Nestanak deteta prioritet za policiju

Na Astrin evropski broj za nestalu decu (116000), od januara do kraja novembra ove godine prijavljena su 44 slučaja nestanaka mlađih od 18 godina. Nestalo je 34 devojčice i 10 dečaka, a među njima najviše je bilo onih koji su pobegli od kuće ili iz domova za nezbrinutu decu i prihvatilišta za mlade. U najvećem broju slučajeva, kaže Katarina Ivanović iz Astre, reč je o deci koja su pobegla od kuće.

„Imali smo tri slučaja roditeljskih otmica, tri otmice koje su izvršile treće osobe i tri deteta koja su se izgubila. Najčešće nas pozivaju roditelji, ali i druge organizacije iz zemlje i inostranstva, uglavnom saradnici Astre iz mreže Evropskih brojeva za nestalu decu”, navodi Ivanovićeva za „Politiku”.

Prošle godine nestalo je 694 dece i maloletnika, a pronađeno je njih 689, pokazuju izveštaji policije. U MUP-u za „Politiku” napominju da bi podatak o šestoro dece koja nisu nađena trebalo uzeti sa rezervom jer se dešava da roditelji i rodbina nekada policiji ne prijave da su pronašli svoje nestale.

Iskustvo policajaca takođe govori da je od ukupnog broja prijavljenih nestanaka najviše dece i maloletnika koji su pobegli od kuće, iz domova za nezbrinutu decu, škola, prihvatilišta. Razlozi za bekstvo su uglavnom ljubavni problemi, loše ocene, svađe sa roditeljima i vršnjačke svađe, nasilje u porodici. Štićenici iz domova dnevno beže po nekoliko puta.

„Nestanak deteta je uvek prioritet za policiju i u svakom od prijavljenih slučajeva postupa se hitno”, tvrde u policiji.

Prošle godine dva slučaja nestalih devojčica su potresla javnost. Policijske potrage za Tijanom Jurić (15) iz Subotice i Ivanom Podraščić (14) iz Beograda završile su se nalaženjem njihovih tela. Obe devojčice brutalno su ubijene. Ove godine usvojen je takozvani Tijanin zakon, odnosno prihvaćene su izmene Zakona o policiji koje je inicirao otac ubijene devojčice. Ove izmene podrazumevaju da policija bez odlaganja koristi raspoložive mere i radnje odmah po prijavi nestanka, što bi trebalo da obezbedi efikasnost policijskih istraga otmica i nestanka maloletnika.

A kako to izgleda u praksi? Naš sagovornik iz policije navodi da MUP po prijavi nestanka deteta odmah proverava sve detalje i ukoliko ima indicija da je dete žrtva nekog krivičnog dela, poziva se nadležni tužilac da dozvoli policiji preduzimanje posebnih dokaznih i istražnih radnji.

Tužilaštvo procenjuje da li je nestalo dete žrtva krivičnog dela, od čega zavisi i postupanje policije u svakom konkretnom slučaju. Tužilac daje policiji dozvolu da primeni mere kao što su tajni nadzor i snimanje komunikacija, prikupljanje informacija putem baznih stanica mobilne telefonije, što je najčešće ključno u slučajevima nestanaka dece. Upravo je pretragom baznih stanica mobilne telefonije prošle godine pronađen ubica Tijane Jurić.

„Tužilac daje dozvolu za preduzimanje posebnih istražnih radnji ukoliko posumnja da je dete žrtva ubistva, otmice, zastrašivanja, iskorišćavanja maloletnika u pornografske svrhe, iznude, ucene, trgovine ljudima, uzimanja talaca”, navode u policiji.

Prilikom prijave nestanka procedura nalaže da policajac zapiše sve detalje u vezi sa godinama, izgledom, odećom, karakteristikama, ponašanjem, sklonostima, navikama i svim ostalim detaljima koji mogu da pomognu u potrazi za detetom. Odmah se raspisuje objava o nestanku i traganju, koja se prosleđuje svim policijskim upravama, stanicama, graničnim prelazima ukoliko se sumnja da je dete na teritoriji Srbije.

Ukoliko se pak pouzdano zna da je dete u određenom gradu, mestu ili opštini, potraga se ograničava na tu teritoriju.

Sa druge strane, roditelji se poučavaju da provere da li se dete javljalo ili je kod nekoga od rodbine, prijatelja, komšija, drugara, kao i da probaju da u okviru svojih mogućnosti pomognu nadležnima.

Policija prvo proverava bolnice, ustanove socijalne zaštite, policijske stanice. Ukoliko se dete ne pronađe na ovim mestima, pravi se detaljan plan dalje potrage.

Katarina Ivanović iz nevladine organizacije Astra navodi da su prvi sati nakon nestana deteta od ključnog značaja za pronalazak. Moguće je, kaže ona, da se dete nalazi u blizini, da ima neposrednih očevidaca koji su svežeg pamćenja pa se sećaju šta je imalo na sebi, gde je viđeno i sa kim.

„Po odobrenju roditelja informacije o nestalom detetu plasiramo u javnost preko društvenih mreža, veb-sajtova, mejling lista, televizija. Od medija zavisi da li će to objaviti ili ne. Međutim, ideja je da uvedemo i zvaničan sistem alarmiranja javnosti u slučajevima nestale dece – Tijana alert. To bi podrazumevalo da mediji budu u obavezi da objavljuju informacije o nestalom detetu, da se one plasiraju putem bilborda na ulicama, u gradskom prevozu”, navodi Ivanovićeva.

Astra i MUP imaju potpisan Memorandum o saradnji koji, kaže Ivanovićeva, predviđa da može da se objavi poster nestalog deteta sa osnovnim informacijama, gde je viđeno poslednji put i šta je imalo na sebi. Memorandumom je predviđeno i uzajamno obaveštavanje o svim relevantnim informacijama u vezi sa konkretnim slučajem.