima Srbije i Rusije, Iglberger je rekao: „Ono što bi trebalo da shvatimo jeste da odnosi između Srba i Rusa traju već vekovima, da ta dva naroda vezuje zajednička vera i da su slovenska braća”.„Mislim da će Rusi nastaviti da odbacuju nezavisnost Kosova koja je nametnuta Srbiji. U vezi sa američko-ruskim odnosima, mislim da će Rusi zagorčavati naš život kad god to budu mogli, posebno u UN, ali ne mislim da će to naneti preveliku štetu odnosima naše dve zemlje”, rekao je on.

Prema Iglbergerovim rečima, administracija predsednika SAD Džordža Buša odlučila je da podrži nezavisnost Kosova „smatrajući da je to najbolje konkretno rešenje” i da će se „time izbeći dalji pritisci kosovskih Albanaca za nezavisnost i otkloniti regionalna nestabilnost”.

Bivši američki državni sekretar konstatuje da se Rezolucijom 1244 SB potvrđuje da je Kosovo deo Srbije, „ali to ne prihvataju kosovski Albanci, a Zapad je nakon perioda od nekoliko godina odlučio da ignoriše tu rezoluciju”.„Činjenica je da smo priznanjem nezavisnosti te pokrajine uspostavili presedan i mislim da ćemo zažaliti zbog te odluke, pošto će i neke druge zemlje reći – eto, međunarodna zajednica je priznala nezavisnost pokrajine koja je bila deo jedne suverene zemlje i zašto da i mi to ne pokušamo”, rekao je Iglberger, navodeći kao primer Baske u Španiji, Kurde u Turskoj ili Čečene u Rusiji za koje je, kako je rekao, „uspostavljen putokaz”.

Iglberger je rekao da nije siguran da li bi Srbi raseljeni sa Kosova bili spremni da se vrate u pokrajinu, pošto bi bili manjina u zemlji u kojoj vlasti neće gledati povoljno na njihov povratak i mogli bi da budu predmet terorističkih napada. 

Tanjug