Klugova moderna bajka

Specijalno za „Politiku”
Maribor – Svog „Per Ginta”, taj čudesni komad, Ibzen je nazvao samo „događajem”. Ta jednostavna terminološka odrednica u osnovi može biti vrlo tačna. Važno je samo da je dobro delo u dobrim rukama, kao što se to nedavno desilo u Slovenskom narodnom gledališču u Mariboru, gde je poznati koreograf Edvard Klug postavio istoimeni balet. Tom izuzetnom događaju veliki doprinos dao je i tumač naslovnog lika, mladi beogradski igrač Miloš Isailović.

A taj narcisoidni Per Gint, koji je i samom sebi idol, lažljivi maštar i (samo)prevarant, zavodnik, željan bogatstva, žena i avantura, Ibzenov je urlajući dečak u neprestanom traganju za svojim identitetom. I takav je inspiracija mnogim umetnicima. Kreatori igre možda su njegovi  najprivilegovaniji čitači i prenosioci na scenu, prateći svojim koreografskim pokretom – mišlju uzbudljiv i dramatičan put heroja ove nordijske bajke. Per Gint je zaista bio izazov za mnoge: čuvenog Džona Nojmajera (Hamburg balet), Bena Stivensona (Hjuston balet), Hajnca Šperlija (Ciriški balet), Mihaelu Atanasiu (Balet Narodnog pozorišta Beograd i Bukureštanska opera), Stašu Zurovca (Madlenijanum)… I sada, evo, i predstave izuzetnog i nama dobro poznatog Kluga, višestrukog gosta Beogradskog festivala igre, a potom i autora komada Bitef dens kompanije –  „Božanstvene komedije” (dobitnik Parlićeve nagrade) i „Ptica” Aristofanovih.

Klug je ovu modernu koreografsku bajku, namenjenu svom Mariborskom baletu, dugo nosio u glavi. Više od tri godine bio je opsednut tom idejom, libretom, raznoraznim dramaturškim rešenjima... da bi sve to u njemu konačno „eksplodiralo” i bilo gotovo u baletskoj sali za manje od dva meseca. Poverava mi se koreograf s kojim sam svojevremeno sarađivala:„Predstavu sam stvarao intuitivno, prateći psihološka stanja protagonista. Hteo sam da izađem iz svog uobičajenog koreografskog koncepta, upustio sam se u priču i događaje koji su nekad realni, ali često i na ivici nadrealnog. Ibzen me je vodio, dok mi je Grig zadavao veći problem. Mučio sam se kako da iz njegovih koncerata i kamernih dela, iz jednog takvog potresnog muzičkog pejzaža, izvučem ono za mene najbolje”.

Sa odličnim Simfonijskim orkestrom SNG-a i dirigentom Sajmonom Robinsonom, i izvrsnom mladom pijanistkinjom Majom Gombač, Klug je tim živim zvukom dodao kvalitet više ovoj predstavi. Elipsasta staza na sceni kao metafora kretanja, jedna stena, svedeni kostimi hladnih boja u scenama na severu i jarkih u užarenoj Africi, beli na telima ludaka, koji otkrivaju gologuza izgubljena bića, sve to je moderan dizajn scenografa Marka Japelja i kostimografa Lea Kulaša, koji izvrsno sledi Klugovu ideju.

Pred gledaocem je jedna kristalno čista dramaturška linija, duhovite scene pljačke u Maroku, nakazni Trolovi nalik Gormitima, ludnica u Kairu u kojoj su doktori luđi od pacijenata, nežni dueti sa Solvejg, koja je tu uvek i svuda, i dramatična smrt majke Ase u kojoj nema ni trunke drame. Stare karuce lagano klize rampom, a u njima, jedno uz drugo stešnjeni, opraštaju se zauvek majka i sin. Apsurd i samoironija vrcaju predstavom, koju su na gostovanju u prepunom ljubljanskom Cankarjevom domu ispratili ovacijama, dok joj u Mariboru skandiraju.

Na jesen će je Klug, uz asistenciju igrača Isailovića, preneti na scenu u Estoniju. Sve to samo je potvrda da za potpisnicu ovih redova put u Maribor nije bio uzaludan. Pogotovu ako ste nekad i sami igrali ulogu Ase, Per Gintove majke, onda u to i sentimentalne razloge treba uračunati. Tim pre što je ta naša beogradska bila višestruko nagrađivana i upravo u Sloveniji, na čuvenim ljubljanskim Križankama, proglašena predstavom godine u zemlji.

Ali od uspomena mnogo važniji motiv da se bude tamo jeste ovaj Klugov čarobni izlet u prostore bajke i sjajna plesna kreacija mladog Miloša Isailovića, Klugovog izabranika za ulogu Pera, o kome nam je rekao:„Nakon saradnje sa njim u `Pticama` bio sam oduševljen inteligencijom tela tog mladića, načinom na koji on nenametljivom, prirodnom glumom i tačnim tajmingom uspeva da prenese suštinu lika. Odmah sam znao da je on moj idealni Per Gint. Želim da ga promovišem i da mu pomognem da se otisne dalje”.

U regionu visoko pozicioniran koreograf, Edvard Klug čest je gost evropskih baletskih kompanija, tako da je momentalno preokupiran radom na novom projektu – za čuveni NDT(2) iz Haga, čija je premijera u februaru. Pomenu nam i buduću koreografiju „Majstora i Margarite”, za Ciriški balet 2018. godine. „Kako je to daleko”! – glasno pomislih. – „I nije, samo neka nas zdravlje posluži. Vreme leti”, uzvrati koreograf koji već razmišlja o tom novom „događaju”, ali po Bulgakovu! Voli on ples po velikoj literaturi.