Sudar mekih sila

Britanska vlada je krajem novembra odlučila da svetskom servisu svog javnog servisa Bi-Bi-Sija u sledećih pet godina obezbedi dodatnih 400 miliona evra kako bi proširio prisustvo u globalnom medijskom prostoru i ojačao britansku „meku silu”. U obrazloženju je napomenuto da je Bi-Bi-Si „najvažniji izvozni artikal kulture i jedan od naših najboljih resursa globalnog uticaja”. Servis danas dopire do 308 miliona ljudi širom sveta i cilj je da se ta brojka do 2022. poveća na 500 miliona.

Evropska unija je u junu osnovala East StratCom Team (Istočni tim za strateške komunikacije) sa zadatkom da se „pozitivnim” porukama, promocijom evropskih vrednosti, finansiranjem medija i čvršćom regulativom „suprotstavi ruskoj propagandi”.

Ovaj tim će se posebno usredsrediti na „istočno susedstvo”, odnosno na države koje su nekad bile deo Sovjetskog Saveza, u kojima postoji plodno tle za „dezinformacione aktivnosti stranih aktera”.

Istovremeno, vodeći kongresmeni u Vašingtonu upozoravaju da „ruska propaganda može biti opasnija od svake vojske, jer nema te artiljerije koja može da zaustavi širenje njihovih laži koje podrivaju bezbednosne interese SAD u Evropi”, reči su predsednika Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma Eda Rojsa, koji sa kolegama traži „robustan odgovor SAD”.

Sve ovo su samo neki od elemenata tekućeg „medijskog hladnog rata” koji prati zaoštravanje između Zapada i Rusije koje je proisteklo iz njihovog geopolitičkog sukoba oko Ukrajine, a eskaliralo posle ruske vojne intervencije u Siriji.

Reč je o svojevrsnom sudaru „mekih sila”. Borba za „duše i umove” između njih nikad, doduše, nije ni prestajala – možda je bilo samo kratke pauze posle rušenja Berlinskog zida – a kriva njenog intenziteta prati krivu Putinovih nastojanja da Rusiji povrati status velike sile i nezaobilaznog faktora u međunarodnom poretku, posle jednodecenijskog nokdauna izazvanog raspadom SSSR.

Uzbunu u zapadnim prestonicama izaziva nova ruska strategija: da se Zapadu suprotstavi tako što će ga imitirati i svoje medijske poruke pakovati isto kao što to rade Bi-Bi-Si i Si-En-En.

Rezultat toga su TV mreža RT (nekada „Rusija tudej”) i Sputnjik, onlajn novinska agencija koja nudi i multimedijalne sadržaje. Oba medija finansira direktno vlada i oba su okrenuta isključivo inostranstvu.

RT je upravo proslavio desetogodišnjicu postojanja, uz čestitke i komplimente predsednika Putina da poštuje najbolje profesionalne tradicije, najbogatije iskustvo domaćeg i stranog emitovanja”.

RT, čiji je moto „Pitajte više”, zaista liči na Si-En-En (čak je angažovao i bivšu zvezdu ove mreže Larija Kinga). Zvanično nudi „rusku verziju međunarodnih događaja” i na spisku je organizacija od strateške važnosti za Rusiju. Metod RT je da vešto koristi jaz između onoga što Zapad propoveda i onog što radi, prvenstveno u sferi ljudskih prava i demokratskih sloboda, naročito na Bliskom istoku.

Skeptičnoj zapadnoj publici često se sugeriše da nije sve onako kako izgleda, navodeći vodu na teorije zavera, što je britanski novinar Piter Pomerancev efektno formulisao u naslovu svoje knjige o medijima i politici u Rusiji: „Ništa nije tačno i sve je moguće”.

Sputnjik, osnovan 2014, svoju misiju definiše kao „prikazivanje višepolarnog sveta, gde svaka zemlja ima svoje nacionalne interese, kulturu, istoriju i tradicije”. Sadržaje nudi na više od 30 jezika i lokalne redakcije u isto toliko, uključujući i Srbiju, a novinari su veoma aktivni na društvenim mrežama.

RT se hvali da njegova mreža ima skoro milijardu gledalaca. Zapadna analitika, međutim, priznaje da teoretski može da dopre do 700 miliona ljudi, ali da je stvarno gleda samo 0,1 odsto evropske TV publike, dok u glavnim urbanim područjima Amerike bar jednom nedeljno RT gleda 2,8 miliona ljudi (SAD imaju 320 miliona stanovnika).

Ova mreža ima budžet sličan onom Svetskog servisa Bi-Bi-Sija: oko 300 miliona dolara, a pominje se da će da naraste i do pola milijarde.

Ruska meka sila je, dakle, u usponu, ali koja pobeđuje? Kad je reč o Putinu, njegov globalni rejting je u velikom neskladu sa domaćim (80 odsto). Prema istraživanju američkog istraživačkog instituta „Pju” iz maja ove godine u 40 zemalja, na uzorku od 45.000 ispitanika, samo 24 odsto smatra da on ispravno postupa u svetskim poslovima, a u svakom slučaju mnogo manje mu se veruje nego Obami (uključujući tu i Bliski istok, gde je odnos 36:25 u korist američkog predsednika)

Na Rusiju povoljno gleda tek 30 odsto ostatka sveta i antirusizam je znatno izraženiji od antiamerikanizma. Pozitivan stav prema Rusiji ima samo 26 odsto Evropljana, poverenje u SAD ima 69 procenata, dok su brojke za Afriku 37:79.

Srbija nije bila na mapi ovog istraživanja, ali u onom koje je početkom ovog meseca obelodanila agencija „Faktor plus”, na pitanje „U kojoj državi biste voleli da živite i radite”, SAD je navelo 23 odsto ispitanika, zemlje EU 43 odsto, dok se za Rusku Federaciju opredelilo tek 11 odsto.