Dinkićeva decentralizacija odlazi na đubrište istorije

Mlađan Dinkić povukao se iz političkog života, a decentralizacija, njegov veliki politički projekat, ovih dana odlazi u istoriju. Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave predviđa da, umesto dosadašnjih 80 odsto prihoda poreza na zarade, opštinama ostane 50 odsto. Pre četiri godine, na insistiranje tadašnjeg ministra ekonomije Mlađana Dinkića, prihodi od poreza na plate lokalnim samoupravama povećani su sa 40 na 80 odsto.

Tada, krajem 2011. godine, Međunarodni monetarni fond (MMF) se žestoko protivio ideji Mlađana Dinkića sa argumentima da prihod od poreza na plate svuda u svetu ide u centralnu kasu, da će nastati veliki deficit u republičkom budžetu, kao i da opštinari pare neće koristiti za neophodne investicije, već na nova zapošljavanja. Sada je, na insistiranje MMF-a, nova verzija propisa, čiji je predlagač Ministarstvo finansija na javnoj raspravi. Kako saznaje „Politika”, uslov da bord direktora fonda Srbiji odobri treću kontrolu aranžmana iz predostrožnosti sa našom zemljom bio je upravo da Nacrt zakona o finansiranju lokalne samouprave ode na javnu raspravu. Očekuje se da izvršni direktori Fonda sutra potvrde da je Srbija uspešno prošla treću reviziju programa.

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, koji se pre četiri godine takođe žestoko protivio ideji Mlađana Dinkića kaže da se poslednjim promenama uspostavlja neka vrta ravnoteže.

– Decentralizacija je tada bila u funkciji prikupljanja političkih poena. Mi smo radili istraživanja i zaključili da su novac koje su lokalne samouprave dobile, umesto za investicije, koristile za povećanje plata, nova zapošljavanja i subvencije. Nije dobro da se takve promene sprovode preko noći, kao što je to bilo 2011. godine na insistiranje Dinkića. Sada će biti teško da se lokalnim samoupravama oduzmu prihodi koje su tada dobili – smatra Arsić.

Predstavnici lokalnih samouprava su već počeli da negoduju, jer će im novim zakonom, ukoliko ga vlada i skupština budu usvojile, opštinama smanjiti prihode za osam milijardi.

Prema rečima Saše Paunovića, predsednika opštine Paraćin, centralna kasa je u međuvremenu raznim potezima nadoknadila jaz koji se javio krajem 2011. godine. Zanimljivo je da je Paunović, tada takođe bio jedan od Dinkićevih kritičara, jer je smatrao da je Dinkić nedosledan jer je, upravo on centralizovao javne finansije, kad je bio ministar finansija.

 „Decentralizacija je tema koju još nije potrošio i ne pada mi na pamet da mu pomažem da uđe u Skupštinu”, govorio je Paunović 2011. godine.

Ono što je bio poseban dramski detalj u priči je što je Paunović, kao funkcioner DS-a, zapravo kritikovao člana tadašnje vladajuće koalicije – Ujedinjene regione Srbije.

Paunović danas kaže da se ispostavilo da je ta priča imala samo predizbornu svrhu. Jer, već u jesen 2012. godine država je ukinula parafiskalne namete, koji su činili dobar deo prihoda lokalne samouprave. Država je tada povećala PDV. Takođe, u maju 2013. godine smanjen je porez na zarade (sa 12 na 10 odsto), čime su zakinuti lokalni budžeti, a povećani su doprinosi (sa 20 na 22 odsto) čime je dobio republički budžet.

– Država je tim potezom nadoknadila gotovo sve što je centralna kasa izgubila. Onda nam se dogodio još jedan peh. Bivši ministar finansija Lazar Krstić je, kad je krojio budžet za 2014. godinu, smanjio transfere opštinama za 3,5 milijardi. Predstavnici njegovog ministarstva su krajem 2013. godine javno isticali da je reč o grešci. Međutim, tu „grešku” ponovio je i ministar finansija Dušan Vujović prilikom krojenja budžeta za 2015. godinu – podsećao je Paunović i dodao da je država sebi prihode povećala i uvođenjem akcize na struju, kao i povećanjem raznih drugih nameta.

Kako kaže, pogrešna je teza da opštine imaju suficit od osam milijardi, jer mnoge lokalne samouprave imaju velika dugovanja.

– Predlagač zakona sada predviđa smanjenje transfera opštinama, ali i ukidanje preostalih firmarina. Dakle, velike kompanije koje posluju u opštinama više neće plaćati te namete, a i takozvane ekološke takse za zagađivače se ukidaju. Zakonodavac predviđa da opštine taj jaz nadoknade tako što će porez na imovinu povećati za 30 odsto. Dakle, mi treba da oslobodimo plaćanja firme koje imaju veliki promet, strane kompanije koje profit iznose iz zemlje, a da opteretimo građane. To jednostavno nije fer – zaključuje Paunović.