Faktor Dodik

Gotovo cela srpska vlada će prisustvovati Danu Republike Srpske, koji je Ustavni sud BiH nedavno proglasio za neustavan jer je tog dana, 9. januara, i pravoslavni praznik kojim se obeležava Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan. Nije još jasno da li će ovaj deo iz saopštenja, nakon sastanka premijera Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Republike Srpske Milorada Dodika, Sarajevo doživeti kao novu veliku provokaciju. Još je manje jasno kako će se uoči Svetog Stefana, koji urušava svu tu nabujalu multietničnost BiH, ponašati predstavnici SAD, EU, Nemačke i Velike Britanije, ali je sva prilika da će naredna godina proteći u velikom, međunarodnom ispitu za Srbiju koji će se zvati Republika Srpska. A najteže pitanje na ispitu bi moglo do glasi sasvim jednostavno – faktor Dodik.

Nošen velikom brigom za multietničku Bosnu, lider SDA i sin pisca Islamske deklaracije Bakir Izetbegović je uspešno pred Ustavnim sudom BiH osporio Dan Republike Srpske. Ako je Ustavni sud BiH proglasio Dan RS za neustavni jer se taj praznik nekako poklopio sa Svetim Stefanom, zašto sutra ne bi mogao da poništi i ime Republike Srpske jer bi i to ime moglo da povredi osećanja građana bošnjačke, hrvatske ili bilo koje druge etničke zajednice koja je, jednostavno, navikla da vekovima živi u etničkoj harmoniji.

Tako se u BiH dogodio prvorazredni apsurd – dominantnu ulogu u federalnoj vladi imaju tri stranke koje su bile na vlasti i kada je počeo krvavi rat (SDA, SDS i HDZ) ali je glavna pretnja za funkcionalnu, jedinstvenu i svakako multietničku državu čovek koji je na početku rata bio sledbenik reformista Ante Markovića. A zove se Dodik. Za dve decenije na Balkanu je sve moguće – i da Izetbegovićev sin i nekadašnji Karadžićevi sledbenici naprave istorijski kompromis, kao i da zaljubljenici u reformističke, jugoslovenske ideje više ne veruju u multietničnost Bosne koja se nalazi još samo u turističkim razglednicama. U Republici Srpskoj su od njenog osnivanja na vlasti bile gotovo sve političke opcije koje su Srbi sa one strane Drine uspeli da artikulišu.

Teško je poverovati da se liderima „islamske multietničnosti” iz SDA, krugova bliskim reisu ili njihovim međunarodnim pokroviteljima nijedna od tih opcija nije bila dovoljno dobra za partnera. Nešto lakše je poverovati da bi svaka od tih opcija bila sasvim dobra, samo pod jednim malim uslovom – ako ne bi bilo Republike Srpske.

Možda će ozbiljni ljudi u Vašingtonu, Briselu, Londonu ili Berlinu prestati da veruju u priče o multietničnosti BiH kada primete da u Sarajevu ima više simpatizera Al Kaide nego pripadnika srpske ili hrvatske manjine. Ali do tada će Srbija polagati veliki test koji se zove Republika Srpska.