Tablom na Skoplje

Odnosi između Srbije i Makedonije pre se mogu opisati kao bračni nego kao diplomatski. A kada se u živopisni svet međunarodnih mikroodnosa umeša i Grčka, slučaj obične table na autoputu, na novootvorenoj deonici Koridora 10 kod Vladičinog Hana, ukazuje koliko je zapravo na jugoistoku Balkana ostalo spornih pitanja, kako u oblasti pravopisa, tako i u oblasti geopolitike.

Zašto je tabla toliko razljutila makedonske vlasti da je naša ambasadorka u Skoplju Dušanka Divjak Tomić pozvana na konsultacije? Kakve su diplomatske znakove pored puta postavili Srbi, a kako su ih pročitali Makedonci?   

Na tabli piše da autoput E75 povezuje Beograd i – BJRM, to jest Bivšu Jugoslovensku Republiku Makedoniju. Putari, verovatno, nisu pisali bez diktiranja nekog mnogo moćnijeg, pa je poigravanje sa imenom domovine Darka Pančeva i Ilije Najdovskog izazvalo ozbiljan zastoj na diplomatskoj magistrali između Beograda i Skoplja.

Makedonija je i zvanično zatražila od Srbije da ukloni table na kojima stoji skraćenica BJRM, umesto ustavnog imena Makedonije, saopštilo je makedonsko ministarstvo spoljnih poslova. Šef srpske diplomatije Ivica Dačić je uzvratio: „Njima sada smeta ta tabla, a nama ne treba da smeta to što su u Unesku glasali za prijem Kosova.” I Dačić je naglasio da tabla ostaje. Kakva će biti reakcija u Skoplju?

Uzdrman unutrašnjim političkim potresima i prinuđen da pristane na hibridnu vladu s nekoliko opozicionih ministara, kako bi se pripremio teren za izbore zakazane za april sledeće godine, premijer Makedonije Nikola Gruevski verovatno je sebi želeo da osnaži akcije među makedonskim nacionalistima – zaoštravanjem odnosa sa Srbijom. A povod mu se sam namestio. To je ime njegove zemlje koju, kakvog li paradoksa, u regionu jedino priznaje upravo – Srbija. Nije li, uostalom, pred izbore u Hrvatskoj, nešto slično učinio i Zoran Milanović, agresivnom retorikom prema Srbima na migrantskom putu? Ne pokazuju li to, uoči svakih izbora, Milo Đukanović ili lideri iz Tirane, targetirajući odnose sa Srbijom kao jednu od dobitnih tema kampanja?  

Nije li Makedonija upravo zbog toga oštro reagovala? Naime, Evropska unija, UN, OEBS, NATO i ostale međunarodne organizacije, Makedoniju nazivaju upravo onako kako piše na srpskom putokazu. I priznata je u tim organizacijama samo kao – Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija.

Tako se dogodio diplomatski apsurd: mada Srbija jedina u okruženju priznaje ime Makedonije, Gruevski se izgleda odlučio da vodi politiku po onoj starostavnoj izreci koja je odavno prešla makedonske granice: „Brat za brat, sirenje za pari!”

Na drugoj strani, u Beogradu se uvek nešto kasnije pali lampica. Ovog puta se uključila kad je Makedonija opet glasala protiv interesa Srbije, digavši ruku za prijem Kosova u Unesko.  

Složenost odnosa Srbije i Makedonije, ključnih zemalja na starom strategijskom putu kroz Vardarsko-moravsku dolinu, obogatio je i bivši ministar Bačević svojom megalomanskom zamisli velikog kanalu koji bi spojio Dunav i Egejsko more. Velika voda bi tako prolazila i kroz Makedoniju. Kanala nema, ali je

voda zamućena. Još u vreme raspada Jugoslavije, Slobodan Milošević priznao je južnjake po njihovom ustavnom imenu, a deo obostranog, prećutnog dila bio je da Makedonija prizna da je SRJ pravni naslednik SFRJ.

Neki sagovornici iz tog vremena sećaju se da je Milošević želeo da, priznavanjem Makedonije, pokaže zahvalnost Skoplju, ali i demonstrira regionu i svetu da je razlaz između posvađanih jugoslovenskih republika moguć i bez rata i krvi.

Makedonija i Srbija razdružile su se zajedničkim ručkom, umesto zajedničkom makljažom. Međutim, postoji teorija da je to bila ideja i Mire Marković koja je sanjala o obnovi Jugoslavije. Ali, ni Sloba nije bio imun na nostalgiju, rizikujući da zbog toga pokvari odlične odnose za Grčkom i njenim tadašnjim liderom Micotakisom.

Naime, jedan od najbližih Miloševićevih ljudi potvrdio mi je da je tadašnji premijer Konstantin Micotakis bukvalno besneo, jer se osećao izdanim upravo od Miloševića. On je javno demonstrirao naklonost ka Srbima i već omraženom srpskom voždu, mada mu je u isto vreme na letovanje u vilu dolazio američki predsednik Džordž Buš stariji.

