Propala zlatara u gradu zlata

Majdanpek – Kada kažemo zlato, mislimo na Majdanpek. Ova asocijacija aktuelna je i danas, iako malo ljudi zna da zlato odavno „ne sija” u ovom rudarskom, pomalo zaboravljenom gradu. Mnogo je nelogičnosti u Majdanpeku, a jedna od ključnih je da u „gradu bakra” iz koga nastaju i srebro i zlato, ovih dana propada nadaleko čuvena zlatara. Na njena vrata samo što nije zakucao stečajni upravnik, a 269 radnika odnedavno je praktično na ulici. Prvi dan novembra za nekadašnjeg giganta u proizvodnji zlatnog nakita označio je početak kraja slavne istorije duge skoro tri decenije. Račun je blokiran, isključeni su struja i voda, zaposleni čekaju socijalni program. Prodavnicu u centru zatičemo sablasno praznu, a katanac je stavljen i na prodajne objekte širom Srbije i bivše Jugoslavije.

Šta je dovelo do propasti „Zlatare Majdanpek” ako taj grad bukvalno leži na ovom plemenitom metalu?

Zlato, kao i srebro, eksploatiše se u majdanpečkom rudniku. Dobijaju se iz koncentrata bakra koji se odatle transportuje u Bor, gde se vrši dalja prerada. Od 1961. godine kada je počeo da radi Rudnik bakra Majdanpek, pa sve do 2010. proizvedeno je više od 84.300 kilograma koncentrata zlata i oko 438.000 kilograma srebra. Zlato se izvozilo, samo je u Ameriku, kažu, išlo oko 100 kilograma mesečno. Nekada je u zlatari siguran posao imalo skoro 1.500 Majdanpečana, a ovih dana približan broj meštana ostaće na belom hlebu. Računica je jednostavna: oko 300 preostalih radnika plus članovi njihovih porodica izgubili su prihode, a novih radnih mesta u ovom kraju nema. Treba dodati i pedesetak radnika „Megaplasta” koji u korak prate propast kolega iz zlatare. Sve ovo je, slažu se meštani, veliki potres za Majdanpek u kome, osim državnih i lokalnih institucija, rade samo rudnik i fabrika bakarnih cevi.

– Svaki gram zlata koji se proizvede ide u Narodnu banku Srbije. Svaki zlatarin proizvod morao je da nosi pečat NBS, što je bila garancija za kvalitet. Onda su krenuli privatnici, uvozilo se svakakvo zlato, sumnjivog porekla i kvaliteta, ali jeftinije, što je našu zlataru uništilo – objašnjava za „Politiku” Branislav Tomić, direktor Rudnika bakra Majdanpek.

Da je „zlatni” brend Srbije izgubio bitku sa privatnim sektorom, misli i Dejan Matejević, prvi čovek Samostalnog sindikata za Majdanpek, Negotin i Kladovo. Kaže da u našoj državi ne postoji zakon o prometu plemenitih metala, pa su privatnici povlašćeni u odnosu na domaću zlataru čiji proizvodi moraju da nose žig. Trgovce zlatom praktično ništa ne obavezuje na to.

– Moramo pomenuti i činjenicu da je poslednjih dvadesetak godina u Srbiji zlato luksuz, a kad neko želi da ga kupi, uglavnom bira jeftinije. Brend nikome nije važan, pa izgleda ni državi. Znamo da su u bivšoj Jugoslaviji bile dve zlatare – u Majdanpeku i Celju. Slovenci i dalje u Srbiji imaju svoje prodavnice, pa čak i u našem komšiluku, u Zaječaru, dok su prodavnice „Zlatare Majdanpek” zatvorene – kaže Matejević.

Direktor rudnika bakra smatra da je zlatara mogla da opstane jer je imala dobar kvalitet i široku paletu proizvoda, od nakita preko posuđa, crkvenog programa... Moguće je, smatra Tomić, da se nakon 2000. nisu dobro snašli, okrenuli novim tržištima, ali krivicu vidi i u državi koja nije zaštitila domaću zlataru. 

Primer za to je i „Megaplast” iz okolnog Donjeg Milanovca, koji je svojevremeno radio rondele za kovani novac za potrebe NBS, ali su se među novim dobavljačima našle slovačke firme, što se može proveriti i na sajtu NBS, kao i na portalu javnih nabavki. „Megaplast” je nekada radio i za vojsku i policiju.

– Kada bi ta firma opet dobila posao za NBS, policiju i vojsku, trebalo bi uposliti do 100 radnika. Ona sada ima pedesetak, a bilo bi potrebno minimum još toliko – smatra sindikalac Dejan Matejević i napominje da je u toj majdanpečkoj firmi nekada radilo skoro hiljadu radnika.

„Zlatara Majdanpek” iza sebe ima jednu neuspelu prodaju. Kupac iz Slovenije nije ispunio ni početne obaveze, pa je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor. Nedavno je interesovanje pokazao još jedan kupac, ali sve je ostalo na tome. Potom je 20. novembra privatizacija proglašena neuspešnom.

U Majdanpeku je ostala jedino nada da zlataru neko kupi iz stečaja, pokrene proizvodnju i uposli makar deo radnika. Drugu nadu nemaju.

----------------------------------

Propao ceo IPM

„Zlatara Majdanpek” poslovala je u sklopu Industrije za preradu metala (IPM) koja je na izdisaju. Nekada je zapošljavala oko dve i po hiljade radnika, a pod njenom kapom, osim zlatare, poslovale su i dve firme iz okolnog Donjeg Milanovca: FEP, koji je privatizovan, ali jedva opstaje, i „Megaplast” koji je snašla sudbina slična zlatarinoj.

----------------------------------

Zlatara za žene

Zlatara je u Majdanpeku osnovana najpre zbog rudnika, ali i zbog žena, priča nam Silvija Vukašinović iz Službe za odnose sa javnošću RTB Bor i dopisnica borske televizije iz Majdanpeka. Kaže, trebalo je negde angažovati i žensku radnu snagu, s obzirom na to da je rudnik zapošljavao pretežno jači pol.