Žeravica i Divac kandidati za Nejsmitovu kuću slavnih

Naš najtrofejniji selektor Ranko Žeravica (1929-2015) i jedan od prvih srpskih i evropskih igrača u NBA Vlade Divac nalaze se među 15 stranih kandidata za Nejsmitovu kuću slavnih u Springfildu (Masačusets, SAD). U konkurenciji su i Tal Brodi (Izrael), Žaklina Šazalon (Francuska), Nikos Galis (Grčka), Semjon Kalpinski (Belorusija), Vladimir Kondrašin (Rusija), Toni Kukoč (Hrvatska), Jao Ming (Kina), Aldo Osola (Italija), Amauri Pasos (Brazil), Dino Rađa (Hrvatska), Maunel Lolo Sainz (Španija), Togo Soares (Brazil) i Markos Leite (Brazil).

Sudeći po praksi, najviše dvoje (u konkurenciji je i jedna dama) stranaca godišnje mogu da budu primljeni u zdanje nazvano po Džejmsu Nejsmitu koji je izumeo košarku u Springfildu, 1891. godine. Pošto će naredna godina biti u znaku obeležavanja 125. rođendana tog sporta, samim tim će i „klasa 2016“ u Kući slavnih biti dvostruko počastvovana.

Odluka o prijemu se tradicionalno saopštava za vreme fajnal-fora NCAA lige (ovom prilikom 4. aprila u Hjustonu) a ulazak u Kući slavnih je na svečanosti u Springfildu u septembru (sada od 8. do 10).

Međunarodni komitet (obuhvata strance) jedan je od šest u Kući slavnih, a najviše kandidata uvek daje Severno-američki komitet koji je „selektirao“ 44 imena. Među njima su Šakil O` Nil, Tim Hardavej, Kris Veber, Kevin Džonson, Alan Ajverson, Rudi Tomjanović, Teri Kamings, Moris Čiks...

Teško je predvideti kakve šanse imaju Žeravica i Divac, jer kao i u svakom privatnom preduzeću i ovde kriterijume određuju vlasnici, pa otuda i mnogo nelogičnosti, posebno kada je reč o Međunarodnom odseku Kuće slavnih. Tako se i dogodilo da Mirko Novosel (Hrvatska) bude primljen 2007. godine, da mu se kraj imena pojavi „olimpijski šampion iz Moskve 1980“ (kasnije je to sklonjeno sa sajta Kuće slavnih), iako je poznato da je imao sporednu ulogu u osvajanju jedinog olimpijskog zlata jugoslovenske reprezentacije (bio je pomoćnik Žeravici koji je tog leta imao znatno veću pomoć od mnogih klupskih trenera nego od njega). U Kući slavnih su i dvojica stručnjaka koji nikada nisu pobedili Žeravicu, Alesandro Gamba (Italija) i Antonio Dijaz-Migel (Španija). Naš legendarni trener je osvojio sedam medalja s reprezentacijom, počev od svetskog zlata u Ljubljani 1970, kada je u odlučujućem susretu naš tim savladao Sjedinjene Američke Države.

Što se tiče Divca, za ovu priliku je manje važno to što ima deset odličja sa nacionalnim timom (dva puta svetski šampion) od 16 sezona u NBA i činjenice da je bio jedan od pionira evropske košarke u najboljoj ligi sveta. Njega ne treba posebno predstavljati u Americi, tim pre što je i danas tamo u centru zbivanja, kao generalni menadžer Sakramenta. Među kandidatima je i njegov saigrač i prijatelj iz tog kluba Kris Veber (nalazi se na listi domaćih igrača i trenera).

Za prvih sto godina košarke (1891-1991) stranci nisu primani u Kuću slavnih. Bilo je onih koji su se rodili kao stranci, poput prvog generalnog sekretara Fibe Vilijama Džonsa (V. Britanija) i nekadašnjeg funkcionera Fibe Ferenca Hepa (Mađarska), ali su obojica bili američki đaci i diplomirali su upravo u Springfildu. Može da se kaže da je naš Bora Stanković, naslednik Džonsa na čelu svetske kuće košarke, prvi „originalni stranac“ kome je odata ova počast. Uvršen je prilikom obeležavanja prvog veka košarke, 1991. Od tada je svake godine priman uglavnom po jedan kandidat van Amerike (nekoliko puta niko nije prošao), a među njima su bila još dvojica naših velikana: Aleksandar Nikolić (1998) i Dražen Dalipagić (2004).