Hodorkovski na međunarodnoj poternici

Bivši ruski tajkun i jedan od akcionara naftne kompanije „Jukos” Mihail Hodorkovski od juče se nalazi na međunarodnoj poternici. On je, u odsustvu, u Rusiji osuđen zbog toga što je naredio i organizovao ubistvo sibirskog gradonačelnika Njeftejuganska Vladimira Petjuhova 1998 i za pokušaj ubistva njegovog pratioca Vjačeslava Kokoškina i izvršnog direktora konkurentske firme „Ist petroleum handelsgez” Vjačeslava Rjabina.

Portparol istražnog odeljenja Vladimir Markin je saopštio da je motiv za naručeno ubistvo bio finansijske prirode, pošto je Hodorkovski odbijao da „Jukos” plati porez. Krajem juna ruski tužilački istražni tim je objavio da je Hodorkovski osumnjičen da je unajmio ubicu da ubije gradonačelnika i još dvojicu ljudi, a presuda je doneta tokom ovog meseca. U 2007. je bivši šef bezbednosti „Jukosa” Aleksej Pičugin osuđen za planiranje gradonačelnikovog ubistva.

U ponedeljak su ruski istražitelji pretresli i stanove zaposlenih u opozicionom pokretu Otvorena Rusija, čiji je osnivač upravo Hodorkovski. Članovi te grupe su, pozivajući se na navode osoblja istražne komisije, rekli da su pretresi povezani sa slučajem utaje poreza iz 2003.

Međutim, slučaj „Hodorkovski” je već odavno prerastao okvire procesa pojedincu za utaju poreza i pranje novca i postao političko i međunarodno sredstvo pritiska na Rusiju. Njegov opozicioni stav prema Putinovoj vlasti i finansiranje opozicije Hodorkovskog je na Zapadu pretvorilo u disidenta, pa je tamo već više od decenije ovaj slučaj iz sfere kriminala prebačen na teren politike i kršenja ljudskih prava.

Međunarodna poternica koju je Rusija izdala za njim stoga uopšte ne garantuje da će se Hodorkovski ponovo naći u Rusiji, odakle je otišao pošto ga je nakon 10 godina provedenih u zatvoru pomilovao ruski predsednik Vladimir Putin 2013. godine, u naporima da poboljša odnose sa EU.

Portparolka Hodorkovskog Olga Pispanen je povodom podizanja međunarodne poternice rekla da Hodorkovski nije ni na koji način ograničen. „On je slobodan čovek, živi u slobodnom svetu i ne plaši se izručenja. Evropski sud za ljudska prava je utvrdio da je slučaj ’Jukos’ politički motivisan i pristrasan. O kakvom izručenju onda možemo razgovarati”, upitala je portparolka.

Prošle godine je Međunarodni sud za ljudska prava u Strazburu presudio da je Rusija dužna da plati skoro dve milijarde dolara akcionarima „Jukosa”, čiji je većinski vlasnik Hodorkovski, a Arbitražni sud u Hagu je presudio odštetu od 50 milijardi dolara. Tri godine posle njegov hapšenja, 2003, oko 80 odsto kompanije „Jukos” prešlo je u državno vlasništvo firme „Rosnjeft”. Hodorkovski je enormno bogatstvo stekao devedesetih godina, trgujući nacionalnim resursima.

Prema odluci suda u Strazburu, Francuska i Belgija su u junu zamrznule rusku državnu imovinu, zgrade diplomatskih predstavništava i račune u bankama i odbile zahtev Rusije da se blokada obustavi. Potom su deoničari „Jukosa” počeli da koriste te bankarske račune i nekretnine u Parizu i drugim delovima Francuske.

Ruski odgovor je usledio odmah: ustavni sud Rusije je letos doneo odluku o supremaciji ruskog zakonodavstva nad međunarodnim sudovima za ljudska prava, zakon je usvojen u parlamentu, a Putin ga je potpisao prošle nedelje. To znači da će Rusija imati pravo da presudu suda u Strazburu, po žalbama akcionara „Jukosa”, označi kao protivnu ustavu i ne sprovede je.

Da bi oslabili zapadnu percepciju Hodorkovskog kao političkog disidenta, ruske vlasti su početkom meseca pokrenule krivični proces protiv njega za organizovanje ubistva, kako bi osuđujuća presuda i međunarodna poternica za takvo krivično delo proizveli veći pritisak da države deluju u skladu sa zakonom.

S druge strane, u političkoj atmosferi sukoba EU i Rusije oko Ukrajine i sankcija koje su protiv Moskve produžene za dodatnih šest meseci, malo je verovatno da će ga zvanični London, gde Hodorkovski provodi najviše vremena, uhapsiti i izručiti Rusiji.

Sve vreme Hodorkovski je politički aktivan, kritikuje Putinov režim i poručuje da je spreman, ukoliko ga pozovu, da se vrati i predvodi Rusiju u vreme krize. Pošto je početkom meseca najavljeno pokretanje krivične optužnice za ubistva, Hodorkovski je u Londonu na konferenciji za novinare kritikovao plan Kremlja, istakavši da je revolucija u Rusiji neizbežna. „Raspad je ušao u završnu fazu. Svi smo upoznati s ovim vremenima”, rekao je Hodorkovski za radio-stanicu Eho Moskva, aludirajući na sovjetskog vođu Leonida Brežnjeva. On je na svom tviter-nalogu pre dva dana napisao da su pretresi stanova zaposlenih u Otvorenoj Rusiji, nakon njegove konferencije za novinare, pokazali da je „Putin postao predvidljiv” i da „bar negde imamo stabilnost”.

Kako je javio Sputnjik, ruski tužioci već zahtevaju istragu povodom sadržaja javnih izjava Hodorkovskog, jer one sadrže pozive na ekstremističke aktivnosti.