Od EU za Srbiju 196,6 miliona evra

BRISEL/BEOGRAD – Evropska komisija je usvojila paket programa pretpristupne pomoći za 2015. godinu u ukupnom iznosu od oko milijardu evra za podršku reformama i regionalnoj saradnji u zemljama koje teže članstvu u EU, a za Srbiju je izdvojeno 196,6 miliona evra.

Prema tabelarnom, pojedinačnom prikazu podrške EU zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj, za Srbiju je izdvojeno najviše sredstava kad je reč o zapadnobalkanskim zemljama, a suma od 196,6 miliona evra namenjena je za demokratiju i upravljanje, vladavinu prava i osnovne slobode, kao i saobraćajnu politiku.

Kako je preneo EU Info centar, za Kosovo je EU izdvojila 78 miliona evra, za Albaniju 89,9, za Bosnu i Hercegovinu 37,2, za Makedoniju 24,1, a za Crnu Goru nešto više od 40,4 miliona evra.

Iz paketa vrednog oko milijardu evra, Turskoj je namenjeno 255,1 milion evra.

Oko 278 miliona evra predviđeno je za program za više zemalja, dok je oko 71,5 miliona evra planirano za mere podrške.

Od EU milijardu evra podrške za Zapadni Balkan i Tursku

BRISEL – Evropska komisija je usvojila paket programa za pretpristupnu pomoć za 2015. u ukupnom iznosu od oko milijardu evra kojima će podržati reforme i regionalnu saradnju u zemljama koje teže članstvu u EU.

Sredstva su obezbeđena u okviru Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), a biće na raspolaganju Srbiji, Kosovu, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Albaniji i Turskoj, saopšteno je iz Brisela.

„Ovaj paket pokazuje našu snažnu posvećenost evropskoj perspektivi Zapadnog Balkana i Turske. Ovo je dugoročna investicija u stabilnost, bezbednost i prosperitet same EU koja će podržati političke i ekonomske reforme u zemljama koje su na putu da joj se pridruže”, izjavio je Johanes Han, evropski komesar za politiku susedstva i proširenje, navodi se u saopštenju iz Brisela.

U okviru ovog paketa, EK je usvojila paket od osam velikih regionalnih infrastrukturnih projekata u oblasti energetike i saobraćaja koji će unaprediti povezanost Zapadnog Balkana, a pozitivno će se odraziti na rast i zapošljavanje i doneti konkretne prednosti ekonomijama i građanima u regionu, saopštio je EU Info centar.

EU će u ove svrhe dati bespovratna sredstva u iznosu od 145 miliona evra kao i 10 miliona evra za projekat tehničke podrške koji će omogućiti zajmove partnerskih finansijskih institucija u ukupnom iznosu od 540 miliona evra.

EK će, preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan, sufinansirati zrele projekte u oblasti energetike i saobraćaja, pri čemu će bespovratna sredstva od 145 miliona evra biti iskorisčhena za finansiranje četiri interkonektora električne energije od kojih će dva biti finansirana uz učešće Srbije.

Takođe, ta sredstva će biti iskorišćena za dva projekta u oblasti drumskog i dva u oblasti železničkog saobraćaja, a Srbija će učestvovati u oba projekta koji se tiču železnice.

Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport rekao je da je paket konkretan rezultat šestog samita Zapadnog Balkana održanog u avgustu u Beču koji regionalnoj saradnji daje novi dinamični karater.

„Povezanost će poboljšati veze između Zapadnog Balkana i EU. Izgradnja i povezivanje saobraćajne i energetske infrastrukture su pokretači rasta i zaspošljavanja”, istakao je on, navodi EU Info centar.

Opredeljena sredstva će podržati dalje sprovođenje demokratskih i ekonomskih reformi, modernizaciju pravosuđa i državne uprave, ali i regionalnu saradnju.

Očekuje se da doprinos EU omogući podizanje zajmova kod partnerskih finansijskih institucija u ukupnom iznosu od 540 miliona evra.

Unapređenje povezanosti u okviru Zapadnog Balkana, kao i između regiona i EU, ključni su faktori ekonomskog razvoja Zapadnog Balkana, a kada je taj region u pitanju, plan o povezanosti je jedan od najvećih prioriteta Komisije koji se realizuju uz punu podršku vlada zemalja Zapadnog Balkana, ističe se u saopštenju.

Posebna pažnja je posvećena pripremi i finansiranju konkretnih regionalnih infrastrukturnih projekata, ali i uvođenju tehničkih standarda i motivacionih mera kao što je pojednostavljenje graničnih procedura, razdvajanje pružanja usluga i omogućavanje trećim stranama da pristupe mrežama, zaključuje se u saopštenju.