Grčka u to vreme nije obnovila višedecenijski sporazum sa Beogradom o eksteritorijalnosti dela solunske luke, čime je Srbija izgubila stratešku koncesiju staru gotovo jedan vek. Da li je zbog jugonostalgije tada izgubljen Solun, pa gradonačelnik Jagodine Dragan Marković Palma sada nudi jedini izlaz Srbiji na more – u Paraliji gde je Palma kupio deo plaže.   

Jedan od sadašnjih visokopozicioniranih srpskih diplomata napominje da Grcima zapravo nije jasna – srpska matematika. Uključivanje Pitagore u diplomatiju vodi ka zaključku da bi Srbiji prioritet trebalo da budu odnosi sa Atinom, a ne sa Skopljem. To se, međutim, već kosi sa još jednom starom grčkom naukom. Zove se – logika.

Grcima nije jasna sledeća jednačina: Atina ne priznaje Kosovo, tradicionalni je prijatelj Beograda, iako je član EU i NATO. Srbija, međutim, drži stranu Skoplju oko imena u sporu sa Grčkom, iako je Makedonija priznala Kosovo i sapliće Srbiju na svakom koraku. U Grčkoj su Zejtinlik, Krf i ostrvo Vido u perfektnom stanju, dok su srpka vojnička groblja u Makedoniji zarasla u korov.

Kako je „Politika” pisala, u diplomatskim kuloarima kruži priča da je u OEBS-u Srbija čak predlagala da se Grčka pritisne oko makedonskog imena, sada, kada je slaba.

Ta šaputanja su doprla do grčkih ušiju i tada je Atina zaoštrila svoje odnose sa Beogradom, pa je grčki šef diplomatije letos u Prištini upozorio da će Atina podržati učlanjenje Kosova u međunarodne organizacije. To je izazvalo Ivicu Dačića da od Grka zatraži pojašnjenje te izjave. Grčka, međutim, ipak nije glasala za ulazak Kosova u Unesko, što je Makedonija učinila. Ali, Grčka je bila uzdržana, što se ocenjuje kao ljutnja Atine i prekor Srbiji. Uostalom, i davno najavljivana poseta Aleksisa Ciprasa Srbiji nikako da se ostvari

Grčka, naravno, primećuje i šta joj se dešava u svom dvorištu. Srbija dve i po godine nije postavljala ambasadora, već je u tom važnom delu kontinenta kao otpravnika poslova držala Branka Lazarevića, koji se pominje kao ozbiljan učesnik u aferi „Banana” i slučaju Šarić.

Međutim, Srbija je ipak reagovala. Od sredine januara u Atinu bi trebalo da otputuje novi ambasador Srbije Dušan Spasojević, što bi trebalo da bude znak otopljavanja odnosa dve zemlje.  

Jedan od skopskih analitičara slaže se takođe da postavljanjem table sa oznakom BJRM Srbi vraćaju Makedoniji udarac za Unesko. Ovaj makedonski intelektualac isto tako smatra da je Makedonija primorana na poteze usmerene protiv interesa Srbije, jer od 1998. godine pobednička makedonska partija za koalicionog partnera dovodi pobedničku albansku partiju.

– Svi ključni sistemski zakoni moraju da prođu ne samo većinu u parlamentu, već i većinu među albanskim poslanicima, što se naziva takozvanom Badinterovom većinom. Makedonija je kompleksna politička struktura i džaba se mi grlimo i volimo kao dva bratska naroda. Ako Albanci kažu „ne”, uzalud naša ljubav. A Albancima u Makedoniji je Kosovo najvažnija tačka. Kada makedonski deo vlade kaže „ne”, onda sledi blokada čitave vlade od Albanaca – kaže nam ovaj skopski analitičar.  

I priznaje da je nekoliko puta, razgovarajući sa beogradskim prijateljima, slušao isto pitanje: zašto Makedonija glasa protiv Srbije?

– Mi im kažemo: „Aman, mi vas volimo, ali treba da se shvati koji je realan interes zemlje” – kaže mi skopski tumač realnosti na terenu.

Da li je to konačno shvatila i Srbija? Da li je Beograd stavio sve činjenice na kantar i da li je izmerio koja nam je zemlja važnija? Ili je moguće da Srbija i između Atine i Skoplja vodi politiku neutralnosti? „Ko bi reko, čuda da se dese”, glasi omiljeni stih iz narodnjaka „Miljacka” koji voli da peva Ivica Dačić. Ali, kako drugačije opisati odnose na Balkanu nego kao gomilu čudesa i nadrealnih postupaka, te tako Beograd, udarajući tablom po Skoplju, pokušava da sprovede svoje legitimne interese u regionu.