Primedbe na Zakon o kulturi

„Otkako je došao Vladan Vukosavljević za sekretara u Gradski sekretarijat za kulturu, kultura u gradu se preporodila. Iako nema para, uvek se nađe za ono što je značajno i svi poslovi su poboljšani. Sekretar se dobro snašao na ovom mestu. Najbolje je da Tasovac ode, da se postavi sekretar za ministra, pa da se poboljšaju stvari” – rekao je Slobodan Vujović iz Nacionalnog saveta za kulturu, u prostorijama  Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, na skupu „Parlament kulture” gde je bilo reči o predlogu Zakona o izmenama i dopunama zakona o kulturi. Iako su pozvani, predstavnici Ministarstva kulture nisu se pojavili na ovom skupu.

– U našoj državi kultura je poslednja rupa na jedanaestoj svirali. Ako bi se ocenjivao učinak Ministarstva kulture, naslov tog članka bio bi „Izveštaj o neradu Ministarstva”.  Sve što umetnička udruženja zatraže od Ministarstva, ono kaže da ne može. Od trideset predloga Nacionalnog saveta, Ministarstvo je prihvatilo jedan koji se odnosi na kulturno-umetnički amaterizam, bez kojeg je nezamisliva kultura u Srbiji. U pedeset odsto opština to je jedini vid kulturno-umetničkog stvaralaštva – rekao je Slobodan Vujović, i podsetio da u  Nacionalnom savetu sedi 17 članova, od toga četiri akademika i najistaknutiji umetnici.

– Ministarstvo kulture je izbrisalo nadležnost Saveta i svelo ga na debatni klub, a predlozi koje oni daju ne obavezuju Ministarstvo. Ministarstvo nije oformilo radnu grupu koja bi radila na predlogu – rekao je Vujović.

Živorad Ajdačić, generalni sekretar Kulturno-prosvetne zajednice Beograda, rekao je da Ministarstvo nije prihvatilo predlog o razdvajanju područja kulture, što je već razdvojeno u važećem Pravilniku filmske umetnosti od audiovizuelnog stvaralaštva, niti je razdvojeno izvođenje muzičkih od artističkih i scenskih kulturnih programa, a neprihvatanje razdvajanja dovodi do neprincipijelnog utvrđivanja reprezentativnosti udruženja, rekao je Ajdačić.

Samur Ranković iz Narodnog pozorišta je ispričao da je državna revizija boravila u ovoj ustanovi i konstatovala da je potrebno unaprediti zakone kako bi se rešio položaj umetnika.

 „Baletski umetnici imaju beneficirani radni staž, ali nije regulisan njihov odlazak u penziju. Oni imaju staž, ali nemaju godine starosti za penzionisanje. Posle određene dobi ne mogu da igraju, ali i dalje ostaju na repertoaru, da bi predstave mogle da se održe. Revizor nam je rekao da mladi honorarni saradnici mogu da se angažuju samo ugovorom o privremenim poslovima, a ne o umetničkoj saradnji. Oni po tome ne mogu da rade punu sezonu, već samo 120 dana, a moraju svaki dan da vežbaju. Doći ćemo do toga da nećemo moći da realizujemo repertoar, ukoliko se ovo zakonski ne reši”, ukazao je Ranković.