Ko je ostao kratak pri prodaji Telekoma

Pri­va­ti­za­ci­o­ni sa­vet­nik „La­zard” naj­bo­lje je pro­šao u pri­či oko pro­da­je „Te­le­ko­ma”, bez ob­zi­ra na to što se ovaj po­sao ne­u­spe­šno za­vr­šio. Ka­ko sa­zna­je „Po­li­ti­ka” iz ne­ko­li­ko iz­vo­ra, „La­zard” će svo­je uslu­ge na­pla­ti­ti 638.000 evra. To je fik­sna pro­vi­zi­ja ko­ja je bi­la pred­vi­đe­na ugo­vo­rom, ko­ju će pla­ti­ti „Te­le­kom Sr­bi­ja”, a ko­ja uklju­ču­je tro­ško­ve pri­va­ti­za­ci­o­nog sa­vet­ni­ka, uslu­ge re­vi­zo­ra i advo­ka­ta.

Da je „Lazardov” posao u Srbiji uspešno obavljen, ova kompanija bi dobila i dodatnih 0,3 odsto od ukupne vrednosti transakcije. Upućeni u konsultantske poslove kažu da se na transakcije veće od milijardu evra procenat zarade privatizacionog savetnika obično vrti oko jedan odsto. Što znači, da je najbolji ponuđač, primera radi ponudio 1,4 milijarde evra, a da je Vlada to prihvatila, da bi „Lazardova” provizija bila veća od 4 miliona evra. Larazd ovaj novac neće dobiti, jer je tender propao.

Inače, u konsultantskim poslovima je uobičajeno da privatizacioni savetnik dogovori fisknu proviziju, kao i naknadu u slučaju da se posao uspešno završi.

Nešto je ređi slučaju da se dogovara samo isplata provizije u procentima, u slučaju uspešne prodaje. Takav slučaj, na primer, bio je 2011. godine kada „Siti banka” od Srbije nije dobila ni dinar, jer ugovorom nije bila definisana fiksna provizija.

Tada Siti banka od Srbije nije dobila ni dinar, jer ugovorom nije bila definisana fiksna provizija. Međutim, kako kažu naši sagovornici upućeni u konsultantske poslove, takva vrsta ugovora za državu može da nosi određeni rizik, jer onda privatizacioni savetnik može po svaku cenu da predlaže i insistira na prodaji ne bi li zaradio. Neka vrsta obezbeđenja, pre četiri godine bila je minimalna cena. Pre nego što je ušla u taj posao država je postavila prag od 1,4 milijarde evra ispod kog neće ići. Na tender se javio samo jedan zainteresovani ponuđač – „Telekom Austrija”, koji je ponudio 1,1 milijardu evra.

Ovoga puta, međutim, zvanično nije objavljeno ko je dao najbolju ponudu. Premijer Aleksandar Vučić objašnjavao je novinarima da te detalje ne može da otkrije jer bi prekršio ugovor o tajnosti podataka sa privatizacionim savetnikom.

Nemanja Nenadić, programski direktor organizacije Transparentnost Srbija, kaže da je proces prodaje u velikoj meri bio sakriven od očiju javnosti.

– Vlada je tako postupala, jer je privatizacioni savetnik predložio taj model prodaje. Koliko sam razumeo, cilj je i bio da se komunicira direktno sa firmama koje su iskazale zainteresovanost za prodaju. Ta taktika, iako ovoga puta nije urodila plodom, možda u nekim slučajevima može da bude dobra za prodaju, ali je loša sa stanovišta transparentnosti. Naravno da bi bilo bolje da su se ponude javno otvarale i da se nadmetanje oko cene obavljalo na nekoj vrsti aukcije – kaže Nenadić i dodaje da je ovde bilo prelomno to što je privatizacioni savetnik predložio.

Dodaje i to da ne zna na koji način i da li će biti angažovan profesionalni menadžment za upravljanje „Telekomom”, ali da je važno da ugovor bude javno objavljen. Da za građane Srbije ne bude tajna svako slovo tog dokumenta, kao što je tajna u slučaju „Železare Smederevo”, kaže Nenadić.

Iako su detalji o tenderu bili tajna, neke informacije ipak su procurele u javnost. Osim „Apola”, koji se javio zajedno sa „Telekomom Slovenija”, ponudu su dostavili i investicioni fond „Kolbek”, „Avdent internešnel”, „Mid Evropa partneri”, ruski MTS i „Novator partners”. Iako su se njihove ponude razlikovale za većinu je bila zajednička jedna stvar – gotovo svi su u nekom trenutku sarađivali sa konsultantskom kućom „Lazard”, koja je bila privatizacioni savetnik u ovom poslu.

Pošto se odustalo od prodaje, nameće se pitanje šta je plan „Be”?

Prema našim saznanjima, osim procesa restrukturiranja, trenutno se razmišlja o prodaji manjinskog paketa akcija. Svež kapital za investicije, koje su „Telekomu” neophodne, možda će biti pribavljen upravo na taj način, nagovestio je pre nekoliko dana premijer. Izlazak na berzu sa inicijalnom javnom ponudom takođe nije isključio.

Sudbina „Telekoma” lomila se u toku prethodne sedmice. Da je država možda odustala od prodaje činilo se sredinom nedelje. Iz izjava visokih državnih zvaničnika kao da je provejavao stav da ih nijedna ponuda nije do te mere impresionirala. Ministar privrede Željko Sertić, na primer, gostujući na RTS-u istakao je kako bi im bilo lakše da su dobili jako dobru ili jako lošu ponudu. „Onda bismo znali šta nam je činiti”, rekao je Sertić.

Naš izvor tvrdi da je ponuda bila nedovoljno niska da bi se lako odbila, ali i nedovoljno visoka da bi se prihvatila.

„Da su dali barem 100, 200 miliona evra više”, rekao je premijer Vučić u petak.

Upućeni u pregovore kažu da je to bio poslednji pokušaj države da tvrdi pazar i da, eventualno pogura cenu.

Osim niske cene, kako saznajemo, razlog za odustajanje od prodaje za premijera Vučića je i to što su otpori u samoj Srpskoj naprednoj stranci (SNS) bili veliki.