​„Hera" gura „Romulijanu" u svet

Zaječar – U rimskoj carskoj palati „Romulijana”, u Gamzigradu kod Zaječara, u sredu se svetkovalo gotovo kao u junu 2007. godine kada je ovaj arheološki dragulj, jedini do sada u Srbiji, dobio zaštitu Uneska. U dve lepo uređene zaštitne kule palate počeo je da radi savremeni multimedijalni centar sa najsavremenijom tehnologijom za neuporedivo bolju komunikaciju sa svetom palate i njenih eksponata, otkrivenih od 1953. godine.

Na velikom promotivno-pokaznom skupu projekta u „Romulijani” se, pored njegovih autora, okupilo i više od 50 najpozvanijih ljudi iz republičkih ministarstava, arheologa, zaštitara, muzejskih radnika, turističkih operativaca i novinara. Svima njima predočen je međunarodni projekat kulturnog nasleđa regiona Jadrana pod nazivom „Hera”. Rečeno je da je „Romulijana” jedino nalazište iz Srbije u tom projektu, pored još 18 iz Italije, Slovenije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, Makedonije i Grčke. Da bi ceo ovaj basen bio dostupniji turistima, pomoću najsavremenije multimedijalne tehnologije, Evropska unija  i pomenute zemlje uložiće ukupno osam i po miliona evra (EU 85 odsto), a samo u „Romulijanu”, čiji projekat je prvi završen, već je uloženo 536.000 evra.

O velikom značaju projekta „Hera” za celo jadransko područje i značaju „Romulijane”, kao jedne od internetski umreženih članica, na svečanosti je govorila je Lukrecija Đeri, državni sekretar u Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koje je „Romulijanu” pomoglo sa oko 50.000 evra. Prisutni su bili u prilici da upoznaju funkcionisanje vrlo preglednih sistema hologramskih projekcija, interaktivnih panela i kompjuterskih animacija. Sve te sisteme u minulih nekoliko godina, najbrže što se moglo, sačinili su naši stručnjaci i pomoću njih posetiocima se sada predočavaju građevine i predmeti „kao živi”, baš kako su nekada izgledali. Na ovaj način, po utvrđenim „Hera” standardima, biće objedinjena ukupna kulturno-turistička ponuda  jadranskog regiona i neuporedivo bolje valorizovana na svetskom tržištu. U tom cilju, „Hera” standardima preciznije je određena i uloga svih lokalnih zajednica u svih osam država.

Bora Dimitrijević, direktor zaječarskog Narodnog muzeja, govorio je  o velikom danu za Gamzigrad i zaječarski muzej koji  više od 60 godina ima veliku ulogu u istraživanju i zaštiti „Romulijane”. Do 2005. godine, rekao je, „Romulijanu” je godišnje posećivalo oko 15.000 turista, a zatim se, posle prijema na listu Uneska, taj broj uvećao za tri puta. Raduje što je među njima sve više stranaca. Ove godine bilo ih je 4.725 iz 60 zemalja. Kada uskoro bude izgrađen vizitorski centar, „Romulijana” će, očekuje Dimitrijević, godišnje privlačiti i do 80.000 turista.

Popularnosti „Romulijane” doprinosi i sve veći broj kulturnih manifestacija koje se u nju „useljavaju”. Među njima su i Filozofska škola „Feliks Romulijana”, pozorišni „Antika fest”, Zaječarski kamp mladih muzičara, Likovna kolonija „Gamzigrad”, sadržaji Zaječarske gitarijade...

U minulih osam godina „Romulijana” je, uz pomoć donacija iz SAD, Nemačke, Norveške, Japana i Italije, rekonstruisala i uredila svoju istočnu kapiju i približila turistima sakralno-memorijalni kompleks „Magura”, gde su sahranjeni imperator Galerije i njegova majka Romula. Zatim je uz pomoć stručnjaka iz Nemačkog arheološkog instituta iz Frankfurta i njihovih savremenih metoda, pod zemljom otkriveno 50 starih građevina, ispred istočne kapije. Otkrivena je i retka i izuzetno atraktivna figura tračkog konjanika...

Dakle, sve je više razloga da turista u „Romulijani”, pod zaštitom Uneska, bude sve više.