Igre oko Bosfora

Neprijatan susret u Egejskom moru nije, međutim, prvi sličan incident ovog meseca. Pre samo nekoliko dana Turska se žalila Rusiji zbog toga što je ruski mornar snimljen kako vitla minobacačem sa palube broda koji je plovio kroz Istambul, preneo je Rojters. Kriza u odnosima Ankare i Moskve, kakva nije zapamćena ni u vreme hladnog rata, opet je otvorila staru boljku: treba li menjati konvenciju kojom se reguliše prolaz stranih brodova, pre svega vojnih, kroz Bosfor i Dardanele, moreuze koji razdvajaju Evropu i Aziju. Mediji u Istanbulu danima spekulišu da bi Ankara uskoro mogla da postavi ograničenja za ruske brodove koji prevoze naoružanje i vojnu opremu u Siriju, gde Moskva, na poziv vlade u Damasku, od septembra učestvuje u bombardovanju položaja pripadnika Islamske države (ID).

Neposredan povod za to je upravo pomenuti prolazak ruskog ratnog broda „Cezar Kunjikov”. Lokalni foto-reporteri su tom prilikom snimili jednog mornara na palubi kako na ramenu sve vreme drži pokretnu rampu za lansiranje raketa okrenutu prema gradu na Bosforu. „Rusija preti Istanbulu”, odmah su se u medijima pojavili komentari, na koje su se oni razložniji slatko nasmejali pošto im je sve to ličilo na igru. Ali taj incident je, na čuđenje mnogih, izazvao zvanično reagovanje Ankare, koja kao da je počela da gubi živce posle ekonomskih sankcija Moskve. Prema prvim računicama, te sankcije bi, naime, Tursku mogle da je koštaju nekoliko milijardi dolara.

„Prolazak ruskog broda na ovaj način jeste provokacija i mi očekujemo da se takvi postupci, koji nisu u skladu sa međunarodnim pravom, više ne ponove”, istakli su u Ministarstvu spoljnih poslova u Ankari u protestu koji je uručen ruskom ambasadoru Andreju Karlovu.

U Moskvi su odbacili te optužbe.

„Naš brod nije povredio nijedno pravilo prilikom prolaska kroz Bosfor. Prema konvenciji iz Montrea, obezbeđivanje broda je legitimno pravo njegove posade”, rečeno je u MIP-u Moskvi.

Blokiranje Bosfora bi bilo grubo kršenje međunarodnog prava i konvencije iz Montrea. U Moskvi se nadaju da do toga neće doći i ovim povodom podsećaju da Ankara to nije učinila čak ni za nacističke brodove u vreme Drugog svetskog rata.

U Turskoj su protestovali, ali zasad ne najavljuju posebna ograničenja za ruske vojne brodove, bez obzira na teške optužbe koje svakodnevne lete na relaciji Ankara–Moskva i obratno.

„Mi u ovom trenutku ne planiramo da menjamo odredbe konvencije iz Montrea kojim je regulisan prolaz stranih brodova kroz moreuze”, izjavio je predstavnik MIP-a Tanžu Bilgič. On je, međutim, naglasio da se ta mogućnost ne može do kraja isključiti pogotovo ukoliko u međuvremenu „iskrsnu nove okolnosti” za prolazak kroz Bosfor i Dardanele. Šta bi to praktično moglo da znači, to u Ankari u ovom času ne objašnjavaju.

Ovo nije prvi put da se u Turskoj razmišlja o izmenama tog dokumenta, koji je navodno vreme pregazilo, pošto je na snazi 79 godina. To se potezalo i u vreme gruzijske krize oko Južne Osetije i Abhazije 2008. godine i tokom nedavnog otcepljenja Krima od Ukrajine. U Moskvi se iznova zalažu za poštovanje te konvencije, koja je dosad preživela mnoge političke igre i izazove.

Prolaz kroz Bosfor i Dardanele, koje kontroliše Turska, regulisan je konvencijom koja je usvojena u Montreu 20. jula 1936. U doba mira svi trgovački brodovi uživaju slobodnu plovidbu kroz moreuze. Ratni brodovi, oni veći, mogu prolaziti, ali po određenoj proceduri i njihov dolazak se mora unapred najaviti osam do 14 dana. U konvenciji se pravi razlika između pribrežnih zemalja i onih koje ne izlaze na Crno more. U vreme rata ili ratne opasnosti Turska može da za vojne brodove propiše poseban režim plovidbe kroz moreuze koji razdvajaju Evropu i Aziju. Revizija konvencije može da se izvrši, kako je u Montreu svojevremeno dogovoreno, na isteku svake druge decenije, to jest ovog puta 2016. godine.

Vojni brodovi zemalja izvan crnomorskog regiona mogu da ostaju u tom zatvorenom moru najduže 21 dan i njihov ulazak i izlazak kroz moreuze kontroliše Ankara. Konvenciju iz Montrea su potpisale Turska, Grčka, Rumunija, Sovjetski Savez, Velika Britanija, Francuska, Japan, Kraljevina Jugoslavija… SAD tada nisu bile zainteresovane za taj dogovor i nisu učestvovale u donošenju konvencije.