Neonacisti i dalje muče Nemce

Od našeg dopisnika

Frankfurt, Hajdelberg – Uprkos tome što su juče lingvistički stručnjaci iz Društva za nemački jezik u Visbadenu za nemačku reč godine izabrali reč „izbeglice”, u Nemačkoj se minulih meseci sve više pominje reč „neonacisti”. Nemačka javnost je sa pažnjom pratila novi razvoj događaja na suđenju članici neonacističke terorističke grupe Nacionalsocijalističko podzemlje (NSU), ali i najavu Ustavnog suda da će u martu sledeće godine početi saslušanje u postupku moguće zabrane rada ultradesničarske Nacionaldemokratske partije (NPD), koja u javnosti važi za blisku neonacistima.

Rezultat ovog suđenja, koje važi za jedno od najspektakularnijih i najobimnijih u nemačkoj istoriji, godinama se iščekuje u nemačkoj javnosti, budući da je ova teroristička ćelija učestvovala u ubistvima devet imigranata i jedne nemačke policajke, potom u podmetanju bombi u zgradama u kojima žive migranti i izvođenju desetina oružanih pljački. Kako se veruje, jedina preživela članica NSU, Beate Čepe (40), posle dve i po godine ćutanja ove nedelje je progovorila i priznala da je znala za ubistva, ali da nije učestvovala ni u pripremi, ni u izvršenju tih ubistava.

Beate Čepe je optužena da je od 2000. do 2007. ubila osam Turaka, jednog Grka i jednu nemačku policajku, potom da je podmetnula dve bombe koje su eksplodirale u područjima gde žive migranti i da je izvršila 15 oružanih pljački. Zbog ovih dela njoj preti doživotna zatvorska kazna.

Ona se na suđenju u Minhenu izvinila porodicama žrtava, tvrdeći da „oseća moralnu krivicu”, ali da nije kriva za ubistva, te da je naknadno saznala šta su uradili njeni drugovi iz NSU Uve Benhart i Uve Mundlos. Prema njenim rečima, Mundlos i Benhart su joj tek tri meseca kasnije rekli za ubistvo turskog cvećara Envera Simseka, koje su izvršili u septembru 2000. u Nirnbergu.

„Obojica su mi bili kao porodica”, rekla je ona, čime je želela da se opravda zašto nije imala snage da ih prijavi policiji.

To ubistvo bilo je samo prvo u nizu ubistava ljudi koji imaju migrantsko poreklo, osim ubistva nemačke policajke Mišel Kizeveter, koju su Mundlos i Benhart, kako tvrdi Čepe, ubili samo da bi se domogli njenog službenog pištolja. Jedanaestogodišnji niz ubistava završio se kada su u pljački jedne banke 2011. godine Benhart i Mundlos izvršili samoubistvo.

U iskazu koji je napisan na više od 50 kucanih stranica optužena je negirala i da je članica NSU, tvrdeći da nikada nije videla nijednog člana te organizacije.

Ceo njen iskaz izazvao je buru negativnih reakcija, pri čemu su ga advokati žrtava ocenili kao „neuverljiv” i „konstrukciju laži”. I mediji su reagovali burno, čak i oni van granica Nemačke. Dopisnik švajcarskog lista „Tages Ancajger” iz Berlina, Dominik Ajgenman, čitanje njenog iskaza ocenjuje kao konačno ismevanje žrtava i njenih porodica.

„Uz dužno poštovanje, ali šta Čape misli koliko je sud glup? Prema tome kako je prestavljaju desetine svedoka, ona je samo povodljiva dragana dvojice loših momaka. Za one koji je znaju ona je samouverena manipulatorka, pametan logističar i zagriženi nacista”, ističe dopisnik ovog lista i dodaje da su njene sadašnje tvrdnje samo prazna priča koja joj neće pomoći na sudu, dok joj javnost i onako ne veruje.

Prema oceni lista „Merkiše algemajne” iz Potsdama, ovaj slučaj će dovesti do presude, ali ne i do potpune istine o NSU. Zbog toga ovaj list predlaže formiranje nove parlamentarne komisije o NSU, jer smatra da je političko procesuiranje NSU komplikovano i daleko od završetka.

Konačna sudska presuda u ovom slučaju očekuje se na proleće 2016, a tada će se znati i prve naznake slučaja pred Ustavnim sudom Nemačke, koji bi mogao da dovede do zabrane ove stranke.

NPD važi za opasnu desničarsko ekstremističku stranku za koju je pre dve godine gornji dom nemačkog parlamenta – Bundesrat, u kojem sede predstavnici nemačkih saveznih pokrajina – podneo zahtev Ustavnom sudu da zabrani njen rad zbog toga što je „pretnja nemačkom ustavu i demokratiji”.

Ustavni sud u Karlsrueu saopštio je da će od 1. do 3. marta sledeće godine saslušavati strane u postupku, ali mnogi stručnjaci nisu sigurni da će doći i do zabrane NPD-a, budući da to nije uspelo u prethodnom pokušaju pre 12 godina. Tadašnji pokušaj nije uspeo jer se saznalo da je nemačka služba državne bezbednosti – Služba za zaštitu ustava – imala informante u samom vrhu NPD-a, što nije otkrila u sudskom postupku. Zbog toga je Ustavni sud tražio od predstavnika države da podnese dokaze da njeni obaveštajci više nisu aktivni u NPD.

Komentator lista „Badiše cajtung” iz Frajburga ističe da trenutno postoji mnogo opasnosti po demokratiju u Nemačkoj, navodeći da je samo ove godine bilo stotine napada na prihvatilišta za azilante i da se u mnogim mestima preti onima koji se zauzimaju za izbeglice.

„Ko veruje da će to biti ublaženo posle zabrane NPD? Demokratija se ne štiti zabranama, koje nisu podesne ni kao simbol, već zalaganjem što većeg broja ljudi u borbi protiv mržnje i u zaštitu slabijih”, ističe ovaj list sa jugozapada zemlje, dok „Fraje prese” iz Kemnica sa severoistoka Nemačke ističe da „postupak zabrane NPD jasno govori da je nemačka demokratija i dalje krhka”.

„U starim tradicionalnim demokratijama kao što su SAD ili Velika Britanija, zabrane stranaka su nepoznata stvar. U Nemačkoj, gde je 1933. protivustavni NSDAP legalno došao na vlast, ustavne odredbe o zabrani stranaka trebalo bi da pomognu da se istorija ne ponovi”, ističe ovaj list, pitajući se „koliko će još potrajati dok nemačka demokratija ne bude toliko zrela da protiv političkih protivnika može da se odbrani političkim sredstvima”.