Da li je izabrani lekar čuvar zdravlja ili zdravstvene kase

Srbija će u januaru 2016. ući u desetu godinu od uvođenja izabranih lekara. Ovu novinu u primarnoj zdravstvenoj zaštiti Evropska unija je preko Evropske agencije za rekonstrukciju podržala sa pet miliona evra. Kako su zagovornici ovog segmenta reforme zdravstva obrazlagali, izabrani lekar bi trebalo da bude upoznat sa socijalnim stanjem i prilikama u porodici svojih pacijenta, poput porodičnih lekara na Zapadu, da bude sposoban da 85 odsto zdravstvenih problema reši u svom domu zdravlja – laboratoriji, specijalističkim službama, na rendgenu, ultrazvuku... 

Umesto toga, izabrani lekari su danas najčešći uzrok nezadovoljstva pacijenata. Građani se žale da je procedura telefonskog zakazivanja pregleda mučna i dugotrajna i na postupak promene izabranog doktora. Žalbe pljušte i kada izabrani lekar odbije da napiše uput za specijalistički pregled, ili baš suprotno – što ništa drugo ne radi osim što ga upućuje specijalisti, umesto da sam postavi dijagnozu i leči bolesnika. Dalje, građani se ljute što im izabrani lekar ne piše recepte za lekove koje im je preporučio drugi lekar. Nažalost, bilo je na desetine slučajeva kada se nije završilo na ljutnji, već su izabrani lekari bili meta nasrtaja.

Bilo kako bilo, do oktobra 2015. godine 6.530.665 osiguranika je izabralo svog lekara opšte prakse, ginekologa i pedijatra u domu zdravlja, rečeno je „Politici” u Republičkom fondu zdravstvenog osiguranja.

Međutim, do ovog impozantnog broja stiglo se teškom mukom: u početnim godinama mali broj građana je izabrao lekara, pa se 2013. pribeglo ucenjivačkom rešenju: ko god nije ispunio tu dužnost, nije mogao da overi zdravstvenu knjižicu.

Dr Milica Nikolić Urošević, lekar u beogradskom domu zdravlja „Vračar” i predsednica Udruženja izabranih doktora opšte medicine u Srbiji, kaže kako pacijenti žale za starom praksom, jer smatraju da izabrani doktori ne ispunjavaju njihove, kako kaže, „muzičke želje”, a tiču se lekova za koje smatraju da su im potrebni, uputa za specijaliste s kojima su navodno već dogovorili preglede, termina kada će biti pregledani...

– Puko ispunjavanje takvih želja ili zahteva nije način na koji izabrani lekar treba da radi. Jedino izabrani lekar ima pravo da proceni da li ima potrebe da se pacijent uputi specijalisti. Svaki uput je neka vrsta čeka, koji nam se, simbolično govoreći, vraća na naplatu, u vidu kritika iz kliničkih centara da ih zasipamo uputima i ne radimo svoj posao, a i iz Ministarstva zdravlja može stići opomena da pacijente nepotrebno šaljemo na sekundarni nivo – navodi naša sagovornica.

Često od lekara u domu zdravlja pacijent dobija objašnjenje da neki lek ne može da mu bude izdat na recept jer je skup, a ako ga prepiše, lekar će biti kažnjen manjom platom. Da li je to istina, objašnjenje smo potražili u RFZO-u.

– Lekar koji bi propisao samo nekoliko lekova mesečno dobio bi najnižu ocenu, isto kao i doktor koji propisuje nekoliko puta više lekova od prosečne prakse u njegovoj oblasti medicine. Ocena po kriterijumu propisivanja lekova zavisi od toga koliko lekar odstupa od prosečne prakse svojih kolega u Srbiji. Što je izabrani lekar, po trošku za lekove svojih pacijenata, bliži prosečnom trošku – ima bolju ocenu. Dakle, previše lekova smanjuje ocenu isto tako kao i premalo – odgovaraju u RFZO-u.

To znači da optimalni iznos troška za lekove zaista određuju sami lekari. U RFZO-u su precizno izračunali da je prosečan iznos troška za lekove u trećem tromesečju 2015. iznosio 854,63 dinara po napisanom leku. Dakle, lekari koji su propisali između 341,85 i 470,05 dinara dobili su ocenu 10, dok su njihove kolege koji su propisali više od 470,05 dinara, kao i oni koji su propisali manje od 341,85, dobili slabije ocene.

Prošle su, međutim, mukotrpne godine preganjanja oko načina obračuna plate izabranog lekara. Po prvobitnoj ideji, to je trebalo da bude u direktnoj vezi sa brojem pacijenata koji su se za njega opredelili. U prvo vreme, planirano je da se jedan lekar stara o zdravlju 1.200 pacijenata, da bi se stiglo do 1.600, a danas ima i onih lekara čija kartoteka uveliko nadmašuje 2.000 zdravstvenih kartona. U platama izabranih lekara, međutim, vlada prilična uranilovka.

– Izabrani lekar dobija 96 odsto plate i ako nema ni jednog pacijenta. Uz najbolje rezultate može da dostigne 104 odsto plate, ali to zavisi ne samo od broja opredeljenih pacijenata već i od preventivnih pregleda i od toga koliko su mu često pacijenti dolazili – kažu u RFZO-u.