San mi je olimpijska medalja za Srbiju

Velimir Stjepanović proslaviće 7. avgusta iduće godine u Rio de Žaneiru 23. rođendan i pokušati da na Olimpijskim igrama osvoji prvu medalju. Olimpijski debi imao je na Olimpijskim igrama mladih 2010. kada je osvojio srebro na 100 m prsno i bronzu na 100 m delfin, a u Londonu na „velikim igrama” na 200 m delfinovim stilom zauzeo šesto mesto. U međuvremenu naš najbolji plivač postao je dvostruki šampion Starog kontinenta (200 i 400 m slobodno) trostruki pobednik mediteranskih igara, osvajao je svetske i evropske medalje na šampionatima u malim bazenima i najveća je nada našeg plivanja za olimpijsko odličje u Riju.

Da li ste postavili sebi cilj koji želite da ostvarite na Olimpijskim igrama u Riju?

Nijedan plivač sebi ne sme da dozvoli da se razmeće obećanjima o unapred osvojenim medaljama, posebno jer zna da nijanse odlučuju o tome ko će ući u finale, a onda i ko će da završi kao najbrži. Delić sekunde vas odvaja od toga da se uopšte ni ne nađete među osam, deset, odnosno stotinka može da razdvoji šampiona i vicešampiona. To ume da bude prilično surovo, ali je tako. Ogromna je konkurencija. Svi će u Rio doći maksimalno spremni, to je najvažnije takmičenje za sve, dali smo i uložili mnogo. Ipak, ne želim da od toga pravim neki alibi. Znam koliko mogu i verujem u sebe. Vredno radim i treniram, i imam jasan cilj u glavi, a to je borba za mesto na postolju. Plivaću u tri discipline, i u svakoj imam šansu da napravim nešto veliko. San mi je da Srbiji donesem medalju sa Olimpijskih igara, to nikad nisam krio.

Može li zaista da se tempira forma za takvo takmičenje i koje nepredviđene okolnosti mogu da utiču na rezultat?

Plivanje je takav sport da morate da tempirate formu da biste bili najspremniji za tih par dana koliko ono traje, a to ponekada ne ispadne po planu. Nadam se da kod nas to neće biti slučaj. Problem može da bude velika vremenska razlika i adaptacije na istu, i naravno kasni termini za plivanje finalnih trka koje diktiraju televizije, uglavnom iz SAD. Potrudiću se da sve to spremno dočekam, pa je plan da ranije otputujem u Brazil na pripreme.

Koliko očekujete da plivate po disciplinama i koji rezultati će, po Vašoj proceni, biti potrebni da se osvoji olimpijska medalja?

Mislim da je prerano da se priča o vremenima koja bi bila dobra za osvajanje jedne od medalja. Moramo da sačekamo da se približi avgust. U svakom slučaju, moj plan je da otplivam najbolja vremena u sve tri trke, što znači i nove državne rekorde.

Da li se (i po čemu) učešće na olimpijskim igrama razlikuje od učešća na evropskim i svetskim prvenstvima?

Naravno da se razlikuje. Za moj sport to je najveće i najvažnije takmičenje! Sama činjenica da će se tamo u jednom momentu naći najbolji sportisti koje planete ima je nešto neponovljivo. Već sam se jednom našao u takvom okruženju, u Londonu, bilo je to za mene veliko iskustvo, imao sam 19 godina. Pamtim druženje sa našim sportistima, Novakom Đokovićem, Milicom Mandić, vaterpolistima. Učili smo jedni od drugih, posebno mi mlađi, delili dobre i manje dobre stvari. Bili kao porodica. Sada će mi biti lakše, znam šta me sve čeka i samim tim, neću biti previše pod utiskom, već ću ostati maksimalno fokusiran na bazen i rezultate.

Da li postoji talenat za plivanje ili je sve u treningu?

Kao i u svemu, postoji talenat, ali po meni, za veliki deo vrhunskog plivanja je trening. Morate uvek da ste maksimalno spremni, jer ukoliko ste slabije radili samo tokom jedne nedelje u celom pripremnom procesu, to može skupo da vas košta. Vraćam se na one nijanse, stotinke. Pri tome, jedni plivači su viši, drugi poput mene su prosečne visine, pa tehnikom plivanja moram da nadomestim neke nedostatke u odnosu na rivale. Tu je važan i talenat, ali je daleko bitnije kako sam razvio određene elemente, zaokret, da znam kada da pojačam, kad da se poštedim... To su stvari koje se stiču radom i samo radom. Treniram po pet sati dnevno, kada sam u punom treningu. Što u vodi, što napolju. Praktično, samo subotom odmaram, a to koristim da se naspavam. To jeste naporan režim rada i života, ali plivanje je moj izbor i ništa mi ne pada teško. Svestan sam da je to jedini način da napravim nešto značajno u karijeri.

