Uloga ajvara u našem filmu

Upravo je u kulturnim krugovima i medijima, odjeknula vest o toliko očekivanim rezultatima konkursa Filmskog centra Srbije za sufinansiranje filmova. Na konkurs raspisan 10. oktobra,  prijavilo se više od 200 autora! Nekoliko komisija čitalo je scenarije, a među čitačima bili su i jedan filmski autor Predrag Gaga Antonijević, koji živi i radi u Los Anđelesu, kao i književnik Miljenko Jergović, koji je čitao u Njujorku, pa je bilo teže došaptavati mu na koga da obrati pažnju. I kada je, pre neki dan, na sajtu Filmskog centra Srbije, a potom i u medijima, saopšteno ko su dobitnici, nastao je –tajac. Jer, među 26 imena, nema osvedočenih reditelja, kao što su Srđan Dragojević (konkurisao sa čak četiri projekta) nema Lordana Zafranovića, Slobodana Šijana, Lazara Ristovskog, Gorana Markovića (konkurisao sa dva projekta), Siniše Kovačevića, niti afirmisanog Stefana Arsenijevića.... Dragan Bjelogrlić je, u poslednjem trenutku, napustio mesto člana UO FCS, jer je i sam konkurisao. I, nije prošao kao producent sa filmom Lordana Zafranovića, ali je dobio novac kao reditelj i producent za razvoj projekta  filma ‚‚Čuvari formule” po scenariju Vuka Ršumovića. Za završetak započetog filma ‚‚Procep” novac je dobio i reditelj Dejan Zečević.

Očigledno, uvidom u spisak dobitnika subvencija, najavljena je nova generacija reditelja, ali i pojava nemalog broja rediteljki. Čak je šest dama,a da ni jedna nema „tatu Kopolu” iza sebe! Navodimo redom: rediteljka Ana Marija Rosi, za scenario i režiju filma pod nazivom „Ajvar” dobila je 30 miliona dinara kao debitant, kao i Maša Nešković za „Najduže leto”. Na listi rediteljki, ali u drugim kategorijama su Mila Turajlić i Senka Domanović. Tanja Brzaković imaće novac za film bizarnog naziva, „Proročanstva Tarabića”, a Biljana Tutorov za,čak, dva dokumentarna filma. Dva i po miliona dinara da završi dokumentarac „Šta čekamo, baba?” i dva miliona za realizaciju dugometražnog dokumentarca „Kargo”.   

Smena generacija na našem filmskom nebu, najavila je i nove priče. Teme koje se bave malim čovekom, takozvane tople i manje tople ljudske priče, pa i ulogom ajvara (za koji  teško da će se naći prevod) kao metaforom, u ljubavnoj priči jednog muškarca i jedne žene! Nema mega i megalomanskih ratnih i inih epopeja, u koje je nemilice utrpavan budžetski novac, najčešće uzalud.  Njima su, uglavnom, kumovali bliski odnosi umetnika i pojedinih uticajnih političara, koji su se budžetskim parama ponašali kao galantne mecene. Kao što ima i filmova, koji iako finansirani, nikad nisu snimljeni, a pare su otišle nekim „ponornicama” u nečije džepove. Za nekim ambicioznim spektaklima su ostajali repovi aždaha, pa i skandali o neisplaćenim honorarima glumcima... Tuga i sunovrat.

Najzad, ovim hrabrim, nazovimo ga „rezom bez anestezije” iz Filmskog centra Srbije, (nije nam poznato koliko su za to zaslužni dr Nada Popović Perišić, na čelu UO, ili novi direktor Boban Jevtić) kao da stiže poruka, da su načeti višedecenijski nedodirljivi, koherentni, što ne reći, klanovski organizovani korpusi i političko-filmadžijski lobiji. Prostor su počeli da osvajaju neka nova imena. Malo li je?!