Caco

Svaki put kad čujem nadimak zloglasnog Mušana Topalovića, naježim se. Caco je u Sarajevu od leta 1992. pa do kraja oktobra 1993. bio sinonim za bezvlašće i nasilnu smrt. Grad je bio oblepljen plakatima „Kopanjem do slobode”. Dva puta sam izbegao prisilno kopanje rovova. Prve ratne godine na pijaci Markale, kad su me dvojica pripadnika njegove brigade presrela i legitimisala. Tada sam bio na radnoj obavezi u firmi, što nisu uvažili. Znao sam da me čeka kopanje na linijama u podnožju Trebevića, a to znači veliku šansu za put u nebo. Odgurnuo sam ramenom nižeg i preskačući tezge, saplićući se i obarajući ljude, uspeo da pobegnem. Nisu smeli da pucaju za mnom zbog mnoštva ljudi na pijaci. Drugi put me anđeo čuvar pogledao kad sam iz koševskog kafea „Jabuka” na trenutak izašao iza zgrade jer nije bilo vode ni struje a toalet u kafeu je zaudarao. U tom momentu zaustavio se kombi s Cacinim ljudima i malobrojni prisutni odvezeni su na kopanje rovova. Mladić iz šanka istog dana je poginuo.

Mušan Topalović Caco, predratni nepoznati muzičar, imao je svoju privatnu jedinicu u sarajevskom naselju Bistrik i samo je na papiru bio u sistemu komandovanja Armije BiH kao 10. brdska brigada Prvog korpusa. Međutim, kad se osilio i počeo da privodi na kopanje rovova i osobe iz vlasti, situacija se promenila. Broj ljudi se povećavao, ginuli su kopajući rovove ili izvlačeći mrtve pomoću kuka na dugačkom kanapu između rovova zaraćenih strana. Kad je sve prevršilo meru i pretvorilo se u teror nad građanima Sarajeva, prvenstveno Srbima, krajem oktobra 1993. devet mladih pripadnika policije koji su otišli po Cacu s nalogom za privođenje, izmasakrirani su u njegovom štabu. Ako je to sada uopšte važno, od devet ubijenih, šestorica su bili Bošnjaci. Tada je Alija Izetbegović naredio da se uhapse Mušan Topalović Caco i samovoljni Ramiz Delalić Ćelo, komandant 9. brdske brigade (poznat kao ubica srpskog svata Nikole Gardovića na Baščaršiji marta 1992). Vojno-policijska akcija na odmetnute lokalne komandante nazvana je „Trebević 2”. Delalić je svoju predaju uslovio time da po njega u štab dođe Haris Silajdžić i garantuje mu sigurnost, što je i učinjeno. Caco je posle okršaja uhapšen, isto veče do smrti pretučen u komandi Prvog korpusa, potom rafalom ubijen „u pokušaju bega” i iste noći sahranjen na nepoznatoj lokaciji. Četiri godine kasnije, uz odobrenje Alije Izetbegovića, a u organizaciji Zelenih beretki, ekshumiran je i u prisustvu 12.000 ljudi, od Careve džamije gde mu je klanjana dženaza, s ruke na ruku prenesen do Šehidskog groblja nad Kovačima.

Kada se, pre šest-sedam godina, počelo pričati kako će Srbi iz Republike Srpske podići krst na Zlatištu iznad Sarajeva, visok trideset metara, u čast poginulim i pobijenim sunarodnicima, prijateljima iz Srpskog građanskog vijeća i „Dobrotvora” Rajku Živkoviću i Zdravku Aćimoviću predložio sam da se angažuju kod vlasti u oba dela podeljenog grada oko izgradnje kapelice ubijenim Srbima koji su bačeni u bezdan Kazani. To bi bilo mesto za odavanje pomena nedužnim civilnim žrtvama, a ogromni krst iznad Sarajeva je više teranje inata. Nažalost, njihova nastojanja nisu urodila plodom. O broju žrtava bačenih u jamu Kazani, dok se konačno ne sprovede istraga zajednički formirane komisije, bespredmetno je govoriti. Zavisno od toga koja strana iznosi procene, broj ubijenih kreće se od dvadeset pa do nekoliko stotina. Četrnaest optuženih i izvedenih pred Okružni vojni sud iz 10. brdske brigade osuđeni su na mizerne kazne, i to ne za ratni zločin, već za ubistva – od deset meseci pa do šest godina, s tim što su neke, posle žalbi, smanjene.

Pre nekoliko dana, u centru Sarajeva, u parku At mejdan, aktivisti inicijative „Jer me se tiče” postavili su spomen-ploču: „Civilnim žrtvama ratnog zločina u Sarajevu, počinjenog od strane pripadnika 10. brdske brigade ARBiH”. Ploča je postavljena u neposrednoj blizini Ministarstva odbrane BiH. Kada sam na TV video postavljanje ploče, pomislio sam kako neće čitava dočekati sledeće jutro. Prevario sam se. Snimljena je razbijena već sat vremena posle ceremonije. Treba se upitati – kako to da počinioci nisu primećeni i sprečeni od vojnika koji obezbeđuju ogromni objekat Ministarstva? Uzgred, nepunih dvesta metara dalje, na zgradi Osnovne škole „Edhem Mulabdić” stoji ploča sa imenima palih branitelja Opštine Stari grad, a među njima je i ime Mušana Topalovića Cace.

Član Udruženja novinara BiH