Grčka rasprodaje imovinu širom sveta

Od našeg dopisnika
Atina – Grčka vlada žuri sa privatizacijom i planira da već početkom godine realizuje devet „ključnih poslova”. Među njima je i preuzimanje 14 regionalnih aerodroma, ali i
prodaja skupih nekretnina širom sveta, nekretnine ambasada u Rimu, Ljubljani i Beogradu, luke Pirej i Solun, hotela, grčke železnice...

Prostor od 1.500 kvadrata u kome je decenijama bio smešten grčki informativni centar, preciznije pres-ofis u Njujorku koji se nalazi na Menhetnu, nedaleko od zgrade UN, mora da se isprazni do početka 2016. godine jer se već useljava novi vlasnik. Vrednost posla je nekoliko miliona dolara, a prema prvoj proceni traženo je devet miliona evra. U Vašingtonu je za 2,7 miliona dolara prodat pres-ofis grčke ambasade koji se, takođe, nalazi na prestižnoj lokaciji na Aveniji Masačusets. Prema informacijama TV Mega, ista sudbina čeka i zgrade koje su u vlasništvu grčke države u Rimu, čija se vrednost procenjuje na osam miliona evra, nekretnine u Ljubljani, Beogradu...

Prema rečima direktora fonda za privatizaciju Stergiosa Piciorlasa, u narednih desetak dana biće potpisan kupoprodajni ugovor vredan 1,23 milijarde evra, kojim će nemačka firma „Fraport” preuzeti 14 regionalnih aerodroma. Među njima su i aerodromi na udarnim turističkim odredištima kao što su Rodos, Krf, Santorini, Mikonos... „Fraport”, inače, već upravlja frankfurtskim aerodromom, ali i vazdušnim lukama u Antaliji u Turskoj, Varni i Burgasu u Bugarskoj. Po rečima Piciorlasa, ovaj aranžman sa nemačkom firmom imaće veliki značaj za izgradnju infrastrukture na ostrvima i biće veliki podsticaj turizmu.

Do 21. decembra treba da se donese odluka o sudbini luke Pirej i izabere između tri najzanimljivija investitora. Odmah zatim je na redu rešavanje sudbine luke u Solunu. Za 67 odsto vlasništva u pirejskoj luci zainteresovani su kineski gigant „Kosko”, koji je već nekoliko godina  prisutan u kargo luci, i danski investitor sa Filipina.

Ostali privatizacioni procesi su u sferi snabdevanja gasom, hotelijerstva. Preuzimanja grčke železnice i turističkih objekata na Rodosu su, po rečima direktora privatizacionog fonda, u razvojnoj fazi i biće na vreme završeni. Prema dogovoru Grčke sa zajmodavcima i sporazumu o dodeli trećeg paketa finansijske pomoći, to bi trebalo da bude do sredine 2016. godine. Naime, Grčka treba da iz privatizacije obezbedi 50 milijardi evra kojima će upravljati poseban fond, a biće korišćene za obnovu privrede i dokapitalizaciju banaka.

Pregovori sa predstavnicima institucija su u toku jer ima još nerešenih pitanja koja se, pre svega , odnose na tzv. crvene kredite za stanove, ali i regulisanje penzionog sistema gde zajmodavci traže nova smanjenja penzija. Otpor je veliki, Ciprasova prednost u parlamentu skromna, a već iduće nedelje treba da se izglasa novi set reformskih mera koje su ulov za oslobađanje kreditne tranše od milijardu evra koju treba uplatiti MMF-u.

Upravo su se zbog MMF-a „olujni oblaci” opet nadvili nad odnose Atine i Berlina posle upozorenja ministra finansija Volfganga Šojblea da je „u interesu Atine da MMF učestvuje u trećem programu finansijske pomoći Grčkoj”. Naime, Šojble je neočekivano ustao u odbranu MMF-a posle optužbi premijera Aleksisa Ciprasa upućenih fondu da zbog njegove nekonstruktivne uloge i postavljanja pred Grčku nerealnih reformi i zahteva Atina ne želi učešće MMF-a u trećem programu finansijske pomoći. Cipras je u izjavi TV ERT naglasio da ukoliko su dva partnera u procesu pregovaranja onda oni ne posežu za ekstremnim verzijama i zahtevima kao što to čini fond, već pokušavaju da se nađu na pola puta.

„MMF mora da odluči šta želi, šta traži, namerava li ili ne da ostane sastavni deo programa. Ukoliko ne žele kompromis, onda je to nešto što treba javno da se kaže“, poručio je Cipras i naglasio da postavljanje novih nerealnih zahteva oko reformi, konkretno kada je reč o smanjenju penzija i uvođenju novih poreza, samo otežava poziciju Grčke, ali i evropskih partnera.

Cipras je ponovio da vlada nikada nije tražila učešće MMF-a u trećem programu pomoći zato što veruje da je Evropa sposobna da se sama suoči sa svojim problemima.

U tom kontekstu izjava Šojblea da je Grčkoj bolje da uz sebe ima MMF izazvala je burne rekcije u Atini, jer je shvaćena kao nova provokacija. Zvaničan odgovor Atine je da joj saveti nemačkog ministra nisu potrebni i da će vlada sama odlučivati kakve će stavove zauzimati štiteći grčke interese.