Kako se napreduje u plivanju, kako se podižu granice sopstvenih mogućnosti?

Kao što rekoh, rad, rad, i samo rad. Nema tu mnogo filozofije. Naravno, to podrazumeva i usavršavanje same tehnike plivanja u svim segmentima.

Kako živite u Dubaiju?

U Dubaiju imam odlične uslove za treninge. Infrastruktura, kada je reč o bazenima i mom sportu, je bolja nego na drugim mestima, i mogu da budem zadovoljan. Živim sa roditeljima, u porodičnom stanu, ovde sam ceo život i navikao sam na Emirate. Imam dosta prijatelja, naših ljudi, kolega plivača iz Srbije, i trudimo se da se okupimo kada god možemo, iako nemamo često vremena. Ali, nedavno smo organizovali večeru kod nas u stanu, naručili smo ćevape, ajvar, pršut, sir iz jednog ovdašnjeg restorana koji ima domaću hranu, dok je moja majka pravila proju i spremala teletinu pod sačem. Svi su bili oduševljeni, a naravno da ništa nije ostalo! Osim treninga i strogog sportskog režima, malo je vremena za neke druge aktivnosti, a tada sam uglavnom ili sa verenicom Džesikom, ili sa porodicom i prijateljima. Odemo u bioskop, ili u neki dobar restoran, šetamo se, i slično.

Kako Vam je u Srbiji?

U Srbiju ne dolazim toliko koliko bih ja to želeo, ali kada god dođem bolje mi je nego u Dubaiju. To moram da priznam. Ipak je Srbija moja zemlja, tu sam među svojima i lepo mi je. Dok sam u Beogradu, volim rano ujutro da se prošetam do pekare, pozdravim se sa komšijama, da osluškujem mir i grad koji se polako budi. Ceo taj duh i domaća atmosfera je nešto što se teško rečima opisuje, to se oseća. Takvih stvari nema u inostranstvu, gde je sve nekako instant. Kod nas je sve i dalje pravo, prirodno, opipljivo. To mi se sviđa.

Da li biste u Srbiji mogli da postignete ono što ste postigli živeći i trenirajući u Dubaiju?

Gledajući iz ove perspektive, teško je dati odgovor na to pitanje. Mislim da ipak ne bih uspeo u ovoj meri, zato što su uslovi drugačiji.

Imate li predlog kako da se u Srbiji poboljša plivanje i da li je neko ovde uopšte pokazao da ga zanima mišljenje ljudi kao što ste Vi?

Za početak bi bilo dobro da svako dete nauči da pliva. Da bi se to postiglo potrebna je odgovarajuća infrastruktura i naravno novac koji bi trebalo obezbediti. Mislim da u Srbiji ima i sposobnih i voljnih ljudi da ovo sprovedu u delo. Veliki posao bi trebalo da se uradi da se to ostvari i onda da se sve to nadograđuje. Imamo i talente koji iz generacije u generaciju postižu zapažene rezultate i podrška je i te kako potrebna.

Zbog čega ste se opredelili za plivanje?

Na početku je to bilo zbog zdravog života i dobre figure, ali se to kasnije pretvorilo u ljubav prema sportu, i naravno nadmetanje. To je nešto što me i dalje drži. Možda bih igrao i tenis da je ovde bilo teniskih trenera sa kvalitetom koji Kris Tajdi poseduje za plivanje.

Da li od njega može da se živi, odnosno da li nameravate da po završetku karijere ostanete u plivanju?

Opšte je poznato da ovo nije profitabilan sport ukoliko niste baš na samom svetskom vrhu, kažem NA, a ne U svetskom vrhu. I sami znate da 50 ili 100 najbolje rangiranih tenisera lepo zarađuju, dok to u plivanju nije slučaj. Ali, kod mene i nije toliko bitan taj finansijski moment, jer sam od starta bio svestan da ne mogu od plivanja da se obogatim. Pomažu mi roditelji koliko mogu, a ja se trudim da živim skromno i normalno. Da li ću ostati u plivanju posle, verovatno će zavisiti od toga koliko ću takmičarski uspeti da napravim nešto značajno ove i narednih godina. U ovom momentu još ne razmišljam o danima posle profesionalne karijere. Usmeren sam ka tome da budem što bolji u bazenu.