Prva ili poslednja Petoletka

Ministar privrede Željko Sertić nedavno je izjavio da je MMF potvrdio da od 17 društvenih preduzeća koja su zaštićena do maja 2016. sudbina njih sedam mora da bude rešena do kraja ove godine. Među njima je i ,,Prva petoletka” iz Trstenika, preduzeće koje je godinama u bivšoj SFRJ bilo simbol uspešnog poslovanja u jednoj od vodećih industrijskih grana. Iza eufemizma ,,Novi početak ,Prve petoletke’” krije se otvaranje stečajnih postupaka od 1. januara 2016. za preduzeća u njenom sastavu (osim za ,,Namensku”, TMO, ,,Delove” iz Novog Pazara i verovatno ,,Armature” iz Aleksandrovca.

U nastojanju da se pronađe optimalno rešenje, ministar Sertić je obećao punu podršku za realizaciju koncepta koji podrazumeva osnivanje novog privatnog privrednog društva s pretenzijom da posle otvaranja stečajnih postupaka nastavi poslovanje uz saradnju sa ovim preduzećima. Primena ovog koncepta, prema stavu sadašnjeg rukovodstva ,,Petoletke”, podrazumeva: prvo, prijavljivanje zainteresovanih radnika za otpremnine i njihovu isplatu do kraja ove godine (!), drugo, incijativu za osnivanje novog privatnog preduzeća ,,Petoletka d. o. o.” koje bi činili bivši radnici „Petoletke” iz zavisnih preduzeća, treće, nakon osnivanja i registracije u toku sprovođenja stečajnog postupka novoosnovano privatno preduzeće bi, u slučaju da bude izabrano kao najpovoljniji ponuđač, zaključilo ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji, to jest zakupu prostora i opreme, uz prijem jednog broja radnika i obezbeđenje sopstvenih sredstava za finansiranje procesa reprodukcije. Predlog je dobio podršku sindikata, a govori se o zainteresovanosti skoro svih radnika za otpremnine i za potpisivanje izjave o pristupanju novom privatnom društvu s ograničenom odgovornošću „PPT Petoletka” Trstenik.

Bez obzira na različite, nejasne i nepotpune informacije o predloženom konceptu, realna je pretpostavka da se osnivanjem novog privatnog privrednog društva pretenduje da uspostavljanjem poslovno tehničke saradnje, iz preduzeća u statusu stečajnog dužnika izdvoji proizvodno jezgro (poslovni prostor, oprema, zalihe) koje može da izvršava preuzete tekuće i nove ugovorne obaveze, da bi prihodi od zakupa i prodaje ostalih proizvodnih resursa bili osnov kojim dužnik formira stečajnu masu za namirivanje poverilaca. Osnivanje ovakvog privatnog preduzeća s jasnim namerama da preuzme tržište i proizvodne resurse stečajnog dužnika asocira na u praksi prisutna ,,preduzeća – krpelje” koja se vezuju za preduzeća u ovom statusu da bi pod povoljnim uslovima iz njega isisali kapital i ostvarili profit. Potpuno je neizvesna i ekonomska snaga budućeg privatnog preduzeća koja bi se zasnivala na finansijskoj podršci radnika, to jest na uplatama (iz otpremnina) kojima se stiču ulozi u strukturi kapitala. Bez garancija za zasnivanje radnog odnosa, realne su prognoze o njihovom slabom odzivu. Ovako je stvoren privid da radnicima odgovara predloženi način isplate otpremnina, uz vremensko ograničenje (do 1. januara 2016) kao pogodno sredstvo za pritisak da se odazovu na ovaj poziv.

Teško je nabrojati sve potencijalne strateške partnere koji su u proteklih desetak godina prohujali ,,Petoletkom”. Posle raspada zemlje, u bitno izmenjenim uslovima, ,,Petoletka” je ipak, s realizacijom od oko 35 miliona evra i izvozom od oko 20 miliona opstala kao značajan privredni subjekt. U hronologiji neuspešnih pokušaja pronalaženja strateškog partnera posebno mesto zauzima beloruski „Amkodor”, sa kojim je trstenička firma imala višegodišnju uspešnu saradnju. Raskid ugovora se dovodi u vezu sa ulogom bivšeg ministra privrede Saše Radulovića. Arogancija bivšeg ministra zamenjena je improvizacijom sadašnjeg.

Razumljiva je zabrinutost rukovodećih ljudi u SO Trstenik za sudbinu „Petoletke”, jer ona ne određuje samo sudbinu njenih radnika već ima po svojim implikacijama daleko šire značenje. Neslaganje sa stavovima rukovodstva „Petoletke” jasno ukazuje na razlike u pristupu i na odnos prema inicijativi za osnivanje private firme, koja se tretira kao izraz ličnih interesa rukovodstva i kao oblik manipulacije radnicima. Međutim, u partokratskoj organizaciji države i u sadašnjem statusu „Petoletke” Trstenik je očigledno samo smetnja, „crna tačka” na političkoj mapi Srbije, prepreka ,,na dobrom putu”.

Osim što je zaokupljeno konstituisanjem organa upravljanja i vizijom buduće private firme, rukovodstvo ,,Petoletke” bi moralo da se suoči sa situacijom koja ih očekuje neposredno posle ukidanja zaštite od poverilaca. Isplata otpremnina skoro svim radnicima do kraja godine i osnivanje novog privatnog preduzeća eliminišu mogućnost obezbeđenja kontinuiteta proizvodnje, odnosno brzog i efikasnog zapošljavanja zbog formalno-pravnih procedura koje zahteva osnivanje novog privatnog preduzeća, ali i procesne radnje u vezi s pokretanjem i tokom stečajnog postupka. To bi dovelo do zastoja u poslovanju, što bi donelo niz negativnih posledica (neizvršavanje ugovornih obaveza, gubitak tržišta). Stoga bi umesto težnje za ostvarenjem svojinskih prava trebalo utvrditi koliko je radnika neophodno za nastavak proizvodnje (prema proceni, oko polovine postojećeg broja), čime bi se stvorili uslovi za radni stečaj u ovim preduzećima.

Dobre namere ministra Sertića su nesumnjive. Teret koji zbog situacije u preduzećima u restruktuiranju država nosi već godinama bitan je negativni korektiv - od opterećenja državnog budžeta do MMF-a i evropskih integracija. U ovom slučaju, ipak, primerenija je izreka da je put do pakla ponekad popločan dobrim namerama, ali i da ostaje nada da ova inicijativa nije samo neuspešan pokušaj.

Zamenik generalnog direktora ,,Petoletke” od 1982-1989.